У Културном центру Новог Сада одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“

У понедељак, 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада одржана је трибина „ Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ аутора и предавача др Милана Мицића.

– На уском географском простору Кордуна током Другог свјетског рата сматра се да је убијено око 6200 војника, односно партизанских бораца, а да су цивилне жртве износиле између 34000 и 36000, од чега су 88 одсто били Срби – рекао је др Мицић.

– Односи између Срба и Хрвата на Кордуну посебно постају напети од општинских избора 1936. године. У Хрватским општинама, Хрватска сељачка странка на челу са Влатком Мачеком добија већину. На свим мјестима се постављају хрватске заставе, уклањају ћириличне табле, a Мачек инсистира да се у тим општинама не плаћају државни порези. Дакле, оно што ће се десити 1941. године већ се осјећа – истакао је др Мицић.

Хрватска сељачка странка организује паравојне формације, Хрватску грађанску заштиту и Хрватску сељачку заштиту које су практично биле наоружане. Када дође 1941. година из ове две полувојне организације регрутоваће се усташе.

Оснивањем НДХ и доношењем закона који дискриминишу Србе, Јевреје и Роме арила 1941. године, припрема се обрачун са српским становништвом. Први случај догодио се у ноћи између 27. и 28. априла 1941. године у селу Гудовцу код Бјеловара када је група Усташких емиграната на челу са Еугеном Дидом Кватерником и присталицама Хрватске сељачке странке поубијала око 200 српских сељака.

Почетком маја 1941. године од стране усташа на челу са емигрантима Иваном Шарићем и Максом Лубурићем почињен је злочин у Благају. Послије одласка Италијана са Кордуна 28. јула, читав простор остаје препуштен Усташкој казненој експедицији на челу са Божидаром Церовским. Глинска црква и Мехино стање су две тачке гдје се дешавају најтежи злочини. У Глинској цркви злочини су вршени два пута, први пут у ноћи између 28. и 29. јула, и други између 4. и 5. августа. Укупно је страдало 1200 Срба, а црква је минирана. Мехино стање, односно простор тзв. суве међе која дијели Босну од Кордуна било је друга тачка страдања. Противтенковски ровови заостали од априлског рата усташе су користиле за масовне злочине. Сматра се да је страдало око 4000 људи, улавном жена, дјеце и стараца.

У јулу 1941. године на простору Слуња догађа се злочин којим руководе браћа Ковачевић, Жарко, Звонко и Здравко. Страшни злочини изазвали су отпор и организацију српског становништва на Кордуну и Банији. Успостављен је покрет са циљем самозаштите. Команда за задатком да обједини акције на Кордуну и Банији дјелује до децембра 1941. године када се одваја посебна команда за Банију, а посебна за Кордун.

Децембра 1941. године Усташка казнена експедиција којом је руководио Анте Мошков почињава злочин у српским устаничким селима у коме је страдало 1600 цивила.

– Током 1942., 1943. и 1944. године Срби на Кордуну налазили су се између наковња и чекића, усташке идеологије која настоји да уништи Србе, с једне и комунистичке идеологије која покушава да искористи жртве за своје политичке, друштвене и остале циљеве, с друге стране. На једном малом простору страховито велика страдања српског становништва  – закључио је др Мицић.

Нема коментара

Напишите коментар