U Novom Sadu održana osnivačka skupština Udruženja matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije – Koreni

Udruženje matice, dijspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije ”Koreni” održalo je Osnivačku skupštinu dana 13.07.2019. godine u Master centru Novosadskog sajma. Misija udruženja je uspostavljanje i unapređenje međusobne saradnje u oblasti privrede, kulture, obrazovanja, nauke i sporta u cilju jačanja nacionalnog interesa i pozicioniranja Srbije na nacionalnom i internacionalnom nivou. Vizija udruženja je stvaranje povjerenja i boljih međusobnih odnosa, prevazilazeći postojeće razlike i nesporazume među narodima Balkana i šire. Ciljevi udruženja su podizanje povjerenja i odgovornosti dijaspore i Srba u regionu prema matičnoj državi, podizanje povjerenja i odgovornosti matice prema dijaspori Srbima u regionu, razvijanje povjerenja međunarodne zajednice prema Srbiji i njenim građanima u svetu, kao i Srbije prema institucijama međunarodne zajednice, izgradnja i zaštita nacionalnog identiteta na nacionalnom i svetskom nivou, negovanje istorije, kulture, tradicije, vere, ćiriličnog pisma i drugih nacionalnih obeležja i stvaranje uslova za razvoj privredno-ekonomskih, kulturno-naučnih i sportskih odnosa u Matici, sa direktnim uključenjem Dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije.

Osnivačka skupština je počela intoniranjem himne Republike Srbije ”Bože pravde” nakon čega se prisutnima, u ime Srpske Pravoslavne crkve i njegovog sveštenstva episkopa bačkog doktora Irineja, obratio proterej Dalibor i preneo blagoslov i pozdrave od episkopa.

Zatim se prisutnima obratio predsjednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije Miodrag Linta:

– Čast mi je i zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije čiji sam predsednik i u svoje lično ime. Želim prije svega da pozdravim inicijativu delegata ove skuštine da osnuju jedno ovakvo udruženje čiji cilj treba da bude jačanje sveobuhvatnih veza između majke Srbije sa jedne strane i dijaspore Srba u regionu sa druge strane. Ja sam više puta govorio i govorim u javnosti da pitanje naše dijaspore i Srba u regionu treba da bude jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, da naša dijaspora predstavlja ogroman ekonomski, intelektualni, naučni, obrazovni, kulturni i svaki drugi potencijal i taj potencijal nažalost u velikoj meri nije iskorišćen u funkciji razvoja države Srbije. Sa druge strane, Srbija mora daleko više i snažnije sa nizom mjera i aktivnosti da pomogne opstanku našeg naroda u dijaspori i regionu, da pomogne da naš narod, prije svega mlade generacije da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. To znači da treba učiniti sve od strane zvaničnog Beograda da se na jedan sistemski način organizuje učenje srpskog jezika i ćirilice u dijaspori i regionu, da se uradi jedan jedinstveni srpski bukvar, da se organizuje niz posjeta naših mladih sunarodnika u Srbiju. Velika je šteta da još uvek ekonomski, naučni i kulturni potencijal naše dijaspore nije iskorišćen i što te veze nisu daleko snažnije. Sa druge strane, ja verujem da ovo Udruženje može da da jedan značajan doprinos upravo jačanju tih ekonomskih, kulturnih, naučnih, obrazovnih i svih drugih veza između dijaspore i Srbije. Dobro je što se pravi ova razlika jer pod pojmom Srbi u regionu misli se na dio našeg naroda koji je autohton, dakle koji živi vijekovima na prostoru Zapadnog Balkana, u pet država bivše Jugoslavije: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija plus Mađarska, Rumunija i Albanija i dijaspora gdje je naš narod otišao iz ekonomskih, političkih i drugih razloga. Položaj Srba u regionu je tragičan izuzev Mađarske i Rumunije gdje možemo da kažemo da zvanini Bukurešt i zvanična Budimpešta vode jednu odgovornu politiku čiji cilj jeste da pomognu opstanak našeg određenih manjih problema. U svim drugim državama postoji jedna reč kojom možemo da obilježimo položaj našeg naroda, a ta riječ jeste diskriminacija. Posebno tragičan položaj jeste u Hrvatskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori. Ništa lakši nije ni u Albaniji, Makedoniji, Sloveniji gdje još uvijek naš narod nema status nacionalne manjine. Dakle problema ima mnogo i zato smatram da ovo udruženje može da da svoj značajan doprinos jačanju sveobuhvatnih veza Srbije sa jedne strane, dijaspore i Srba iz regiona sa druge strane. Ja vam želim uspešan rad i želim da ostvarite što veći broj vaših ciljeva, kao mjera aktivnosti koje  ste predvidjeli vašim statutom i drugim aktima.

