Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ концертом Љубе Манасијевића и пријатеља обиљежило 100 година од побједе у Великом рату

Поводом 100 година од побједе у Великом рату као и прве наредбе у ослобођеном Београду издате 3. новембра 1918. године којом се враћа ћирилица на јавне натписе и сваку другу службену и приватну употребу, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда приредило је 19.октобра концерт српског појца Љубомира Љубе Манасијевића и његових пријатеља. Концерт под називом „За Србију и слободу“ одржан је у Центру за културу „Влада Дивљан“.

Према ријечима организатора, у чије име се обратио потпредсједник Удружења Ћирилица Миодраг Којић, посјетиоци су имали ријетку привилегију да уживају у два и по сата музике, стихова и филмских записа којима су се оживјела сјећања на наше предке који су се борили и умирали, са Србијом, тим светим именом на уснама и дубоко у срцу, а учесници су својим изведбама, такође оживјели и дух ослободиоца српске престонице.

„Док буде српске пјесме и игре, док буде ћирилице, биће и Срба, а док буде Срба биће и Србије“, поручио је Којић.

Након пјевачког друштва „Преображење“ у извођењу „Оче наш“, концерт је почео сплетом три пјесме са дворова Немањића које је приредио истакнути српски умјетник Љуба Манасијевић и његов ансамбл Сербија. Ређали су се у низу бисери српске народне изворне и етно музике, пјесме „Изнад Истока и Запада“, „Балада о краљу Урошу и Јелени Анжујској“, „Призрен“, „Душанов град“, „Молитва за Србију“, „Востани Сербије“, а сам крај концерта био је посвећен сјећању на вријеме Великог рата, а Манасијевић је то најбоље представио пјесмама попут „Креће се лађа Француска“, „Марш на Дрину“, „Русијо мојс вољена“, „За Србију и слободу“ и неизбјежном „Тамо далеко“.

Захваљујући умјетницима попут Љубе Манасијевића, Срби су један од ријетких народа који с поносом могу рећи да је наша српска пјесма сама себи предак.

„Циљ овог концерта је да се подјсетимо на све славне претке и њихову велику жртву за нашу слободу коју и данас имамо. Мени је мотивација за пјесме о Великом рату посебно био мој дјед по оцу, Риста Крстић који је био каплар, а храбро је погинуо на Мачковом камену у Церској битци. Њему је посвећена пјесма „За Србију и слободу“, истакао је Манасијевић у изјави за „Српско коло“, објаснивши да је то мјесто веома значајно, да тамо постоји и спомен костурница, а ове године је подигнута и црква посвећена српским ратницима који су ту страдали. Патријарх српски господин Иринеј ове године је освјештао цркву.

Публика није штедјела дланове нити је крила задовољство након концерта који ће према ријечима организатора постати традиционалан, као скроман допринос очувању српске традиције и културног идентитета прожетог успоменом на херојске дане славне српске војске.

У програму су учествовали и народни гуслар Бошко Вујачић, рецитарори из Александровца Марија Сталетовић, Вук Џамић и Драгиша Стаменковић, Културно- умјетничко друштво „Батајница“ из Батајнице и пуковник Мића Живојиновић из Врњачке Бање који је казивао заповјест Војводе Степе пред Церску битку, а који је уједно био и водитељ програма ове вечери.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић