Вапај за подмлађивањем српске заједнице у Умагу

Као и у многим деловима Републике Хрватске, српска заједница делује и у Истри, а на том подручју посебно активан је пододбор СКД „Просвјета“ у Умагу.

На самом северу истарског полуострва налази се град Умаг, популарна туристичка дестинација. Због великих пословних могућности, у самим зачецима развоја југословенског туризма ово место је доживело велики процват, како економски, тако и демографски. Међу ондашњим досељеницима, нашао се и велики број Срба који је у овај градић доселио из свих делова тадашње СФРЈ.

Према попису становништва из 2011. године у овом граду живи 13.467 становника, од тога се њих 590 изјаснило као Срби. Умашки Срби углавном се окупљају у локалном пододбору Српског културног друштва „Просвјета“.

– Имамо намеру да рад Просвјете подигнемо на већи ниво и омасовимо чланство и круг делатности. Недавно смо учествовали на Данима националних мањина града Умага, а уз мале импровизације успели смо да склопимо свој садржај. Осим у културно-уметничком програму, учествовали смо и у спортском делу манифестације па смо направили и екипу у малом фудбалу. Припадници српске заједнице у Умагу су углавном неупадљиви и дистанцирани од јавног деловања на јачању српског идентитета. У последњих месец дана активно радимо на јачању чланства које је са 30 чланова скочило на близу 60, а циљ нам је да се укључи и што више младих – прича о активностима умашке Просвјете новоизабрани председник Милић Јагровић.

На жалост по Србе из Умага, ове године је у том граду због мера проузрокованих пандемијом коронавируса, отказан програм поводом Дана српске културе у Истри, па су локални становници били ускраћени да погледају програм који су им спремили сународници из околине Вуковара. Уместо тога, одређени број Срба из Умага потегао је до 85 километара удаљене Пуле где су се дружили са локалним становништвом и представницима српске заједнице у највећем истарском граду.

– Жао ми је што је пропао умашки део програма Дана српске културе у Истри јер смо се баш припремали, али нажалост испало је тако како је. Ипак, ми ћемо наставити да радимо на остваривању свог циља кроз организовање разних манифестација и укључивањем значајних и интелигентних људи из наше заједнице у неке будуће пројекте. Ово је за сада све само почетна фаза, а задао сам си рок од шест месеци да те намере и остваримо. Покушаћемо да на јесен оформимо и фолклорно друштво у којем ћемо кроз игре и народну ношњу представити обичаје Срба из различитих делова Хрватске – истиче Јагровић који је напоменуо да за све активности чекају јесен и зиму, односно крај туристичке сезоне јер ће тада чланови локалне Просвјете имати више слободног времена.

„Желимо да српску заједницу приближимо свима“

Град Умаг је, као и остатак Истре, веома мултикултуралан па је због тога и српска заједница спремна на сарадњу са свима.

– Овде људи генерално не потенцирају националну припадност. Није никакво величање кад неко истакне своју националност, а исто тако је и велика ствар кад се неко тога не стиди. Био бих још задовољнији када бисмо деловали као заједница свих националних мањина и у том смеру ћемо покушати да базирамо наш рад. Желимо да српску заједницу приближимо свим осталим заједницама на овом простору, према политичким структурама и локалној власти, како бисмо као заједница учествовали у доношењу важних одлука, попут пријава на пројекте – закључује председник умашког пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ Милић Јагровић који је иначе родом са Кордуна, али у Умагу живи од 1986. године.

Милићев претходник на месту председника умашког пододбора је  садашњи председник Већа српске националне мањине града Умага Цветко Јовановић, добро познато име међу припадницима српске заједнице, не само у Умагу, већ у целој Истри. Јовановић је у Истру дошао 1977. године, а управо због дугог временског периода проведеног на овом простору, веома добро познаје и историју овдашњих Срба.

