У Новом Саду одржана промоција збирки пјесама Ранка Павловића

Песник, прозаиста, драмски писац, есеиста, књижевни критичар, дjечји писац из Бања Луке, Ранко Павловић, дана 03.06.2019. године, у Градској библиотеци у Новом Саду, представио је своје три пјесничке књиге: “Плавет“, “Измаглица“ и “Вински сонети“. Ранко Павловић до сада је објавио 19 збирки пјесама, 17 збирки приповједака, 5 романа, 2 збирке есеја, књигу књижевних критика, 10 радио драма за одрасле, као и више збирки пјесама и прича за дјецу, 2 романа за младе, 10 играних и објављених текстова за дјечија позоришта и више радио игара за дјецу. Његово богато стваралаштво заступљено је не само у зборницима, антологијама, књижевним часописима, већ и у читанкама и лектири што се сматра још драгоцјенијим и значајнијим. Пјесме и приповетке су превођене на више свјетских језика: италијански, мађарски, енглески, румунски, немачки, холански, руски и друге. Добитник је значајних награда: Кочићеве, награде Лаза Костић, Скендер Куленовић, Веселин Маслеша, Гордана Брајовић, Станко Ракита, Исак Самоковлија и друге награде. Више пута је награђиван за књигу године, добитник је повеље за књижевно дјело Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске и наградом за животно дјело коју додјељује Академија “Иво Андрић“ из Београда.

Након уводне ријечи модератора, књижевно вече је отворио пјесник Ранко Павловић стиховима из збирке пјесама “Плавет“. Говор је започео рјечима:

– Поздрављам вас, хвала што сте дошли. Мени сте сви овдје подједнако драги. Мени је драго што је академик Зуковић дошао и на промоцију кад сам имао у “Прометеју“ у књижари, једноставно ме је изненадио кад сам га тамо видио. Видим овде учеснике Змајевих дјечијих игара, видим нашег уваженог пјесника Стевана Тонтића, дакле сви сте ми једнако драги. Хвала вам што се дошли.

Потом, Ранко Павловић је изговорио стихове пјесама “Трептај“, “Дуг пут“ и “У Шемброну 18. јула 2016-те“.

О дугогодишњем познанству са Ранком Павловићем, као и о стиховима које је Павловић са надахнућем представљао како би дочарао присутнима своју емоцију, говорио је књижевник Анђелко Ањушић:

– Увек је част говорити о стваралаштву Ранка Павловића. Ми се познајемо 30 година најмање, радили смо заједно у издавачкој кући “Глас Српске“ и дружили смо се интензивно. По одласку Ранка у пензију, наставили смо дружење и увијек смо се знали чути телефоном.

Своју анализу пјесама и свеукупног стваралаштва пјесника Ранка Павловића, Ањушић је наставио слиједећим рјечима:

– Није случајно, као што ништа није случајно, што вечерас говоримо о књигама контрастних наслова, пјесничких збирки Ранка Павловића “Плавет“ и “Измаглица“. Управо ова контрастност, ова хроматска опрека у насловима упућује на разнолики регистар како књижевних тема и мотива, тако и поетичних жанровских валера овог писца, на свеколикост у истовјетности и истовјетност у разнообличној укупности завидног опуса Ранка Павловића. Тематски распон нашег писца и жанровско разнообличје сугеришу нам да осим чистог надахнућа, као извора свих стваралачких тренутака, постоји она друга страна, гдје ономе ко је у милости језика, у поглед непрестаног књижевног зрачења, да њему увек полази за руком да лако и успјешно све опјева и опише, препјева и допише гдје год да се лати домаши. Павловић посједује управо и такве таленте.

Ањушић је наставио са својом анализом пјесничких књига и њихових наслова и додао да су наведене збирке пјесама нешто друго и другачије, дубље и више, нешто недохватно и танано, као и то да спектар значења треба тражити искључиво у контексту пјесама ових збирки.

Након излагања Ањушића, књижевно вече је настављено читањем пјесама из збирке “Плавет“ – “Очевина“, “Топола у хербаријуму“ и “Очи“. Из стихова пјесама схватамо да је песник своју инспирацију тражио у свакодневном животу, окружењу, природи, обичним стварима.

Затим је реч о пјесничким књигама Ранка Павловића преузела пјесникиња Жељка Аврић: – Збирка “Плавет“ је збирка необичног назива која асоцира на море, на дубине, али мене лично прије свега на небо. Небо је чест мотив у поезији Ранка Павловића, као религијски, односно митолошки појам, као симбол, место, одредница, као метафизичка спекулација, као вјечита тајна, колевка постања и постојања. То је збирка егзистенцијализма, говори о човеку, о његовом поријеклу, суштини његовог бића, о постојању, о откривању себе, о успонима,  падовима, туговањима и радовањима.

Исцрпном и детаљном анализом и груписањем пјесама према тематици, Жељка Аврић је упутила позив свим љубитељима поезије и стихова да своје искуство читања обогате пјесмама Ранка Павловића.

У наставку књижевне вечери, пажња је била посвећена и збирци пјесама “Вински сонети“ коју је рецезент ове књиге, Жељка Аврић окарактерисала као књигу најсавршеније пјесничке форме:

– Овом књигом, Ранко Павловић наставља своју поетику савршене једноставности. Он од случајности, ситнице, наоко обичне ствари чак појаве, гради пјесму, развија циклус, тка роман. Тачке, кап, зрно, мирис хлеба, врабац на прозору, јабука, чаша вина, довољни су подстицаји да уз свој изузетни песнички дар и око за детаљ развија асоцијацију и ниже поетске слике.

Према даљим наводима Жељке Аврић, ништа у поезији Ранка Павловића није случајност. Његово казивање је мирно, наизглед једноставно и за њега пјесма са лакоћом везује искуствени доживљај, освједочену чињеницу, морални став, животно опредељење, чак и филозофско убјеђење. Све нам то говори да у књижености нема великих и малих тема када је у питању истински стваралац.

Пред сам крај књижевне вечери, Ранко Павловић је објаснио како то да један Крајишник, који је предодређен за то да буде ракијаш пише о вину:

– Прије 15, 20 година мој кардиолог који је субспецијализацију имао у Француској, каже да у њиховим кардиолошким клиникама свим пунољетним пацијентима дневно се дају 2,5 дл црног вина. Препоручио ми је да пијем двије чаше дневно и понекад ја то учиним уз један оброк. И тада сам схватио да је вино Божанско, причесно пиће. Зато, заволио сам га и почео да пишем о њему.

Потом је књижевно вече је завршено читањем стихова из збирке “Вински сонети“ који су поздрављени аплаузом.

Драгана Шиповац