У Млаки код Јасеновца обиљежена годишњица пробоја логораша

Прије 76 година, око 1.000 измучних, изморених јасеновачких логораша, кренуло је у пробој, у борбу за голи живот. Само њих око 100, успјело је у тој намјери. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца, обиљежена је годишњица пробоја посљедњих логораша из логора Јасеновац. У знак сјећања на страдале жртве геноцида у јасеновачком логору смрти, у плану је изградња меморијалног комплекса у Доњој Градини.

На данашњи дан 1945. године око 1.000 јасеновачких логораша суочених са сигурном смрћу, покушало је пробој. Преживјело их је тек око 90. У овом злогласном логору смрти, надалеко познатом по ужасима, Ђуро Бајевић из Новске изгубио је девет чланова породице. Никад није сазнао гдје су сахрањени.

– Они су почетком Другог свјетског рата одмах похватани, у вечерњим сатима, отјерани на жељезничку станицу, и тамо их утоварили у вагоне за стоку. Три дана су се возили до Јасеновца возом од Бјеловара – прича Бајевић.

У селу Млака, које се налази низводно од Јасеновца према Старој Градишки, налазио се сабирни центар за жене и дјецу са Козаре. Према процјенама, овдје је страдало више десетина хиљада људи.

Већина убијених бацана је у Саву. Међутим, познато је да су жртве сахрањиване и у овом селу, о чему свједочи Петар Ороз, који је у Јасеновцу изгубио дједа, бабу и два стрица.

– Постоје двије масовне гробнице у једној шуми. Наводно су сахрањивани претежно Роми који су убијени у Јасеновцу – истиче Ороз.

Свету архијерејску литургију у Храму светог пророка Илије у Млаки, у којем су многи Срби убијени, служио је епископ пакрачко-славонски Јован. Након литургије, освештани су славски колач и жито за Мученике јасеновачке.

Владика Јован је истакао да је на капију храма 1942. године хиљаде козарачке дјеце и жена доведено “као овце на клање”, како то каже Свето писмо.

– Овај храм у коме смо данас служили литургију, принијели бескрвну жртву и причестили се, био је тамница, а многи људи су у њему нашли смрт – рекао је владика у бесједи вјерницима и истакао да се српски народ увијек кроз историју сабирао и подизао цркве на гробовима мученика, а највише их је било у 20. и 21. вијеку.

Он је рекао да је сила Божија присутна на овим мјестима баш зато што су она мјеста страдања српског народа.

– Немојте очекивати да ико икада дође на оваква мјеста без јаука и вриска јер ово је Јасеновац. Оно што ће доћи, доћи ће на ова мјеста без мржње, без освете, доћи ће праштајући и молећи се Богу – рекао је владика и додао да се злочин никада не смије заборавити.

Наша је дужност и обавеза да се сјећамо свих невино страдалих у логору Јасеновац, поручио је изасланик предсједнице Републике Српске, министар Борис Пашалић.

– Поред обавезе да их се сјећамо, да никад не заборавимо то што се десило, остаје и нада да се више никад ником неће десити оно што се десило српском народу овдје, на овом простору током постојања НДХ – истакао је министар Пашалић.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је да је село Млака страшно мјесто по ономе шта се ту догодило током Другог свјетског рата због чега се ту окупљају и шаљу поруке да се такав злочин, који су усташе починили над српски, јеврејским и ромским народом, никада више не би поновио.

– Зато је важно да се овдје окупљамо и да се одавде шаљу поруке опомене и истовремено поруке које ће људе освијестити какав је карактер имао усташки режим, какав је био тај злочин, која мржња и које зло је стајало иза тога да се такве ствари никада више никада не би поновиле – изјавио је Пуповац.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, и предсједник Србије, Александар Вучић, разговарали су у Бањалуци о изградњи меморијалног комплекса у Спомен-подручју Доња Градина.

– Србија ће учинити све да обезбиједи да се дође до једног пројекта који ће дати одговоре на све захтјеве те врсте, и наравно да ће Србија и Српска изградити тај комплекс  – рекао је Додик.

Вучић је нагласило да би свако дијете требало да дође у Градину у склопу обавезне екскурзије.

– Свако дијете у Србији треба да види кроз шта је српски народ прошао у Јасеновцу, а не да то буде препуштено забораву као што је то добрим дијелом остављано послије 1945. године. А при томе не ширећи мржњу, не причајући с мржњом о онима који су тај логор основали – додао је Вучић.

Дан пробоја посљедњих јасеновачких логораша одвојено су обиљежили и званичници Хрватске и представници удружења страдалих у логору Јасеновац.

Извор: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар