У Концертној дворани „Ватрослав Лисински“ у Загребу, СКД „Просвјета“ организовало је Светосавску академију
СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ВЕЛИКИ ЦРКВЕНИ И
НАРОДНИ ПРАЗНИК И СЛАВА ДРУШТВА
Након извођења Светосавске химне, у пуној малој сали Концертне дворане „Ватрослав Лисински“, пригодним бесједама, присутнима су се обратили предсједник СКД „Просвјета“ др сц. Миле Радовић и високопреосвећени митрополит загребачко – љубљански др Порфирије Перић. Најзаслужнијим припадницима српске заједнице у Хрватској, овом приликом, додјељене су награде и признања. Блок пјесама, уз пратњиу Џез оркестра Радио телевизије Србије, извео је дјечији хор „Колибри“. Велики празник својим наступима увеличале су и оперске диве, сопран Снежана Савичић – Секулић и мецосопран Ивана Србљан.
Обраћајући се присутнима, предсједник СКД „Просвјета“ др Миле Радовић, рекао је, у уводној бесједи, да прослављање Дана Светог Саве, великог, црквеног и народног празника, у Загребу, има дугу традицију и да она датира још од деветнаестог вијека.
ДР МИЛЕ РАДОВИЋ: СВОЈОМ КУЛТУРОМ ОБОГАЋУЈЕМО ХРВАТСКУ И КУЛТУРУ СВИХ ДРУГИХ НАРОДА КОЈИ ЖИВЕ У ХРВАТСКОЈ
„Празник Светог Саве прослављамо и као крсну славу Српског културног друштва „Просвјета“, а Свети Сава и његова заоставштина снажно су утицали на идентитет српског народа кроз многе генерације. Због тога је овај празник и прилика да се присјетимо свих оних који су дали допринос развоју и опстанку наше заједнице у Хрватској и у Загребу“, нагласио је, на почетку свог говора, предсједник СКД „Просвјета“ .
„Овогодишњу прославу Светог Саве наше друштво очекује са надом да ћемо ојачати наше заједништво, да ћемо пронаћи путеве којим ћемо још преданије остваривати најважније циљеве. Након одређене кризе протеклих година успјели смо, не само стабилизирати него и ојачати друштво и организацијски и кадровски. Пред нама су нови пројекти које желимо реализирати или барем поставити темеље да то могу учинити генерације које долазе. Најважније је свакако осмислити и ставити у функцију објекте у Прерадовићевој 21 и 23. Неке активности на том плану смо већ почели, санирамо објекте који су нам у посједу, а за посјед над цјелокупном имовином се боримо да што прије преузмемо. Због младих који долазе желимо ојачати културну и школску аутономију и покренути образовање на нашем језику и писму свугдје гдје живи наш народ као залог наше будућности. Наставићемо марљиво као до сада истраживати нашу историју и објављивати вредне прилоге српских и других аутора који се баве српским темама у Хрватској. Културни аматеризам и обиљежавање важних догађаја из историје, циљ је који желимо очувати и развијати наш идентитет свугдје, у свим дијеловима Хрватске гдје живимо и гдје дјелују наши пододбори“, истакао је циљеве дјеловања друштва на чијем се челу налази др Радовић.
Предсједник Просвјете захвалио се и свим донаторима државним институцијама Хрватске, као и општинским и градским властима на помоћи „Просвјети“ и њеним пододборима. Захвалио се и институцијама Владе Републике Србије на њиховој помоћи, те граду Београду и другим градовима у Републици Србији, као и митрополиту Порфирију, свештеницима Српске православне цркве у Загребу, као и свим владикама и свештеницима Цркве који помажу пододборима „Просвјете“ на терену.
„Друштво је прошле године обиљежило значајне годишњице – 70 година од оснивања библиотеке, а ове године обиљежавамо 30 година поновног рада друштва. То су годишњице које обавезују данашње генерације и генерације које долазе иза нас. Зато желим да и ова Светосавска академија буде још једно свједочанство нашег живљења у Загребу и Хрватској, и допринос не само чувању наше културе и традиције него и обогаћивању хрватске културе, те културе свих оних народа са којим живимо заједно у нашем граду Загребу и у држави Хрватској. Свим члановима и чланицама удружења „Просвјета“ и другима који га славе нека је сретна крсна слава Свети Сава“, са честитком је др Миле Радовић закључио своју бесједу.
СЈАЈАН ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
Дјечији хор „Колибри“ под управом Љиљане Ранђеловић, поред Светосавске химне, отпјевао је блок пјесама из свог репертоара уз пратњу Џез оркестра Радио телевизије Србије, измамивши велике аплаузе. У марту 2012. године, Ранђеловићева је са великим задовољством и ентузијазмом, преузела хор настављајући пут који је Милица Манојловић започела давне 1963. године. Њихов четврти по реду аудио ЦД – „Колибри планета“, на којем су аутори пјесама најпознатији поп и рок музичари наших простора били су, између осталог, у прилици чути и сви присутни на Светосавској академији.
