У Новом Саду одржан 4. Фестивал фолклора Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ
Поносни на свој род и поријекло
На сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду 18. новембра 2018. године одржан је 4. Фестивал фолклора Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ. Чланови културно-умјетничких друштава представили су многобројној публици игре, обичаје и говор Лике, Кордуна, Славоније, Источне Херцеговине, Шумадије и других крајева и на тај начин су, заједно са организаторима фестивала, дали значајан допринос очувању наше културне баштине. Традиција и обичаји су коријен једног народа, тако да и овај Фестивал има веома важан задатак, да помогне у очувању идентитета Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ. Не може се чувати лични идентитет ако се не чува сјећање нa културу и традицију која се вјековима градила.
Четврти фестивал фолклора свечано је започео интонирањем химне Боже правде у извођењу хора ОШ Милош Црњански а под диригентском палицом Тине Бенић.
Организатори фестивала Савез Срба из региона и Завичајно удружење Сава Мркаљ
У име организатора и домаћина фестивала публици су се на самом почетку обратили предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и предсједница Завичајног удружења Сава Мркаљ Зорица Влајинић.
Миодраг Линта је истакао да Фестивал фолклора Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ има два циља. Први је да афирмише и промовише културу Срба који су поријеклом са простора бивше Југославије. Други циљ је да дамо свој мали, скромни допринос јачању и ширењу културног и духовног јединства српског народа, без обзира на садашње постојеће државне границе. У осам држава региона живи скоро два милиона Срба. То је пет држава које су настале на простору бивше Југославије – Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија и поред њих Мађарска, Румунија и Албанија. Од тих осам држава, можемо рећи да је положај Срба једино задовољавајући и добар у Мађарској и Румунији. У осталих шест држава положај Срба је веома тежак. Најтежи је у Хрватској и Федерацији БиХ, одакле је протјерано преко милион Срба. Веома је тежак положај у Црној Гори и Словенији гдје су Срби највећа етничка групација и гдје и даље немају статус националне мањине. У Македонији постоје бројни проблеми око информисања и учења српског језика, док се у Албанији према Србима спроводила системска дискриминација кроз читав 20. вијек.
Линта је нагласио да би било јако добро за Србе из региона да у Србији постоји државна институција која би се на један систематски начин и свакодневно бавила рјешавањем бројних проблема Срба у региону. На крају свог обраћања позвао је присутне да поздраве аплаузом Републику Српску са жељом да Дрина никада више не буде граница раздвајања, него спајања.
Публици се потом обратила Зорица Влајинић, предсједница Завичајног удружења Сава Мркаљ из Новог Сада. Удружења које чува успомену на Саву Мркаља, језичког реформатора прије Вукове језичке реформе.
– Морам да изразим своје задовољство што ћемо сви заједно подијелити тренутке уживања у његовању културе и традиције Срба из свих крајева. Желим да нагласим поруку нашег Саве Мркаља: „Нек се чују песме и тимпани, нек се воде игре и дивани“.
Нови Сад – град почетка
У име градоначелника Милоша Вучевића, обратио се господин Здравко Јелушић, предсједник Скупштине Града Новог Сада.
– Био је ово град почетка за оне који су то жељели, али и за оне који су бјежећи од зла застали и остали овдје. Желим да им захвалим што су баш Новом Саду дали нову енергију, доносећи у овај град културно насљеђе које ћемо имати прилике вечерас да видимо, истакао је Здравко Јелушић.
Дужни смо да чувамо културно насљеђе
Присутнима се обратила и Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама, изасланик предсједника Покрајинске Владе Игора Мировића.
– Овај Фестивал, 4. по реду, прерастао је у традиционално окупљање Срба из региона. То је разлог због којег желим да упутим захвалност, прије свега организаторима фестивала, свим учесницима, представницима културно-умјетничких друштава, јер без вас овог фестивала не би ни било. Ви сте доказ постојања нашег културног насљеђа, наше традиције, свих оних вриједности које смо дужни да његујемо и да чувамо – рекла је Драгана Милошевић и нагласила да нисмо дужни да чувамо традицију само због наших предака који су нам то оставили у насљеђе, ни због нас самих, него због наше дјеце.
Поздрав братског народа са друге стране Дрине
Изасланик Предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић, др Драган Богданић, министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, обратио се присутнима прије свега поздравима братског народа са друге стране Дрине.
– Жеља наша јесте да једног дана сав овај простор буде јединствен и да тада више не говоримо о Србима из региона, него о Србима у једној држави. Надамо се да ће се то једног дана и десити.
Једни за друге, једни уз друге
Фестивал је својим присуством увеличао и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, изасланик предсједника Републике Србије Александра Вучића.
– Вечерашња манифестација значајна је за Србе на свим просторима и држава Србија, као матица цијелог српског народа, води рачуна о Србима свима и свуда. Што Србија буде снажнија то ће лакше бити Србима у цијелом региону. Иако су генерације наших предака живјеле у тешком времену и нису имале право ни да се надају да ће једног дана досањати ослобођење и уједињење, нису изгубиле вољу и одлучност да се боре да очувају свој језик, културу и традицију. Тако ћемо и ми данас, у овом тешком времену. И сви они који мисле да ће нас поколебати протjерујући наш језик, писмо, пјеснике и писце из школских уџбеника, нашу културу и све оно што чини наш идентитет, заправо не познају оно што је суштина наше културе и идентитета, само ће нас натјерати да још више радимо једни за друге, једни уз друге – рекао је Марко Ђурић и од срца захвалио организаторима на прилици да нешто научимо, лијепо чујемо и обећао да никада неће одустати од борбе за Косово и Метохију.
Након обраћања званичника услиједио је главни дио манифестације, наступи културно-умјетничких друштава. На самом почетку публици се представио КУД Табан из Будимпеште Ђурђевданским уранком. Затим је услиједило Само весело нека чује све село, игре из Славоније, у извођењу ГКУД-а Коста Абрашевић из Бачке Паланке. Игре из Источне Херцеговине представио је АНИ Јован Дучић из Требиња а потом се СКУД Ђурђевак из Кљајићева представио Сплетом игара са Кордуна. Удружење Велико коло из Ветерника приказало је Сплет песама и игара из Пчиње а КУД Ћирило и Методије из Бусија Обичаје Буковице. Гости из Руменке, КУД Слобода, дирнули су публику изведбом Косовске баладе, док је КУД Марко Орешковић из Бачког Грачаца извео Обичајне игре из Лике. АНИ Јован Дучић из Требиња, у свом другом наступу, приказао је Сплет игара из Шумадије, док је КУД Табан из Будимпеште испраћен овацијама приказавши при самом крају како изгледа Ђурђевдан у Пасјану.
Добривоје Павлица је за сам крај публици подарио своје извођење пјесме Зарасле су стазе моје.
Водитељ програма, Миливоје Бештић, захвалио је Граду Новом Саду – Градској управи за културу, Комесаријату за избјеглице и миграције Републике Србије и Српском народном позоришту на сарадњи и помоћи у реализацији Фестивала, као и свим члановима културно-умјетничких друштава и публици.
„Свака стопа земље тамо је мени знана,
мириси што се дижу са шума и са њива.
Знам какво је небо у које доба дана,
какво весеље тамо и каква жалост бива…“
Десанка Максимовић
(Сећање на завичај)
Драгана Бокун
