У Пригревици обиљежена слава културно-умјетничког друштва Преподобна мати Ангелина

У част славе, Преподобне мати Ангелине српске, КУД Пригревица је 11.8. одржао велики славски концерт у препуној сали Дома културе у Пригревици.

Поред КУД-а домаћина наступали су и СКД Просвјета из Двора на Уни (Хрватска), Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине из Борова Села (Хрватска) и Дарко Лончар, самичар из КУД-а Никола Тесла из Бачког Брестовца.

Након концерта, дружење је настављено свечаном вечером уз освештање и сјечење славског колача и пригодну бесједу свештеника Младена Глушца, у присуству  протојереја Душана Нишевића, свештеника у пензији.

Слава је била и прилика да се КУД захвали својим најзаслужнијим члановима. Ове године, захвалнице су добили Стево Арбутина, као најстарији члан КУД-а Пригревица и Боса Мартиновић, за очување банијске ојкаче.

За организацију концерта који је обогатио културно-забавни  живот Пригревице заслужна је предсједница КУД-а Душица Мрђеновић. Душица је уједно била и кореограф најмлађим извођачима који су послије само два мјесеца храбро изашли на бину и побрали све симпатије публике.

Велике аплаузе изазвале су и кореографије СКД Просвјета пододбор Двор, на чијем челу је Маријан Јаношевић који је за Српско коло рекао да Двор има дугачку фолклорну  традицију.

–  Послије Другог свјетског рата друштво се звало КУД Милош Чавић, након повратка српског становништва послије Олује организовали смо се у склопу СКД Просвјета, пододбор Двор – рекао је Јаношевић.

Имају око 60 активних чланова, и још око 40 који плаћају чланарину, долазе на скупштину, али не плешу и не пјевају.

– Велику помоћ нам пружа Општина и начелник Никола Арбутина у организовању Светосавске академије, у мају Ђурђевданске академије, јер Свети Георгије је храмовна слава Двора. У деветом мјесецу организујемо концерт поводом Дана општине.

Иако је ово друштво аматерско, вриједно и предано раде да би своје наступе довели до жељених резултата, што је публика у Пригревици и препознала.

– Да би се добили резултати мора се радити као професионалац да би на прави нчин представили прије свега себе,  КУД, нашу општину и Банију – нагласио је Јаношевић додајући да имају проблем као и свако друштво са подмлатком.

Да тај проблем не постоји само у СКД-у рекао нам је предсједник Општине Двор Никола Арбутина наглашавајући  као један од највећих проблема недостатак радно способног становништва.

– Општина Двор је 1991. године имала 14.555 становника, по попису Унхацера и доступним подацима само 420 становника није одлазило са својих кућних прагова. 1991. године су отишли Хрвати, 1995. Срби. Према попису из 2001. било је 5 742 становника, видимо да је то готово трећина пријератног становништва. У прилог нам тек не иде попис из 2011.  са 5.570 становника, од чега је 40 % људи старије од 60 година.

Што се тиче образовања, у Двору се примјењује Ц модел образовања припадника националних мањина.

У образовном систему Републике Хрватске постоје три модела образовања припадника националних мањина. Модел А се односи на модел образовања на језику и писму националних мањина, модел Б на похађање двојезичне наставе, односно национална група предмета у коју спадају матерњи језик, вјеронаука, историја, географија те ликовна и музичка култура се уче на језику националних мањина док се остали предмети уче на језику већинског народа, а модел Ц је модел образовања на језику већинског народа уз додатно учење језика националне мањине и вјеронауке.

Како нам је рекао предсједник Општине Никола Арбутина имају проблем са наставним кадром, а и дјеце је све мање у школама. Ипак они као општина труде се да на све могуће начине пруже подрушку у очувању културе, језика и традиције српске заједнице у Двору.

Нешто боља ситуација је у Општини Борово јер је то општина са већинским српским становништвом, тј. њих 90 % како нам је рекао предсједник Општине Борово Зоран Баћановић.

– Имамо велику школу коју похађа готово 300 ученика, по моделу А, односно настава се одвија на српском језику и ћириличном писму.

Оно што њих мучи, као и скоро сваку општину је одлазак младих људи, број ученика се константно смањује, из године у годину. То је посљедица нових животних околности, људи одлазе за бољим послом.

Борово је на само 10 километара од Вуковара, гдје је стално може осјетити нетрепељивост од стране хрватског становништва према Србима.

– Трудимо се да умиримо тензије, учимо нашу дјецу да расту у друштву које је различито. И не морамо увијек имати исто мишљење, али то не значи да се морамо свађати – рекао је Баћановић и додао да ,нажалост ,има родитеља и са једне и са друге стране који не одгајају дјецу у том духу.

Културни живот у Борову је богат, током цијеле године има много манифестација и свака је изузетно посјећена.

– Прије неколико дана одржан је Фестивал тамбурице, по први пут ове године. Током године имамо сигурно преко 10 манифестација. То су фолклорни и пјевачки наступи, спортска дешавања, кување разних специјалитета…

Са начелником Oпштине Борово дошла је и директорица Радија Борово Драгана Бошњак.

Након успјешног концерта разговарали смо и са Душицом Мрђеновић предсједницом КУД-а Пригревица.

– Искористићу стару српску изреку, коју је у својој бесједи након освећења колача поменуо и отац Младен, а то је: Ко славу слави, ономе и помаже. Ми од прошле године славимо Преподобну Мати Ангелину. Одабрали смо је за славу, првенствено због симболичног поређења њеног житија са нашом ситуацијом у друштву. У веома тешко вријеме стати у одбрану културно-историјског насљеђа, не можете без заступника пред Богом који је испуњавао на земљи исти позив. То је била св. Мати Ангелина. На прослави прве славе сазнајемо да је, на неки начин, св. Мати Ангелина одабрала и нас јер док је у Пригревици деведесетих постојало Коло српских сестара, управо они су прослављали св. Мати Ангелину као своју славу. Ми то нисмо знали, и било је веома пријатно изненађење за свештеника Љубишу Човића када је чуо коју смо славу одабрали – рекла нам је Мрђеновићева.

Мрђеновићева је веома задовољна одзивом публике и поред високе температуре, а и доба је године када су многи Пригревчани на годишњем одмору.

– Свако друштво доживљава прекретнице у свом раду, наш опоравак траје пуну годину дана и мислим да смо сада доказали којим путем ћемо ићи и видимо да нисмо погријешили. Трудићемо се да уложимо напоре да истрајемо, прошле године смо имали само у Пригревици, у тој сали, чак 6 концерата и били су посјећени. Ове године, из финансијских разлога, принуђени смо активности смањити, али се надам, да се убудуће таква ситуација неће поновити.

Захвалила се свима који су помогли да се ова манифестација одржи, а то су, прије свега мјештани Пригревице, као и спонзори ПерСу маркети, предузеће Џими Комерц из Пригревице, пекаре: Златни Клас и Прерадовић, и СТР Ранко.

– Захвалност дугујемо и пријатељима КУД-а Пригревица Марку Теслићу и Перици Попићу, Стани Црногорац, Далији Радмановић и Софији Чугаљ, свим нашим члановима, гостима, публици и редакцији листа Српско коло који неуморно прате наш рад, као и Славку Полимцу Чин Чину бившем члану КУД-а.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Славко Полимац Чин Чин