У организацији Удружења погинулих и несталих „Суза“, у цркви Светог Марка у Београду, служен парастос жртвама Олује
ПРОТЈЕРАНИ МОЛИЛИ ЗА СТРАДАЛЕ
„Током операције „Олуја“, убијено је више од 2 500 углавном цивила, а око 250 000 становника је протјерано са својих огњишта. Према евиденцији удружења „Суза“, још 899 особа се води као нестало. Спаљено је преко 20 000 српских кућа, док је већина осталих опљачкано и девастирано. Иако је тадашњи врх хрватске војске био оптужен за злочине у „Олуји“ пред судом у Хагу, ослобођен је свих оптужби“, рекла је, по завршетку помена, непосредно прије полагања вијенаца испред споменика српским жртвама страдалим у ратовима од 1991-1999. године, на простору бивше Југославије, Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, организатора овог помена.
ДАН СЈЕЋАЊА И ТУГОВАЊА
Ђукићева је подсјетила да су четвртог августа, у четири ујутру, америчке ваздухопловне снаге бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само неколико сати прије почетка операције „Олуја“.
„Био је то почетак краја за Србе на подручју Хрватске које се вијековима уназад звало Крајина. У самој операцији је учествовало више од 138 500 хрватских војника. Иако су званично порицале умјешаност у „Олују“, америчке снаге су је активно подржавале, њихова опрема је коришћена за ометањње српских комуникација тако да је командни сектор био потпуно одсјечен. Већ наредног дана, око поднева, објављена је вијест: „Хрватске јединице ушле су Книн. На книнску тврђаву постављена је хрватска застава“, подсјетила је, на те дане највећег погрома у Европи послије Другог свјетског рата Драгана Ђукић, наводећи да је од 2015. године одлуком државног врха Републике Србије, 5. август проглашен Даном сјећања. Више од двије деценије на овај дан служе се парастоси у православним храмовима у Србији, Републици Српској, али и у Хрватској, пале се свијеће и полажу вијенци и цвијеће на споменике подигнуте жртвама у част.
ПРОТЈЕРИВАЉЕ НАЈВЕЋА ОСУДА
Највећи број Крајишника и ове године се окупио на помену у Цркви Светог Марка у Београду.
Непосредно по завршетку помена присутнима се обратио протођакон проф. др Богословског факултета у Београду, Драган Ашковић рекавши да је од давнина највећа осуда за неког човјека била кад га неко протјера са своје постојбине.
„Био сам свједок, случајно путујући аутобусом Пирот-Ниш-Београд, тих дана након Олује, једне тужне колоне тракторских приколица која је сезала од Београда до Ниша. Колоне дуге 225 километара, а на тим тракторима могли сте да видите свашта. Од изнемоглих стараца, до дјеце која су се играла неким играчкама, ни сама не знајући шта им се дешава. Вјероватно су касније то схватили и можда данас имају трауме од тога“, подсјетио се личног искуства на те непрегледне колоне протјераних, професор Ашковић, додајући да је запад учинио много да се та дјеца нађу ту гдје су се нашла и да се сав наш народ из Републике Српске Крајине нађе, ту гдје се нашао.
„Та агресија на наш народ није ни данас престала. То се ради перфидним методама, а нама преостаје да вјерујемо, јер вјера је тај елемент који конституише нашу државу и који је сачувао Србију од времена крсташких ратова, преко турског зулума, два свјетска рата и свега онога што нам се дешавало крајем протеклог вијека. Ако изгубимо вјеру, изгубили смо све. Вјера је избор смисла живота и вјерујем, чврсто вјерујем, да ћемо опстати, без обзира и на олују и многе друге недаће које су нам се дешавале у даљој и блиској прошлости и да ћемо све то надживјети и превазићи уз вјеру и нашу цркву“, истакао је др Ашковић, наглашавајући да је то вјера Светог Саве, захваљујући којој опстајемо.
„Ако говоримо данас о онима који су прогнани из Републике Српске Крајине 1995. године, онима који су страдали и ако употребимо било коју цифру и кажемо колико је било тих прогнаника и страдалника, огрешићемо се о њих. Не ради се о цифри, ради се о величини злочина који је учињен. Благословени су они који су протјерани, али шта ћемо за оне који су тамо остали, који су убијени. Данас молимо за њих. А ко се данас сјећа њих? Они који си протјерани, јер су они остали та једина једина спона“, закључио је проф. др Ашковић.
Помену су присуствовали представници завичајних удружења, Крајишке омладине, комесар за избјеглице и миграције Србије Владимир Цуцић, више народних посланика, као и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијапсору и Србе у региону Миодраг Линта.
Текст и фотографије: Жељко ЋЕКИЋ
Линта је изјавио новинарима, уочи помена, да ниједан частан Хрват не би смио из моралних разлога да хрватску злочиначку акцију „Олуја“ сматра највећом хрватском побједом, јер је то највећа хрватска срамота.
Он је додао да код сваког нормалног човјека ствара осјећај гнушања то што хрватски народ у великој већини слави злочиначку акцију „Олуја“, протјеривање 250.000 и убиство више од 2.000 људи.
– Хрватска војна акција „Олуја“, али и све друге војне акције те државе на подручју данашње Хрватске и БиХ су по свом карактеру биле злочиначке, јер је циљ био убијање и протјеривање Срба са њихових вјековних подручја, као и масовно и систематско уништавање српске имовине – рекао је Линта.
Наводећи да је стратешки циљ режима Фрање Туђмана, који је извршио агресију на Југославију и српски народ у Хрватској, био стварање ентички чисте Хрватске, Линта је истакао да се морају стално демантовати лажи и бесмислице хрватских званичника да су Србија и крајишки Срби извршили агресију на Хрватску.
Линта је рекао да је важно да коначно српско тужилаштво за ратне злочине још активније и снажније припрема предмете и покреће истраге и оптужнице које се тичу бројних злочина над српским народом на подручју данашње Хрватске, али и Републике Српске, Федерације БиХ.
– Заиста је неприхватљиво да 23 године од завршетка рата на подручју Хрватске и БиХ буквално нема процесуираних злочина против српског народа – истакао је Линта.
Он је подсјетио да хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић одликује ратне злочинце Анту Готовину и Младена Маркача, док да Хашки трибунал ништа скоро није учинио на процесуирању злочина против Срба у бившој Југославији.
