У Културном центру Новог Сада историчар др Милан Мицић говорио о Добровољачком одреду Војводе Вука
Предавање о Добровољачком одреду Војводе Вука односно мајора потпуковника Војина Поповића из Гвозденог пука одржано је 1.10.2019. године у КЦ Новог Сада. Др Милан Мицић говорио је о најелитнијој јединици српске војске у Великом рату.
Повод за ово предавање је чињеница да је 30. септембар проглашен за Дан српског ратног добровољца јер је на тај дан 1916. године Добровољачки одред мајора Поповића коначно ослободио Кајмакчалан. Јединица која га је ослободила и закорачила на тле Кајмакчалана је Добровољачки одред, а 75 посто њеног састава чинили су Срби из Баната, Бачке, Барање, Срема, Славоније, Лике, Кордуна, Баније, Далмације, БиХ и Боке Которске.
Њени официри су били Црнорукци односно национално-револуционарна организација Уједињење или смрт. Формално су дјеловали од 27. септембра 1915. до 21. децембра 1916.
– Када је почео рат 1914. године регурална српска војска је имала мобилизацију, али је било много и добровољаца. Тада су, 1914. ти четнички одреди били под командом организације Уједињење или смрт. Били су дио српске војске и тадашњи министар војске Душан Стефановић је 3.8. издао упут о дјеловању четничких одреда. Њихов задатак је био да када непријатељ надире чине заштиту војске, али и да се убацују иза њихових редова, пресјецају комуникације и нападају с бока и леђа – рекао је Мицић.
1914. има 8.000 добровољаца, 4 четничка одреда. Највећи је био Златиборски четнички одред, Јадрански четнички одред, Руднички и Горњачки. Постојала су и два мања четничка одреда Банатски и Сремски. Ови одреди су 1914. године трошени на најтежим задацима.
– 21. јуна 1915. године Војин Поповић је упутио писмо врховном комаданту гдје је образложио дјеловање четничких одреда 1914, и навео да су то одреди који су потрошени и потребно им је да дјелују под вођством најбољих официра. Такође, треба да прођу бољу обуку и бољу селекцију јер се показало да постоји недисциплина.
Када је настало примирје одлучено је да се четничке јединице другачије формирају и од остатака Јадарског четничког одреда, од Срба који су дошли из САД и пребеглица из Босне и Срема формиран је јануара 1915. Први добровољачки батаљон под командом мајора Поповића. Кратко се задржао у Крагујевцу да би био пребачен између Валандова и Криве Паланке.
– Након тога се враћају на простор Грделичке клисуре, а у међувремену маја мјесеца од остатака четничких одреда који су водили борбе 1914. и од пребеглица Босне и Срема и ратних заробљеника који су се предали српској војсци, формира се у Ужицу други Добровољачки батаљон под командом капетана Радоја Пантића. И они се пребацују на простор Грделице и ту услијед прилива нових добровољаца ускоро се формира трећи батаљон, негдје око 1000 добровољаца долази транспортом из Русије, то су они који су се предали у Русији као аустроуграски војници. У септембру преко Одесе пребачено је 3500 добровољаца.
Током ратних операција 1915. године Добровољачки одред био је непрекидно под борбом и бранио је приликом повлачења преко Албаније одступницу Другој српској армији. Послије опоравка на Крфу, ово је била прва српска јединица која је изашла на линију Солунског фронта.
Када су Бугари 17. августа 1916. године кренули у изненадан напад на Солунском фронту, дошло је до таласања у савезничким редовима, а Добровољачки одред био је прва српска јединица која је изашла на линију Солунског фронта. У тим крвавим борбама Добровољачки одред ослободио је Кајмакчалан.
Године 1916. (29. новембра) у борбама на Грунишком вису војвода Вук је погинуо. Сутрадан је издато само штуро саопштење да „у борбама храбро погибе војвода Вук“. Наредне борбе вођене су на Браздастој коси, опет уз страховите губитке. Већ 21. децембра расформиран је Добровољачки одред.
У исто вријеме долази до хапшења Аписа и до Солунског процеса.
На Солунском процесу под оптужбом да је био налогодавац неуспјелог атентата на престолонаслиједника регента Александра Карађорђевића осуђен је на смрт стрељањем заједно са Радетом Малобабићем и Љубомиром Вуловићем. Стрељани су у само свитање 26. јуна 1917.
– Солунски процес показало се касније да је био намјештен, он се дешавао у тренутку када су постојали тајни преговори између Србије и Аустроуграске о потписивању неког мира. Да ли је у том тренутку требало ликвидирати оне који су највише знали о сарајевском атентату, то су хипотезе – рекао је Мицић.
– Српска влада је 1914. поставила себи циљеве стварања Југославије. Добровољци су били махом Срби из Аустроугарске који су вођени српском националном идејом ишли да се боре у Добровољачком покрету, али све више током рата овај Добровољачки покрет прераста у Југословенски покрет. Циљ је био да се овај покрет пред савезничким јавним мњењем и владама покаже као југословенски, односно као војна сила Срба, Хрвата и Словенаца.
Тада се формира Југословенска дивизија која има највише удјела у пробијаље Слоунског фронта.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Фото: Јелена Рокнић
