У Новом Саду одржана 9. Конференција српских националних организација из земаља региона

Девета Конференција српских националних организација из земаља региона одржана је 18. новембра 2019. године у конференцијској сали Матице српске у Новом Саду. На Конференцији су учествовале све признате српске националне организације из земаља региона – Савез Срба из Румуније, Удружење Срба из Хрватске, Национални савjет Срба у Македонији, Удружење српског народа “Морача-Розафа“ из Албаније, Асоцијација “Ствараоци Републике Српске“ из Републике Српске, Заједничко вијеће општина из Вуковара, Национални савјет Срба из Словеније, Самоуправа Срба у Мађарској, Српско народно вијеће из Хрватске и Српски национални савјет Црне Горе. Поред чланова Конференције, на сједници су учествовали и представници Министарства спољних послова Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Народне скупштине Републике Србије и Удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“.

Главне теме сједнице биле су појединачни извјештаји о положају српског народа у земљама региона између двије Конференције, приједлози активности Конференције за наредни период и међусобна сарадња националних организација из земаља региона и сарадња Конференције са државним институцијама Републике Србије и Републике Српске.

Прије него што је отворио сједницу, Љубомир Алексов из организације “Самоуправа Срба у Мађарској“ поздравио је све учеснике и пренио информацију да су почетком новембра Срби из Прага позвали све Србе који живе у Европској Унији и одржана је конференција која је трајала три дана. Подсјетио је да у земљама ЕУ живи између 1.600.000 и 2.000.000 Срба и да је на поменутој сједници покренута иницијатива да се створи унија Срба у ЕУ, односно да се Срби који живе у ЕУ уједине како би користили свој утицај и могућности и како би били лобисти Србије и српског питања у Европи. Сједница се завршила без конкретних резултата, али са идејом да се настави са радом по покренутим питањима. Алексов је ово навео као позитиван примјер окупљања Срба који живе ван граница Србије што је уз Конференцију још један знак да постоји воља за заједничко дјеловање. Када је реч о Конференцији, сматра је истрајном јер је до сада сваки пут окупила све предстанике Срба из региона и донете су одговарајуће одлуке. Такође, сматра да је то једна патриотска организација која има за циљ да јача везе региона и Србије, као и међусобну сарадњу Срба у земљама региона.

Након овог излагања, Алексов је предложио Дневни ред који је једногласно прихваћен након чега је ријеч преузео предсједник Управног одбора Момчило Вуксановић. Вуксановић је позвао представнике да поднесу извештај о положају српског народа у земљама региона из којих долазе.

Тим поводом, присутнима се први обратио секретар Националног савеза Срба Словеније Никола Тодоровић који је све поздравио у име наведеног савеза и њеног предсједника Бранислава Рајића. Објаснио је да је Национални савез Срба Словеније један од оснивача, односно основни чинилац Савеза Срба Словеније, да је то кровна организација свих савеза и свих друштава Срба у Републици Словенији. Тодоровић је нагласио да је у Словенији присутна добра сарадња инситуција Словеније и Србије и да им то улива оптимизам када је ријеч о стварању услова за бољи положај српске националне заједнице. Тодоровић се осврнуо и на одлуке усвојене на претходној сједници везане за Стратегију очувања српског индентитета и националог јединства српског народа у региону и Јединствени српски буквар:

– Стратегија је одличан документ којег су преузеле и институције Републике Србије бар када је ријеч о званичницима који наступају у јавном животу. Такође, Јединствени српски буквар није више питање него стварност. Израда Буквара биће један од наших најважнијих успјеха.

Када је ријеч о положају Срба у Словенији, истакао је:

– У Словенији ћирилица скоро и не постоји и наше организације које постоје раде на очувању српског језика који је печат народа. Ту је потребна озбиљна помоћ матичне државе. Треба дати важност јединственом културном простору и да се заједничким програмом и пројектима поставе темељи за јединствено дјеловање.