Nakon Miodraga Linte, prisutnima se obratio državni sekretar institucije sa kojom svi u dijaspori i regionu imaju prvi kontakt sa svojom otadžbinom, preko u ambasadi i konzulata, a to je Ministarstvo spoljnih poslova.  Nemanja Stevanović, državni sekretar navedenog ministarstva istakao je sledeće:

– Dijaspora je ogroman demografski, ekonomski i obrazovni potencijal ove nacije. Što se tiče ekonomskog dela ove priče to mogu partifikovati na ime deviznih doznaka u inostranstvu koje ljudi iz dijaspore šalju članovima svojih familija ovde u Srbiju.

Stevanović je naglasio da su seobe sudbina ove nacije od dolaska našeg naroda na Balkan u 6. i 7. veku:

-Počevši od 1690. godine, posle poraza od austrijskih trupa u ratu sa turskom, kada su srpski ustanici pružili pomoć austrijskim trupama, imamo seobu pod Arsenijem Čarnojevićem, do poslednja veka kada su seobe bile indukovane ekonomskim i političkim razlozima jer nam se sve najteže što se nekoj državi i naciji može desiti dešavalo u 20 veku, više stranih okupacija i revolucija.

Stevanović je još naglasio da su iz navedenih razloga naši ljudi van granica Srbije mnogobrojni i da, kada je u pitanju položaj Srba u regionu, imamo samo dva vrlo pozitivna primera u Mađarskoj i Rumuniji, dok u drugim slučajevima postoji gradacija jako lošeg.

Na kraju izlaganja, Stevanović je osnivačima poželeo sve najbolje u budućem radu:

– Pred vama je veliki zadatak da što više uz pomoć matične države uvežemo Srbe iz dijaspore i na nama je da damo najbolje što možemo da te ljude sa svim njihovim znanjima i ekonomskim i obrazovnim potencijalom vežemo što više za Republiku Srbiju.

Potom se prisutnima obratio Milorad MišaĆirić, Valjevac koji je proveo mladost i život u Americi, Kanadi i Kini i vratio se u Srbiju gdje mu se rodio sin:

– Kada sam dobio poziv da dođem na ovaj skup rekao sam, nemam kad. Na milion skupova sam bio, kafa mi se ne pije, subotom imam preča posla, nema potrebe da imamo još jedan skup nakon kojeg će ostati samo slike na društvenim mrežama i opet posle toga ništa. Onda me je Milan Gutić pitao imaš li sina i odakle ti je sin. Odgovorio sam, pa po majci iz Rogatice Republika Srpska, a po ocu iz Valjeva. Neće tvoj Aleksa znati šta mu je koren. Nakon toga, rekao sam ”Doćiću”.

Potom, Ćirić je pozvao Milana Gutića da se takođe obrati prisutnima. Gutić je istakao sledeće:

