У Скупштини Србије, Миодраг Линта разговарао са представницима удружења Срба који су родом и поријеклом из Федерације БиХ

ВЕЋА ИЗЛАЗНОСТ СРБА И ДОБАР РЕЗУЛТАТ НА ОПШТИНМ ИЗБОРИМА ОЈАЧАЋЕ ЊИХОВ ПОЛОЖАЈ И ОМОГУЋИТИ ВЕЋУ ЗАШТИТУ ПРАВА


У разговору са представницима 15 завичајних удружења Срба из Федерације БиХ и више нефомалних група, Миодраг Линта је истакао да би основни циљ свих српских политичких странака, организација и удружења, пред предстојеће опште изборе на нивоу Федерације БиХ, требало да буде заједнички програм и једна јединствена српска листа. Само такав приступ гарантује опстанак Срба у Федерацији БиХ, а добрим резултатима након избора, Срби имају много више шанси да се изборе за њихова отета и узурпирана права. Представници удружења поздравили су ову иницијативу и истакли да је ово први састанак одржан са њима који улива наду да се с добром организацијом и подршком институција Републике Српске и Србије, може постићи добар резултат на кантоналном и федералном нивоу, на изборима, заказаним за 7. октобар ове године.

Отварајући састанак, Миодраг Линта, захвалио се свим удружењима чији су се представници одазвали позиву, и изразио задовољство, што као новоизабрани предсједник Одбора С за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, предсједава овим скупом, изузетно важним за опстанак Срба у Федерацији БиХ и остваривању права оних који су уточиште пронашли ван ње.

 

ПРВИ КОРАК – АНИМАЦИЈА И РЕГИСТРАЦИЈА БИРАЧА


Линта је, у уводној ријечи, навео да је положај Срба трагичан, имајући у виду да је на подручју Федерације БиХ, по попису из 1991. године, живјело око 600.000 Срба или 22 одсто, док их по попису из 2013. године има свега 56.000 или 2,5 одсто, што говори о бруталном етничком чишћењу над Србима, које је до данас остало некажњено.

„Један начин борбе је да Срби искористе изборе да ојачају свој политички положај у Федерацији БиХ, посебно изборе за Представнички дом Парламента Федерације БиХ и скупштине кантона у Федерацији БиХ и изаберу аутентичне српске посланике који ће представљати српски народ. Зато је важно да се расељени Срби што масовније пријаве за гласање „, поручио је Линта, а затим опширно  појаснио процедуру и начин на који ће Срби моћи да остваре своје бирачко право. Нагласио је да ће о томе бити још доста састанака, али да је најважније то да се потенцијални гласачи морају што прије анимирати, пријавити за гласање изван БиХ до 24. јула, а онима, који за сада немају важећа и потребна документа за гласање, до наведеног рока то треба омогућити, како би могли изаћи на изборе.

Линта је оценио да Срби из Федерације БиХ само заједно могу учинити суштински искорак у борби за своја права, да им је за излазак на гласање потребна и помоћ Републике Српске око добијања неопходних докумената, прије свега, извода из матичне књиге рођених, не старијег од шест мјесеци. Чврсто вјерује да ће бити разумјевања за то, прије свега, од Представништва Ребублике Српске у Београду, али и локалних власти у БиХ. Линта је истакао да ће сва удружења имати велику улогу у анимацији и регистрацији бирача, да ће им у томе помоћи и канцеларија Срба из региона у Новом Саду, канцеларија удружења Дрварчана  и  удружења Граховљана, чије је сједиште на Новом Београду. У тим канцеларијама раде  обучени људи, који ће, прије свега, старијој популацији помоћи око добијања докумената и попуњавању образаца.

Скоро сви присутни, у својим расправама, подржали су ове идеје, оцијенили их позитивно и изразили наду да ће оне бити и реализоване. Сваки од говорника, изнио је своје виђење како превазићи до сада уочене проблеме и извући поуке из претходно одржаних избора.

