Varivode i Gošić – sećanje na nekažnjeni zločin

U dalmatinskoj Bukovici, u organizaciji Srpskog narodnog veća i Opštine Kistanje, održana je komemoracija za nevino postradale Srbe iz sela Varivode i Gošić, koji su ubijeni gotovo dva meseca nakon završetka akcije „Oluja“.

Parastos nevinim žrtvama služio je episkop dalmatinski Nikodim, kojem su sasluživali sveštenici Dalmatinske eparhije. Nakon što je odslužen parastos i prislužene sveće na skromnom spomen-obeležju u centru Varivoda, mnogobrojne delegacije položile su vence i cveće u čast i spomen stradalih dalmatinskih Srba.

U ime porodica žrtava, vence su položili Jovan i Milica BerićMarica Šeatović u ime Udruženja porodica ubijenih i nestalih „Protiv zaborava“, državni sekretar Ministarstva kulture, u svojstvu izaslanika Predsednika Vlade Republike Hrvatske Ivica Poljičak,  ambasadorka Republike Srbije u Zagrebu Mira MikolićBoris Milošević i Milorad Pupovac u ime Srpskog narodnog veća, gradonačelnik Knina Marko JelićAnja Šimpraga u ime Šibensko-kninske županije, delegacije antifašističkih boraca i antifašista, a u ime „Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću“ i Građanskog odbora za ljudska prava Eugen Jakovčić i Zoran Pusić.

Predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Boris Milošević istakao je važnost sećanja na postradale Srbe iz Varivoda i Gošića i zahvalio svima koji su danas došli da održe sećanje na devet mučki ubijenih meštana na pragu svoga doma.

– Prošlo je tačno 24 godine. Tog dana prošlo je više od pedeset dana od vojne akcije `Oluja`. Tih pedeset dana njih devet je trpelo, tih pedeset dana njih devet je preživljavalo, tih pedeset dana njih devet je proživljavalo svoje strahove, jer nije bilo dana, a da neko nije ušao u selo. Kako je rekao Milan Pokrajac, preživeli, svaki dan se u selu pucalo, svaki dan su nas maltretirali. Oni sami nisu imali telefon, nisu imali radio, oni nisu imali televiziju . Oni su samo znali šta se njima događa. Oni su znali ono što su čuli, što se vani događa, što su osećali. U medijima je tih dana pisalo kako je u Kninu prestala pljačka, ali pljačka nije stala što je red zaveden, stala je zato što više nije bilo ništa za ukrasti. Ako je tada tako bilo u Kninu, kako je bilo u Varivodama? Oni sami su stavili bele krpe na pragove svojih domova i nadali se da ih neće niko dirati. Stavili su bele krpe, da bi se predali, iako nisu imali otružja da ga predaju. Ali, to ih nije spasilo. Država ih nije spasila. Država je okrenula glavu i pala na ispitu. Jer, ljudski životi na ovom području su oduzimani, ljudi su ubijani: U Varivodama, u Gošiću, njih sedam, u Uzdolju, njih šest, Mokrom Polju, njih pet, u Gruborima sedam – rekao je Boris Milošević.

– Govorim samo o onim najpoznatijim, a od ovih poznatijih samo ovaj u Varivodama je dobio medijsku pažnju, dobio je pažnju javnosti, dobio je fokus vlasti. Onaj u Gošiću je prećutan, za onaj u Uzdolju nisu ni znali da se dogodio, kao i u Mokrom Polju. U Gruborima, to je posebna priča, šest staraca je zaklano ili ubijeno neposredno hicima iz vatrenog oružja. Dakle, dogodio se ratni zločin, a niko ga nije prijavljivao ni istraživao. U javnosti je bilo da su stradali u okršaju sa četnicima – dodao je Milošević.

Marko Jelić: „Svaki zločin ima ime i prezime“

Gradonačelnik Knina Marko Jelić je rekao kako su u Varivodama stradali nevini ljudi, kojima treba dati pijetet, i time poručiti onima “koji možda imaju neke ideje za budućnost, koje će dovesti do takvih događanja” da se to ne toleriše i da mi kao društvo to ne prihvatamo, takve načine delovanja i ponašanja. Dodao je da to nije „civilizacijska tekovina na koju smo oslonjeni i usmereni“.

Jelić je još istakao kako ni sam nije zadovoljan zbog činjenice da za zločine počinjene u Varivodama i Gošiću niko nije osuđen.