Положај Срба у Босни и Херцеговини условљен је положајем Републике Српске

У име Српског народног покрета “Избор је наш“ из Републике Српске, присутнима се обратио предсједник истог Дане Чанковић који је истакао да је положај Срба у Босни и Херцеговини уско везан са положајем Републике Српске. Навео је да је огроман притисак на Републику Српску да се потисне право народа на одлучивање о свим суштинским питањима као што је улазак у НАТО. Због тога је покрет покренуо иницијативу да Народна скупштина Републике Српске донесе допуну закона да се о питањима уласка у било који војни савез одлучује на обавезујућем референдуму. Чанковић је образложио зашто је покрет против уласка у НАТО:

– Улазак у НАТО је пут нестанка Републике Српске, а она је гарант опстанка Срба на тим просторима. Највиши званичници који долазе из САД и Велике Британије подржавају бошњачке политичаре у идеји стварања новог босанског идентитета. Без Републике Српске би се довео у питање опстанак српског народа у тим околностима.

На причу о НАТО надовезао се Момчило Крајишник, представник асоцијације “Ствараоци Републике Српске“ и изразио задовољство због одржавања Конференције. Потврдио је наводе Чанковића да је тема НАТО веома актуелна у Републици Српској. Упоредио је актуелну ситуацију у Републици Српској са ситуацијом деведесетих година:

– Данас је стање у Републици Српској другачије него деведесетих година. Данас имамо велику подјелу међу српским корпусом који се потпуно размимоилазе у ставовима и нема заједничког националног интереса. Поред тога постоји проблем је исељавања, људи одлазе из Републике Српске и остављају празан простор.

Тежак положај Срба у Албанији

Павло Јакоја Брајовић представник Срба из Албаније истакао је да су Срби у Албанији запостављени од стране матице и да је положај српске заједнице веома тежак. Ово је образложио чињеницом да од државе Албаније не могу да добију средства да реализују пројекте, иако су признати као мањина и постоје закони и подзаконске регулативе, који омогућавају финансирање пројеката. Међутим, у пракси је то неоствариво. Са друге стране, Срби у Албанији немају никакву помоћ од своје матице, сналазе се сами за активности које су за њих важне и које чувају њихов идентитет у Албанији:

– Прије 12 година смо отворили курс српског језика и тада смо имали 70 до 100 ђака, а сада имамо једва 20. Сналазили смо се некако сами да би могли држати ове активности које су за нас важне јер чувају наш идентитет у Албанији. Курс српског језика сада једва држимо. Средстава имамо за још мјесец дана и након тога, ако се не обезбеде средства мораћемо да прекинемо курс. Имамо три студента из Албаније на студијама у Београду који имају проблем јер не знају српски језик. Немамо услове ни могућности да научимо српски језик у потпуности. Потребна нам је помоћ Министарства спољних послова, Министарства просвјете и Министарства културе Републике Србије.

Пабло је истакао да се нада да ће ова Конференција помоћи да се поправи положај српског народа у Албанији.

Потребно институционално дјеловање

Срђан Милаковић, из Заједничког вијећа општина из Вуковара и замјеник градоначелника Вуковара саопштио је да се положај Срба у Републици Хрватској од претходне Конференције променио у негативном смислу. Јавни дискрус је врло негативан, контекст у јавном сектору је искључив и није наклоњен Србима:

– Позитивно законодавство говори једно и прописи у којима су права Срба гарантована и призната, али се та права услед националистичког, искљичивог и негативног јавног дискурса не спроводе. Као пример, Милаковић је издвојио град Вуковар који је као средина са незавидним положајем Срба примењив на целокупну територију Републике Хрватске.

 

Милаковић је подсјетио присутне на догађај када је градоначелник Вуковара узео статут на ћирилици и бацио га на тло. Све то онемогућава равноправну позицију српске заједнице. Милаковић, као замјеник градоначелника из реда српске заједнице са градоначелником не комуницира, нема никаквог простора јер се он поставља на искључив начин. Свака употреба српског језика и ћириличног писма за њих је великосрпска провокација и доказ да великосрпска идеја у Републици Хрватској још увек живи.