 

ЛОГИСТИКА НАЈБИТНИЈА У ПРВОЈ ФАЗИ ПРИПРЕМА ЗА ИЗБОРЕ


Тако је Мишо Лазаревић, предсједник Удружења Коњичана у Новом Саду, изнио искуства, да Централна изборна комисија (ЦИК) у Сарајеву, свјесно иде на то да се, иако је то у њиховој обавези, уредно регистрованим гласачима, не пошаљу гласачки листићи. Зато треба бити обазрив према томе и још једном свако ко има право да гласа ,треба да затражи провјеру да ли је на бирачком списку, упозорио је Лазаревић.

Драган Дивјак, из Удружења Срба „Сана-Грмеч“ Београд, рекао је да поздравља ову акцију, сматра да је Миодраг Линта и Савез Срба из региона, на прави начин покренуо ову иницијативу, али да ће без подршке власти и партија у Републици Српској она тешко бити изводљива.

Др Миодраг Манигода, такође из Удружења Срба из Коњица,  који живи у Београду сматра да се мора посебно посветити пажња и анимирати што већи број бирача млађе популације, и омогућити им да дођу до потребних докумената, како би могли изаћи на изборе. Када је старија популација у питању инсистирао је на томе да им се мора помоћи око попуњавања образца за пријаву (тзв. образац ПРП 1).

Да млађе треба мотивисати сложила се и Јована Дука,  родом  из Мостара. Она је нагласила да је у овој првој фази логистика најбитнија и истакла да, ако се младима не помогне у добијању увјерења о држављанству и других докумената, већина њих ће одустати од избора.

Миленко Јахура из Српског националног друштва – Пребиловци, навео је да је ситуација сада много боља јер се може гласати путем поште и људи се не морају возити аутобусима на бирачка мјеста, што изискује много веће трошкове. Јахура сматра да се може постићи добар резултат уз максималан рад и организацију, и изузетно је задовољан са приједлогом да се изађе на изборе са јединственом листом, јер ће Срби, поготово у оном дијелу Херцеговине гдје их има мало, имати могућност за кога да гласају што до сада није био случај.

Никола Петровић из Удружења  Огњена  Марија  Ливањска,  је  сматрао да је власт Републике Српске требало да покрене овакву иницијативу, али да је у сваком случају, добро што је уопште покренута. Петровић је рекао да његово удружење иде корак напријед и да већ у сарадњи са челним људима општине Грахово, раде на издавању увјерења о држављанству, као основном предуслову за излазак на изборе. Он је нагласио да је требало да сви они који то могу изваде и личну карту и онда су аутоматски на бирачком списку и нико их не може спречити да онда гласају.

 

ЦИЉНА ГРУПА- ГЛАСАЧИ РАСЕЉЕНИ У СРБИЈИ


Драженко Бувач из Завичајног удружења Кључ-Рибник, са сједиштем у Београду, истакао је угроженост Срба у самом Кључу, гдје је сада преостало само осам породица. Бувач предлаже да расељени Срби из БиХ своје бирачко право искористе тако што ће гласати за своје представнике у Федерацији БиХ, а не у Републици Српској, јер неће својим гласовима промијенити политичку стрктуру у Српској. Ово је посебно важно због тога што своје бирачко право прогнани Срби могу остварити само у једном од идентитета БиХ.

Бранко Марјановић, Удружење грађана „Сана“ Стара Пазова, рекао је да је сличан случај и са Санским Мостом и нагласио да Срби који живе у Републции Српској могу са посебним образцом да се пријаве за гласање у ФБиХ, али неће моћи да гласају у РС. Као конкретан примјер навео је Драгана Срдића, из њиховог удружења који живи и има личну карту из Бања Луке, али већ годинама гласа на општим и кантоналним изборима у општини Сански Мост.