– Svaki zločin ima ime i prezime. Kao što žrtva ima ime i prezime, tako ima i počinitelj. Mislim da hrvatska tela zaštite pravnog poretka trebaju delovati jer je prošlo puno vremena zbog kojeg nestaju svedoci i počinitelji. Možda sada nakon toliko godina više nije ključno ni kažnjavanje nego je ključno da se zna ko je to napravio i da napokon porodice žrtava nađu smirenje u svemu tome – naglasio je Jelić.

I danas se vide tragovi krvi

Milica Berić, čiji je suprug ubijen na kućnom pragu, danas sama živi u Varivodama, svakodnevno prelazeći preko mesta zločina na kojem, ni više od dve decenije, nisu nestali tragovi krvi.

– Šta ima da kažem, sve je već toliko puta rečeno ovih godina. Mog supruga više nema, a ubijen je zato što je odlučio da ostane u svojoj kući verujući da mu niko ništa neće, kao što ni on nikome ništa nije uradio. Ubijen je na ulazu, na stepeništu na kojem se i danas vide tragovi krvi koja se nije mogla oprati. Meni je danas teško, ali verujem da je još teže onome ko je to uradio jer sam sigurna da ne može mirno spavati, da mu savest ne da mira. Bog neka sudi takvima jer najpravedniji će taj sud biti najpravedniji – kaže Milica.

Sećanje održano i u Gošiću

Nakon komemoracije u Varivodama, prijatelji, srodnici i poštovaoci žrtava, otišli su u susedno selo Gošić, gde je epsikop dalmatinski Nikodim služio pomen, nakon čega se prisutnima obratio saborski zastupnik i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac.

– Rat je počeo među Hrvatima i Srbima, i ostalim narodima na prostorima bivše Jugoslavije, tako što se iskopalo mrtve, i počelo na njihovom stradanju, pretežno iz Drugog svetskog rata, graditi ratnu atmosferu i formirati ratne politike. Tri decenije su prošle od tog vremena i vidimo, mi u Hrvatskoj, a verujem da vide i ostali u drugim delovima bivše Jugoslavije, da takve politike još nisu prestale. I dalje se, uz pomoć mrtvih, svađaju žive. I dalje se, uz pomoć, mrtvih kreiraju politike koje nisu baš najčasnije, niti najbolje za ljude koji žive u ovoj i nama susednim zemljama. Ovde, pod ovim kostelićem, uz ovo spomen-obeležje, mi želimo reći, bez obzira na to da li šaljemo Božiju ili ljudsku poruku: ove žrtve su za nas žrtve koje trebaju biti povod za odašiljanje poruke mira, te najdublje potrebe da u ovoj zemlji zavlada konačno osećaj mira, atmosfera mira i govor mira – istakao je Pupovac.

Meštani se sećaju svojih komšija

Ubijenih srpskih civila gotovo svakodnevno se sećaju njihove komšije, roditelji i prijatelji. Nakon stravičnih zločina koji su se desili u ovom delu Dalmacije, tokom i nakon hrvatske vojne akcije „Oluja“, ništa više nije isto, kažu meštani.

– Najteže je svakako njihovim potomcima i njihovim porodicama. Mi koji sa ubijenima nismo bili u krvnom srodstvu sa tugom ih se sećamo, ali navikli smo živeti sa tim. Sela ostadoše pusta, mnogi više nikada nisu došli, vratilo se samo starije stanovništvo – kaže Mileva Ležajić.

Izražavajući svoje poštovanje za sve žrtve u prethodnom ratu i pozivajući da svi zločinci, bez obzira na njihovu nacionalnost, budu kažnjeni, poruku mira, poštovanja žrtava i potrebe da se svi suoče sa istinom poslao je i predsednik Građanskog odbora za ljudska prava Zoran Pusić.

– Mislim da je etnička pripadnost pojedinog čoveka njegova privatna stvar, ali na ovom mestu imam potrebu reći da sam ja Hrvat. Za razliku od onih koji su ovaj zločin počinili, koji verovatno u svakoj prilici ističu svoje hrvatstvo, a zapravo su zločinci. Hteo bih reći da će Hrvatska biti jedna pristojna, demokratska, slobodoljubiva zemlja, a to je uslov za bilo kakav napredak i uslov da ljudi žele ostati u njoj, onda kada većina i većinski narod u njoj uvidi da je izgradnja jedne pristojne zemlje moguće samo onda kada većina brine za prava manjina – rekao je Pusić.

Zločini u Varivodama i Gošiću nikada neće biti zaboravljeni, jer je to dug prema nevino ubijenima, ali i svojevrsna poruka da se ovakavi zločini nikada i nigde ne ponove, rečeno je u Dalmatinskoj Bukovici.

Tekst preuzet sa: srbi.hr

Nema komentara

Napišite komentar