У наставку излагања, Милаковић је истакао да српска заједница у таквим околностима живи и српски корпус је најбројнији у том источном дијелу где постоје четири српске општине окупљене у Заједничком већу општина. Међутим, све наведено отежава функционисање инстуцијама српске заједнице и српском народу у свакодневном животу. Период ратне прошлости је присутан у свим грађанским дешавањима и манифестацијама. Процесуирање за ратне злочине такође представља притисак на Србе. Истовремено, Срби немају гдје да обележе страдање Срба јер се не дозвољава подизање икаквог спомен обиљежја. Оспорава се постојање жртава и починиоци нису кажњени. Према ријечима Милаковића, све су то чиниоци који усложавају положај и опстанак Срба у Републици Хрватској.

Светислав Микеревић потпредсједник Српског народног вијећа потврдио је да је ситуација за Србе у Републици Хрватској тешка и није наклоњена Србима. Због тога, Микеревић  је изразио задовољство због рада Конференције и нада се да ће се у наредном периоду остварити боља повезаност матице са Србима у региону. Поред тога што се осврнуо на проблеме Срба у Републици Хрватској које је навео Милаковић, као примјер незавидног положаја Микеревић је споменуо пренос оснивачких права:

 

– Ми смо 2015. године у неким од наших општина затражили пренос оснивачких права да би наше скупштине и већа могла да региструју школе, које би биле регистроване као и школе других националних мањина у Републици Хрватској. Међутим, у томе нисмо успели ни данас. Користе се двоструки аршини према Србима и другим националним мањинама и долазимо у ситуацију да ће наше школе бити преспајане. Зато нам је потребна боља повезаност за матицом јер се далеко лакше и једноставније могу рјешавати многа питања.

Када је ријеч о положају Срба у Републици Хрватској, Милојко Будимир из удружења Срба из Хрватске, сматра да сви који су избјегли и прогнани из Републике Хрватске нису успјели да се врате у завичај. Очекивало се да ће Република Хрватска уласком у Европску унију поправити тај положај, али то се није десило и ситуација је још тежа:

 

– Уколико пасивно будемо проматрали све што се дешава бићемо свједоци потпуног нестанка Срба са тих простора. Ми се као удружење бавимо културом, објавимо по неки зборник или организујемо изложбе и културна дешавања. Међутим, за то време остајемо без културе, традиције и без простора. У Републици Хрватској на простору гдје су живели Срби не краду се само предмети из напуштених кућа већ се краду и куће. Са подручја Баније и Кордуна гдје су биле дрвене куће, Хрвати их односе као да никада нису ту ни биле. Иако су те куће заштићене законом они њих пренесу и на тај начин ради се на брисању трагова нашег пристуства на тим просторима. Због свега тога је потребно институционално дјеловање. Ми овде у Србији немамо ни једну националну институцију која ће се бавити овим проблемом. Мој апел је да се оформи центар или институт који ће се бавити темом положаја Срба у Републици Хрватској и региону, а постојеће институције државе треба да се активније укључе у спровођење закључака које овде донесемо. Ова Конференција обједињује све наше просторе и сусједне земље у којима Срби живе и треба учинити додатни напор да она заживи и да добије јачу подршку државе.