Ништа мање публика није поздравила ни двије оперске диве Снежану Савичић-Секулић, солисткињу Опере Народног позоришта у Београду, као и Ивану Србљан солисткињу опере ХНК „Иван Зајц“ у Ријеци. Савичићева је извела „Молитву“ Јосифа Маринковића, док се Србљан представила са „Мируј, мируј срце моје“ Ватрослава Лисинског и „Да су мени очи твоје“ Станислава Биничког.
Вечери су, осим руководећих људи српске заједнице у Хрватској, на челу са саборским заступницима Милорадом Пуповцом и Борисом Милошевићем, били присутни и амбасадор Републике Србије у Хрватској Мира Николић, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, секретар Министарства за културу и информисање Владе Србије Игор Јовичић, амбасадор БиХ Александар Врањеш, представници РХ, Града Загреба и многи други.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: СВЕТИ САВА ЈЕ, У ПРАВОМ СМИСЛУ ТЕ РИЈЕЧИ, НАЦИОНАЛНИ ХЕРОЈ
У својој светосавској бесједи, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, нагласио је да је Свети Сава издејствовао самосталност Српској цркви и као њен први архиепископ организовао њен живот у 11 епархија са бројним манастирима. Свети Сава преусмјерио је развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Жичке епископије и отворио нове хоризонте српског зидног сликарства, сликарским програмом у Студеници и Жичи, рекао је митрополит Порфирије, додајући да је Свети Сава и отац српске књижевности поткрепљујући то житијем Светом Симеону и писмима која је писао.
„ Свети Сава је обављао важне дипломатске мисије са Бугарима и Угрима. Његовао је добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир тзв. међурелигијског дијалога са исламом. Неуморно је радио на посвећивању свог народа светошћу јеванђелске истине. Започео је да развија код Срба љубав ка богослужењу показавши им својим примјером обједињен молитвени подвиг заједничке и појединачне молитве, као и љубав према богослужбеним таксама. Могли бисмо да набрајамо даље данима шта је све то Свети Сава учинио за свој народ, али и за нас данас. Из свега наведеног могли бисмо да стекнемо утисак са правом да је Свети Сава један, у правом смислу те ријечи, национални херој. Међутим, све оно што смо побројали и што бисмо могли побројати, не би било толико далекосежно важно да Свети Сава није утемељио себе на Христу и на његовом јеванђељу. Он је, прије свега, и изнад свега, универзални човјек, он је светитељ. Оно из чега произилази и његова мисао и његова ријеч и његово дјело јесте светост, јесте врлина, јесте добро и јесте честитост. Основни циљ Светога Саве није било оно што је он стварао, него је то резултат и посљедица његове светости са једне стране, а са друге стране посљедица његове намјере и успјеха да сабере све расположиве духовне капацитете и потенцијале у своме народу, како би његов народ дошао до реализације тих талената, дарова и капацитета до свога оптимума. На данашњи дан, овдје сабрани, ми смо позвани да као што јесмо људи, будемо и останемо људи, идући стопама Светога Саве јер се нисмо сабрали да се само сјећамо славне и дивне прошлости појављене и остварене кроз личност Светога Саве, него смо сабрани овдје да славимо Светога Саву. А славимо га на истински и аутентичан начин ако заиста идемо стопама и вриједностима које је он давно за нас и прије нас пропутио“, завршио је своју бесједу митрополит Порфирије пожеливши да Господ подари добро здравље, радост, вјеру и љубав, свима сабранима, али и свим људима који, како је рекао, живе у овом дивном граду Загребу и читавој Хрватској, али и изван ње.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМА
СКД „Просвјета“ је и ове године додјелила награде и признања заслужнима за све учињено на доприносу развоја српске културе у Хрватској.
Годишња награда „Сава Мркаљ“ за посебно вриједан допринос култури Срба у Хрватској припала је пензионисаном универзитетском професору Душану Маринковићу који је, осим богате научне каријере, дао велики допринос српској заједници. Годишња награда „Десанка Ђорђевић“ за заслуге у области аматерског стваралаштва СКД „Просвјета“ уручена је Тихомиру Секерушу, координатору пододбора Источне Славоније, Барање и Западног Срема, који од 90-их година до данас покреће и води активности КУД-а „Јован Јовановић Змај“ и пододбора у Бијелом Брду. Годишње признање „Златна значка“ за заслужне појединце који су задужили друштво, доприносећи остварењу његових циљева, добили су Ђуро Будисављевић и свеучилишни професор у пензији Душан Рапо. Док је „Повељу за допринос раду и развоју програма СКД-а Просвјета“ добила Музичка продукција Радио-телевизије Србије, а примили су је њен директор маестро Бојан Суђић и предсједник Управног одбора РТС-а професор Владимир Вулетић. У име награђених, на додјељеним признањима, захвалио се професор Душан Маринковић.
