У Крагујевцу одржани „Дани Крајине у Шумадији“
Културно- умјетичка манифестација „Дани Крајине у Шумадији“ одржана је 22.септембра у свечаној сали Природно- математичког факултета у Крагујевцу у организацији Удружења грађана Крајине „Зора“ , а под покровитељсвом Града Крагујевца.
За бројне посјетиоце, Крагујевчане и Крајишнике, организатори су приредили богат концерт народних пјесама и игара Крајине, Шумадије и Косова и Метохије, а осим тога приређена је изложба слика крајишких сликара, изложба и дегустација старих традиционалних јела из ових крајева, као и етно изложба.
Удружење грађана Крајине „Зора“ из Крагујевца, које ове године слави 15 година постојања својим активностим настоји да сачува од заборава традицију и обичаје који потичу са овог подручја. Овом манифестацијом имају циљ да допринесу очувању културног идентитета грађана Крајине, као и упознавање грађана Шумадије са традицијом, културом и обичајима Срба из Кордуна, Баније, Лике, Далмације, Славоније, Босанске Крајине као и Косова и Метохије, речено је на отварању манифестације.
Иако стотинама километара удаљени од свог родног мјеста у овом удружењу многи протјерани Крајишници који живе у Крагујевцу пронашли су дио себе. Како је рекао потпредсједник Удружења Петко Јовчић у складу са слоганом манифестације „Шумадијо волимо, Ој Крајино у срцу носимо те“, Крајишници у Шумадији морају наставити да његују и преносе своје обичаје и културу на младе, дјецу и унуке, да се не заборави.
„Заиста велику подршку дао нам је Град Крагујевац и имамо у плану да ову манифестацију уврстимо у Октобарске дане Крагујевца“, поручио је Јовчић.
Предсједница Удружења Мирјана Груборовић из оправданих разлога није присуствовала манифестацији, а умјесто ње један од оснивача и бивших предсједника Удружења Петар Корица на почетку се обратио присутнима подсјетивши на вријеме његовог оснивања.
„Потреба за оснивањем Удружења свих нас који смо рођени на просторима Крајине и свих оних који потичу одатле јавила се као тежња да се сачува сав културни и национални идентитет као посебне вриједности оних који су на тим просторима живјели. Та жеља у оквиру овог удружења нам се остварила. Идеја за оснивањем удружења настала је још 80-их година, али тек 2003. године када се окупио већи број ентузијаста попут Николе Поповића првог предсједника, затим Милана Љубовића, Јована Ђапана, Небојше Поповића, Душана Тањга, Николе Чанка, Шупица Симе, покојног Стеве Обрића, Мирка Тањга и Милана Блануше, али и многих других ова идеја је заживјела“, истакао је Корица.
Да је Крагујевац град хуманости и искрене солидарности, потврдио је 25-огодишњи младић Љубиша Шљивић који је у Крагујевац дошао 1995.године у Олуји из родне РС Крајине. Он је бициклом за 52 дана прешао више од 5 хиљада километара од Крагујевца до Лисабона у хуманој мисији да обезбједи средства за неопходну операцију двогодишње Милице Крстић која од рођења болује од катаракте лијевог ока.
„Кренуо сам са другом Ведраном Васићем из Сребренице 14. јула, а 15. септембра смо се вратили. На улици смо упознавали људе који су уплаћивали новац на Милицин рачун, а ја сам преко моје фејсбук странице „Дневник једног бициклисте“ објавио да ћу сваком ко уплати преко 500 динара донијети шкољку са путовања и тако је и било. У Лисабону смо имали пријем и код амбасадора Србије. Два дана пред крај пута добили смо информацију да је новац потребан за операцију прикупљен, дјевојчица је добила датум за операцију и вјероватно ће прогледати и на лијево око“, рекао је поносно Шљивић који је на овој манифестацији учествовао као пјесник- рецитатор, а осим тога апсолвент је Економског факултета у Крагујевцу.
Љубиши Шљивићу оваква хумана мисија није прва, а како је рекао ни посљедња. Он је прошле године бициклом, које му је велика страст, прешао дугачак пут до Шпаније, како би јавности скренуо пажњу на тешке услове живота баке Живане Ђоловић и њених унука. И успио је у томе.
С обзиром да ће постоперативни трошкови Милице Крстић бити високи, позивамо све људе добре воље да помогну слањем поруке 427 на 3030.
У овогодишњем културно- умјетничком програму Дана Крајине у Шумадији наступили су мушка и женска пјевачка група УГК „Зора“ Крагујевац, КУД „Ћирило и Методије“ из Бусија, КУД „Крајина“ из Београда, КУД „Петрова Гора- Кордун“ из Београда, КУД „Славонија“ Београд , КУД „Сана“ Стара Пазова, ЖПГ „Банија“ Београд, МПГ „Плитвице“ Београд, ЖПГ „Расковник“ Крагујевац, АФА „Светозар Марковић“ Крагујевац, Гусларско друштво „Карађорђе“ Крагујевац, , Гуслар УГК „Зора“ Огњен Андрић, ЖПГ „Ганип“ Пожаревац, Жељко Кукић, Тенор Војислав Спасић, Катарина Богдановић,писци Мирко Демић, Љубица Жикић, Александар Васиљевић и Љубиша Шљивић. Водитељка програма била је Нада Царевић из Удружења грађана Крајине „Зора“.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