Заједништво и саборност кључни у борби за положај Срба

Огњен Крстић, предсједник Савеза Срба у Румунији такође сматра да је кључно питање институционално повезивање:

– Наша Конференција је окупила репрезентативне организације и потребно је да нађемо начине и праве саговорнике у матичној земљи. Требало би да се ова наша окупљања заврше са конкретним захтјевима према институцијама које би биле надлежне да то и спроведу. Верујем да је потребно да за Србе у региону постоји једно министарство које може да координира целокупну активност јер су захтјеви сваке организације специфични. Једна је проблематика Срба из Румуније и Мађарске гдје немамо егзистенцијалних проблема и где смо остварили своја права, а други су проблеми Срба у другим земљама региона. Зато треба да покушамо да урадимо нешто да се обратимо матици да нас матица схвати, разумије и да стане уз нас. Такође, сматрам да и од нас самих зависи каква ће нам будућност бити. Ми у Румунији се трудимо да будемо јединствени јер је само то могућност да остваримо своја права. Не треба само од матице тражити помоћ, можемо некад и сами себи да помогнемо. Зато позивам све да будете јединствени у својим захтјевима и да обезбедите саборност јер је то кључно у остваривању даљих права.

Срби у региону су ресурси за Србију

Ријеч је поново преузео Алексов и нагласио да су двије ствари битне једна је жеља српског народа у региону и шире да се организује и да се на организован начин повезује са својом матицом, а друга је предузимање конкретних корака:

– Ова наша окупљања ће без конкретних акција изгубити смисао. Међутим, поставља се питање да ли смо ми без средстава и без административне организације у могућности да спроведемо конкретне активности. Овде нам као примјер може послужити национална политика коју води Мађарска. Мађарска веома подржава националне партије у земљама окружења код својих сународника јер је њено руководство свјесно да једино тако може да се обезбеди опстанак. Потребно је да припадници националне мањине националну припадност ставе изнад политичке опредељености. То ми морамо да постигнемо. Затим је потребно да имамо канцеларију или институцију у Београду преко које ћемо потражити одговарајуће органе Србије за рјешавање наших захтјева и проблема. У том случају треба имати у виду не само наше потребе, него и могућности које постоје у нашим капацитетима. Ми смо ресурси за Србију које она треба да користи.

Да постоји рјешење проблема и остваривање добросуседских односа Алексов је објаснио успостављеним односима између Мађарске и Србије:

– Односи Мађарске и Србије су тренутно на високом нивоу. Међутим, није увек тако било. То говори да, ако постоји воља са обе стране, могу се проблеми рјешавати, а у томе ми Срби који живимо ван њених граница имамо кључну улогу.

Гордана Јовић Стојковска, предсједница Националног савеза Срба у Македонији осврнула се на проблеме положаја Срба у овој држави, а који су евидентни у учењу српског језика. Српски језик се не учи у школама, као ни историјски и културни догађаји везани за Србе и дјеца не знају шта је Косовска битка. Поред тога, Срби у Македонији немају могућност да организују било какву факултативну школу српског језика.

Стојковска је истакла да се не могу чувати национални интерес и права без језика. Мора се наћи модел за обезбеђивање континуираног буџета за обезбеђивање основних ствари. Такође потребно је запослити лица која ће бринути о континуираном раду канцеларије око којој ће се окупљати Срби у Македонији. Стојковска предлаже да је потребно основати Министарство за Србе у дијаспори које ће се бавити Србима у региону.

Момчило Вуксановић се осврнуо на функционисање Конференције у протеклом периоду и саопштио да је он задовољан радом Конференције и окупљањем које су остварили:

– Добро је да знамо једни за друге и да можемо да изађемо једни другима у сусрет. У овом тренутку можемо да урадимо мале помаке јер још увек у институцијама Републике Србије и Републике Српске постоји скептичност у вези тога шта то Конференција жели и може да постигне. За остваривање резултата потребно је вријеме. Сматрам да ће временом резултати бити бољи. У претходном периоду смо се упознали, предложили неколико значајних пројеката међу којима је најзначајнији Јединствени српски буквар. До реализације још увек није дошло, али очекујемо да ће напори резултирати успехом.