– По мом виђењу, читању и разговору са људима који овде живе Срби су Умаг долазили још педесетих година прошлог века, углавном за бољим животом. То су били Срби који су већином долазили са подручја Лике, Баније, Кордуна те Босне и Херцеговине. Веома мали број је Срба који су дошли у Умаг из Србије. Што се тиче садашњег стања, верујем да се барем 30 одсто умашких Срба није тако изјаснило на попису становништва, неко због страха, неко због других разлога па тако немамо прецизиран број Срба у Умагу – истиче Цветко Јовановић.

СКД „Просвјета“ има своје просторије у центру града

И Јагровић и Јовановић се слажу да се локални Срби окупљају углавном око Просвјете, а Град Умаг им је уступио и просторије у центру места.

– Ту се окупљамо за различите прилике. Прослављамо Светога Саву као крсну славу пододбора, али на жалост немамо цркву, већ идемо на службу у поприлично удаљени Перој. Друга црква нам је нешто ближа, али она се налази у суседној Словенији, у граду Копру. Ту одлазимо углавном на веће празнике, поготово за Божић – прича Јовановић.

Српска заједница у Умагу има одличну сарадњу, како са државним, тако и са локалним властима, али и са матичном државом, а добијају значајна средства од Савета за националне мањине Републике Хрватске, преко СКД „Просвјета“ из Загреба.

Као и у великом делу Хрватске, и у Умагу велики проблем представља недостатак младих особа, а то се посебно односи на већински старију српску заједницу која старењем становништва губи носиоце српског идентитета у неким будућим генерацијама.

–  Највише жалим што нема деце да се укључе, али драго ми је што нам долази тридесетак младих из источне Хрватске који су спремни да својим залагањем допринесу нашој заједници. То су углавном млади досељеници, који су дошли да раде у Умаг, а ми смо вољни да их примимо, барем да снизимо просек година. Ове године смо почели са том праксом, односно група нам се сама обратила. Искрено им се захваљујем што су дошли, и врло радо бисмо им препустили да воде нашу заједницу. Ми ћемо им помоћи колико год је у нашој моћи, али моја замисао је да они буду носиоци активности у нашој заједници у будућности – закључује Цветко Јовановић.

Вуковар заменио Умагом

Како је Умаг популарни туристички центар, тако и велики број радника са истока Хрватске долази управо у ово место како би зарадило своју кору хлеба у време сезоне. Многи од њих су Срби, а неки су успели да се стално населе у овом месту.

Један од Срба са истока Хрватске који је свој дом пронашао у Умагу је и Вуковарчанин Александар Мркаљ.

– Мој друштвени ангажман у Умагу је сведен на посете догађаја који се повремено организују, и то прилично ретко. Имао сам жељу и вољу да се више укључим у сам рад српске заједнице, међутим, што због посла, што због тога што сам у Умаг дошао „са стране“, схватио сам да немам права да им се мешам у дотадашњи рад јер су то људи који овде живе цео живот, знају шта се дешава и логично је да они воде заједницу. Свакако би било добро када би млади људи, досељеници у Умаг, удахнули нови живот у рад Просвјете. Ја сам њима увек на располагању, волео бих да пренесем своје искуство из Вуковара. Проблем у Умагу је тај што сам ја на локалним прославама наше заједнице био најмлађи са 47 година – прича Александар своје искуство из Умага.

Александров савет свима који су у Умагу или који планирају у њему да живе је да се не плаше да искажу своју националну припадност и да се прикључе раду заједнице.

– Људи који долазе на сезону, немају жељу да се укључе у рад заједнице јер ту буду само неколико месеци и онда се врате назад у своје место. Ми који смо се преселили на дужи временски период бисмо свакако могли да помогнемо, а волео бих да направим јачу конекцију између Умага и Вуковара – закључује Александар.

Према попису становништва из 2011. године, Срби су, након Италијана, друга највећа национална мањина у Умагу са 4,38 одсто удела у становништву.

Преузето са: СРБИ.хр