– U srcu se čovijek ne može umoriti samo od dvije stvari: jedna je kad iskreno vjeru vjeruje, a druga je kad radi nešto za svoj narod. Ja sam Milan Gutić, rođen 1953. godine u Zenici, porijeklo Krajiško, baba Hercegovka, a roditelji sahranjeni na Majevici. Ja sam imao dosta u životu prilika gde sam se osećao ponosno, a sada na ulasku u moju 67. godinu, možda kao kruna moga ponosa, zato što mislim da radim nešto veliko, godinama u meni je tinjala želja da doživim ovako nešto, a evo Bog mi je dao i ovo poklanjam na moj rođendan. Ja sam zadovoljan čovijek, imam porodicu, ostvario sam se poslovno, ljudski i svakako. Jutros sam mojim prijateljima u pripremi rekao, postoje tri vrste ljudi, postoje mali ljudi koji se bave drugim ljudima, postoje srednji koji se bave događajima i postoje veliki koji se bave idejom. Ja mislim da je nas danas okupila ideja. Jedan veliki sportista i jedan motivator, zove se Vanja Grbić koji vas je pozdravio i pridružuće nam se, kaže, kako je njegov otac rekao ”Izgubljeno je samo ono za šta se prestanemo boriti”. Mi se nismo prestali boriti i borićemo se sve više. Takođe, njegova poruka je ”Svaka predaja je gora od svakog poraza”. Ne priznajemo predaju, ićićemo, dićićemo glavu, uvijek se u prošlosti borilo. Današnji naš skup ima visoke ideale i ciljeve na šta ukazuje sama činjenica da mi pravimo udruženje koje nosi zajednicu matice, dijaspore, Srba i regiona i prijatelja Srbije.

Nakon ovog izlaganja, Milan Gutić je pozvao radno predsedništvo da zauzme svoja mesta: Mišu Ćirića, Mariju Jovičić, Draganu Stanković, Stojana Stevanovića, predsednika Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj i Maju Kovačević, majku 11 dece.

Nakon izbora radnog predsedništva, prisutnima su se obratili Stojan Stevanović koji je govorio o potrebi što jačeg uvezivanja matice i dijaspore.

Potom je Ognjen Krstić, u ime krovne organizacije Srba u Rumuniji prisutne pozdravio i preneo deo svog iskustva u povezivanju matice i dijaspore:

-Mi kao organizacija podržavamo ovakve skupove. Veoma je bitno da se u ovakvim uslovima vidi sabornost i jedinstvo. Mi smo se kao mala zajednica Srba u Rumuniji izborili za svoja prava istrajno, naporno, ali izborili smo se samo zato što smo bili jedinstveni u nastojanjima očuvanja nacionalnog identiteta. A sve ovo što mi radimo i Srbi kao dijspora i Srbi kao matica treba da bude nacionalna politika očuvanja nas Srba na ovim prostorima. Imamo zajednički kulturni prostor, treba samo da se povežemo, da se bolje upoznamo i tako ćemo ostvariti sve svoje ciljeve.

Nakon izlaganja Ognjena Krstića, Milan Gutić je naglasio da je ovo veliki projekat i njihova ambicija je da posle ove skupštine i formiranja udruženja isto to naprave i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Švajcarskoj.

Prisutnima su se obratili predsednik opštine Lopare Rado Savić, predstavnik Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Borislav Maksimović, predstavnik SPKD Prosvjeta” Sarajevo Dejan Mastilović, pesnik Pero Zubac, predstavnici ruske delegacije, Neško Čestić predsednik Udruženja srpskih privrednika u Beču, predstavnik asocijacije ”Milutin Milanković”, Milorad Jurković stolar Mile, Radovan Pejanović profesor Univerziteta u Novom Sadu, Marija Jovičić iz Kraljeva, Maja Kovačević, dok je svojim stihovima događaj uveličao pesnik Blagoje Baković.

Na kraju programa, izabrani su organi udruženja. Za predsednika Skupštine imenovan je Miša Ćirić, a za njegovog zamenika Ognjen Krstić. Upravni odbor čine predsednik Stojan Stevanović, zamenik Milan Gutić, članovi Tara Stojković, Marija Jovičić, Aleksandar Draganić, Bratislav Blagojević, David Budov, Neško Čestić, Šavija Jasenko i Dragana Stanković. Nadzorni odbor čine Japundžić Milan, Majstorović Mirko i Ješić Lazo. Za odgovorno lice imenovan je Milan Gutić.

Druženje osnivača i gostiju nastavljeno je uz koktel.

Novinar Srpskog kola
Dragana Šipovac

Nema komentara

Napišite komentar