Удружење Огњена Марија Ливањска организовало културно вече у Сурчину
У Сурчину у хали ФК Јединство 13. децембра је свечано отворена изложба фотографија Срби Ливањског поља – трагови кроз векове аутора проф. др Вељка Ђурића Мишина и др Радована Пилиповића. Овом приликом је и промовисана књига Будимира Буде Симоновића Огњена Марија Ливањска. Такође, у оквиру свечаности проглашени су добитници који су своје радове слали на ликовни и књижевни конкурс. Тема конкурса је била Завичај мојих предака.
Овај лијепи културни догађај организовало је Удружење Огњена Марија Ливањска на челу са предсједником Николом Петровићем.
Прије благослова јереја Немање Бошковића, пароха бечменског , а поријеклом из Ливна, манифестацију су отвориле Дарија и Глорија Илић пјесмом о Пресветој Богородици.
Пред више од 100 житеља Сурчина о књизи Огњена Марија Ливањска је говорио аутор Будимир Буда Симоновић.
Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је казивање својевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своју гласовиту поему Јама. Књига је страшно свједочанство о злу, оптужба за сва времена, али и трајни документ о величанственим примјерима добротворства и жртвовања човјека за човјека. Издавач књиге Огњена Марија Ливањска (четврто допуњено и проширено издање) је компанија Nidda Verlag GmbH, односно Вести. Књига је први пут издата 1991. године када је била ескумација и сахрана ексумираних моштију у новоствореној капели, са бројних стратишта са планина у околини Ливна и јама.
Током разговора о књизи на видео биму се приказивао филм о страдању и ексхумацији Срба 1991. године.
Испред Удружења ОМЛ говорила је члан УО Дијана Ковачић и рекла нешто више о поводу за организовање изложбе.
– Изложба фотографија путем документа, фотографија на један савремен начин говори о томе шта се дешавало на подручју Ливна вјековима. Српски народ је тамо страдао и доживио геноцид у Другом свјетском рату. За та страдања постоје бројни документи и живи свједоци, свједоци страдања. Изложба приказује и нашу баштину, како су тамо Срби живјели, шта су иза себе оставили и како се под турском, аустроугарском и фашистичком влашћу, ипак очувала вјера и култура – рекла је Ковачићева.
Присутнима се обратио и предсједник општине Сурчин Стеван Шуша који је похвалио рад Удружења Огњена Марија Ливањска и додао да служе за примјер посебно младим нараштајима како се чува културна баштина на коју би требало да буду поносни.
Предсједница жирија за додјелу награда проф. Јована Радић, упознала је присутне са конкурсом Завичај мојих предака, који је у октобру мјесецу први пут расписало Удружење Огњена Марија Ливањска. Циљ овог конкурса је да се дјеца потакну да размишљају, истражују и пишу о мјесто поријекла својих родитеља, својих предака.
Жири у саставу: Јована Радић, Радомир Врућинић, Милош Ђуран, Дијана Ковачић и Рада Шегрт, одлучили су да прва награда у области књижевног израза припадне Мирку Катићу из Приједора, а прва награда у области ликовног рада додијељена је Андреи Стојић из Бечмена. Награде за ликовни рад су добиле и Теодора Ждеро и Сандра Рацо. Такође, учесницима на конкурсу, који овога пута нису награђени: Маши Грабеж, Маши Кукобат, Вилдани Максић и Урошу Петровићу, предсједник жирија је уручила Захвалнице и књиге, као подстицај да и у наредном периоду учествују на сличним такмичењима.
У програму су учествовали и Данило Вуковљак, Лука Иветић и Момчило Бошковић који су извели пјесму Крајишници.
Програм је водила Весна Радета.
Из Удружења Огњена Марија Ливањска се захваљују Сањи Караџић на подршци у реализацији овог догађаја, као и СО Сурчин и свима који су својим присуством показали интерес за живот и страдање Срба са подручја Ливна.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