Када је у питању положај српског становништва у Црној Гори, ситуација се константно погоршава, истакао је Вуксановић. Приближавање пописа становништва 2021. године доноси већи притисак на Србе. Према претходном попису становништва у Црној Гори има 28,7 процената Срба што је огроман потенцијал. Међутим, Срби немају статус који би требало да имају. Постоје неспоразуми између представника политичких партија и организација које се баве питањем српског народа. Однос актелне власти према Србима у Црној Гори је негативан. Укинуте су све донације за српске пројекте. Српски национални савјет је имао могућност да аплицира за пројекте и у складу са законским нормама добијали су средства од којих су обезбеђивали функционисање српске телевизије која покрива читав простор наведене државе, затим српску књижевну задругу која је штампала књиге на српском језику и на ћирилици. Имали су могућност обиљежавања свих српских националних празника. Међутим, ситуација се мијења. Сада је укинута одлука о прослави уједињења Црне Горе и Србије. Вуксановић сматра да је потребно да се инситуције Србије више побрину о положају српског становништва у Црног Гори и да Срби тамо без подршке Србије не могу ништа постићи.

Вуксановић је истакао да је један од значајних пројеката на којем треба порадити Јединствени српски буквар. Сматра да треба позвати институције Србије да се крене у реализацију тог пројекта који би био значајан за повезивање читавог српског народа.

Подршка Друштва српских домаћина

Народни посланик и предсједник Друштва српских домаћина професор Миладин Шеварлић истакао је да га радује сваки сусрет Конференције. Пројекат Јединствени српски буквар је нешто на чему се мора инсистирати и он је саопштио да ће се лично у Народној скупштини Републике Србије ангажовати да се посебно издвоје средства за ту намјену. Шеварлић је посебно истакао да га охрабрује је да расте свијест о потреби заједничког дјеловања српског народа где год да се налази и Друштво српских домаћина ће увек бити на услузи за све што ово друштво може да учини како би се поправио положај Срба у региону.

Организовање Срба у Словенији добар примјер за Србе у остатку региона

Марко Сладојевић, предсједник Савеза Срба Словеније сматра да је проблем удружења и огранизација Срба у другим државама тај што Срби који оду из Србије нису укључени у рад било ког друштва нити их то интересује. Ради се о огромном потенцијалу који би, да су добро организовани били озбиљна политичка сила. Највећи проблем је како доћи до младих људи које Србија, након њиховог одласка из ње, више не интересује. Треба наћи начин привући те људе, а да то није засновано на националној реторици. Савез Срба Словеније је нашао начин да окупи људе темама које нису везане за политичку ситуацију већ за реалне проблеме које Срби, који живе у Словенији, имају. Срби у Словенији сада веома добро функционишу и желе да тај принцип примјене на Србе и у другим земљама региона. Поред тога, Сладојевић сматра да је медијска повезаност веома важна и да је потребно формирати један портал којем ће људи слати своје активности и да то буде јединствена тачка информисања. То је у Словенији портал Савеза Срба Словеније. Било би добро да се оформи јединствени портал и за целу дијаспору. На тај начин би се омогућило повезивање наших људи које је јако битно са културног, друштвеног, пословног, верског и сваког другог смисла.

Након излагања свох представника, ријеч је затражио Милан Гутић, представник Удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“ како би исказао подршку Конференцији. Гутић је саопштио да дијели мишљење представника Конференције да однос матице према Србима у региону није адекватан. Дијаспора је огромна снага и због тога је позвао представнике Конференције на заједнички рад јер су им циљеви блиски. Навео је да су циљеви удружења “Корени“ да се у свим општинама и градовима формира канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, да се у свим амбасадама отвори аташе за дијаспору, да се покрене иницијатива да се врати Министарство вјера, дијаспоре и Срба у региону, да се Закон о дијаспори и Србима у региону допуни и да се стекну могућности да се одређени број посланичких мјеста у Народној скупштини Републике Србије омогући за дијаспору и Србе у региону. Још једном је позвао је представнике Конференције на заједнички рад и да заједничким снагама допринесу остваривању наведених циљева.

Новинар Српског кола
Драгана Шиповац