Јово Добријевић из удружења „Сана-Грмеч“ Београд, рекао је да њему није дозвољено да гласа иако је био уредно пријављен, али да је то била самовоља човјека из бирачког одбора и да треба пазити и на такве ствари.

Бранко Триван, предсједник удружења Граховљана у Београду, нагласио је да су људи доста неинформисани око избора, а да процедуру треба максимално поједноставити. Нагласио је да ће канцеларија коју дијеле са Дрварчанима и Ливљанима, бити на располагању везано за изборе и да ће учинити све да се што већи број људи региструје и приступи гласању.

Душко Кочелка, предсједник Удружења грађана „Подгрмеч“ Житиште, посебно је истакао да ако не буде јединствена листа,  избори га лично уопште не занимају, јер му не пада на памет да обилази људе и да им говори за коју партију да гласају, али ако буде јединствена листа, обићиће све и једну кућу и замолити сваког да изађе на гласање.

 

Драго Иванић из Удружења Петровчана у Београду, нагласио је да има једна група људи која имају документа и ако им се омогући да оду директно аутобусима на бирачка мјеста они ће то да ураде и они ће сигурно гласати. По њему много већи проблем ће бити анимирати ову другу групу која нема документа.

Ђорђе Пантелић из удружења „Змијање“ Нови Сад, сматра да циљна група треба да буду гласачи у Србији и да треба изнаћи најбоље рјешење да им се добијањем одговарајућих докумената то омогући.

Војислав Гајић из Удружења Граховљана, затражио је да се свим учесницима пошаљу сви контакти учесника састанка због боље координације,  чиме се сложио и Слободан Калабић из Завичајног удружења Кључ-Рибник.

Ковиљко Ловре из Завичајног удружења „Гламочко коло“ Нови Сад, рекао је да је прошле године Гламоч имао изборе за начелника општине и да је направљен списак гласача и сви који су били на списку су гласали. Тај списак је направљен у сарадњи са општином Гламоч, а међу гласачима су била и дјеца овдје рођена, истакао је Ловре, наглашавајући да за предстојеће изборе тај списак треба само кориговати у смислу да само они који су у међувремену преминули, буду брисани.

Мирко Бајић, удружење Дрварчана Београд, навео је да је на прошлим изборима у амбасади БиХ, гласало само четворо Дрварчана. Бајић је рекао да ради у Представништву Републике Српске у Београду, на шта му је Линта одговорио да очекује њихову помоћ, прије свега, у добијању докумената. Линта је рекао да ће бити затражен и састанак са Млађеном Цицовићем,  шефом Представништва  Републике Српске  у Београду.

На крају састанка, једногласно је закључено да је потребно у сарадњи са Владом Републике Српске, обавити техничке договоре око прибављања  увјерења о држављанаству као и да се о овој теми покрене активна кампања у медијима. Непосредно по његовом завршетку изјаве за медије дали су Миодраг Линта, Миодраг Манигода и Никола Петровић, информишући јавност са закључцима са састанка.

На састанку су били представници слиједећих удружења: Удружење Дрварчана у Београду, Удружење Петровчана у Београду,  Удружење Граховљана и пријатеља Босанског Грахова  из Београда, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда,  Удружење  Срба  из БиХ „Сана-Грмеч“ из Београда,  Завичајно удружење Кључ-Рибник  из Београда,  Удружење бораца крајишких бригада из Београда,  Српско национално друштво „Пребиловци“ из Београда, Удружење „Петровчана“ у Новом Саду, Завичајно удружење „Гламочко коло“ из Новог Сада, Удружење Срба  из Коњица и њихових потомака у дијаспори из Новог Сада, Удружење Купрешана из Новог Сада, Удружење грађана „Змијање“ из Новог Сада,  Удружење грађана Сана –Стара Пазова,  Удружење грађана „Подгрмеч – Житиште, као и представници неформалних група Срба из Мостара, Босанске Крупе.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар