Уређен партизански спомен-комплекс код Новске | Зaпаднославонци чувају антифашистичку традицију
У организацији Вијећа српске националне мањине Града Пакраца, Удружења антифашистичких бораца и антифашиста Пакраца, Липика и Новске почетком новембра одржана је радна акција крчења и уређења остатака споменика и спомен-костурнице палих бораца 21. српске дивизије на Трокуту уз цесту Липик-Новска. Остатци споменика су били зарасли у шипражју. Једини преостали дио споменика с равном плочом је био невидљив, а неколико хрпа бетона и камена свједоче о некадашњој грандиозности споменика. Тридесетак активиста са подручја Пакраца, Липика, Новске и Гарешнице великим радом и залагањем очистили су подручје око остатака споменика, минираног 1992. године и гдје су и данас видљиви остатци бетона и арматуре овог великог дјела академског кипара Станислава Мишића.
За само акцију није се било лако одважити због цјелокупне наелектрисане ситуације у овом крају, па су почетни страх и нелагода учесника били разумљиви. У истом комплексу су минирани партизански споменик, али и споменик погинулим хрватским војницима из овога рата све са спорном плочом са усташким поздравом пребаченом прије неколико мјесеци из Јасеновца коју чува полиција. Срећом, читава акција протекла је без проблема било које врсте.
Замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић нагласио је како се акцијом уређења „враћа дуг нашим прецима који су се борили на овим подручјима за праведније друштво. Истакнуо је наду да ће садашње друштво смоћи барем трунак праведности и оно што смо ми данас очистили наставити одржавати баш онако како се одржава 50 метара удаљени споменик бранитељима. Нека орах који је израстао након рушења споменика, буде живи споменик једном лудом времену релативизације прошлости а ми који данас живимо, знамо и поред закона и Устава, шта је добро а шта зло“, рекао је Ивановић.
Подручје села око Трокута су практично празна након рата и тешко је очекивати да ће малобројно локално становништво бити у могућности одржавати и овај споменик. Касни почетак обнове и електрификације села један су од разлога слабијег повратка људи на спаљена имања, те ће бити затражене од градске управе у Новској да преузме бригу око уређења и партизанског дјела спомен-комплекса.
Учесници радне акције су одлучили да орах, који је самоникао поред споменика не посијеку и да га оставе као живог свједока, колико година ће овој држави требати да се обнови споменик.
Споменик је миниран и готово у потпуности девастиран 1990-их година, брончани елементи су украдени, а остатак структуре постамента, као и сама подземна костурница препуштени су пропадању и забораву. Иста та, 21. српска дивизија ослободила је 1945. године Нову Градишку, Новску и Јасеновац!
Боро Ркман
