КУД Козара у Француској: Важно је да се слави!
Кад су у питању прославе и дружења код чланова КУД Козара све је – права дивота! Могу се окупљања обавити у сусрет Новој години, а може и било којим другим поводом.
Састанак управе Козаре
– Нама је лепо за Светог Николу, заједно наздрављамо срећном почетку Нове године, наши су и Божић, и Св. Сава, Сретење, Осми март, Васкрс, Први мај, Ђурђевдан. Обично нас буде педесетак, а имамо срећу да нас је Општина Монтрој прихватила као своје, па кад год зажелимо добијемо градску салу на бесплатно коришћење, тако да су просторије у Парку Монтрој постале наша друга кућа – објашњава ветеранка Живка Манчић.
Дакле, славља се калеме на Удружење Козара. Пре неколико дана поново су били заједно, побројаних је 63, а не знају шта су славили, једино је било видљиво да су сви ускочили у врхунско расположење, певали, играли, стомаку приређивали задовољства и не би ниједне замерке, разишли се у два сата по поноћи. Данашњи активни чланови КУД Козара нису у цвету младости. Нанизале се године, а међу њима је и даље најактивнија времешна Живка Манчић, која овако разрађује:
– Ми трајемо 40 година. Најстарије смо српско удружење у Француској, вероватно и у Европи, а и свету. Ми и даље носимо име Франко-Југослав Козара, многи нам саветују да име променимо, а нико нас није убедио у разлоге. Ми старији рођени смо у Југославији и не знам зашто бисмо се тога стидели. Напротив, били смо сложнији него данас, бројнији, сви су нас прихватали, ценили, а сада комшија комшији очи и јаму копа.
Живка Манчић је од старта била, а и данас је, благајница Козаре. Са супругом Радетом, који је прати у стопу, прошла је кроз све позитивне и негативне фазе удружења са седиштем у париском предграђу Монтрој које, због шароликости становништва, зову „свет у малом“.
Катарина и близнакиње Сара и Теодора Синадиновић
– Ми дишемо са Козаром. Сви се толико добро познајемо и слажемо да смо као једна породица. Кажу „Козара организује другарско вече“, а било би правилније „Породично вече“ – осликава Живка.
Удружење Козара је некад имало одличан фолклор, више га нема, све им чланове разграбили други КУД-ови. Али зато у Козари, за углед свима, ради српска допунска школа где „командује“ наставник Ненад Милосављевић, то је онај уча који често донесе гитару, па у разреду сви лепо запевају.
– Ми на свим скуповима највише причамо о нашој школи, све је одлично, хвала Ненаду! – поносно сажима активиста Илија Мики Вујовић, надалеко познат и као хуманитарац без премца.
А Мики набраја:
– Сви знају да Удружење Франко-Југослав Козара никад није разочарало и да увек осветламо образ. Зато и позивамо земљаке да нам се придруже. Сви су добро дошли, код нас су и све бројнији Французи. Лако се комуницира уз музику, песму и игру и обично, као и овај последњи пут, по диктату певача Џерија. А како је тек добро кад се стомак наужива, све то спреме наше домаћице.
И гости прате српски ритам
Породична традиција
Дуги низ година председник Удружења Козара је Бојан Синадиновић, наследио оца, а убраја се у млађу генерацију. Снежана је Бојанова љупка супруга, и она је активна, а породичну срећу чине три лепотице: Катарина (10) и близнакиње Сара и Теодора (8).
Од печења до колача
Доминик Миленковић је саветник у Општини Монтрој, наше је горе лист, из околине Ниша. Некад је његов отац био учитељ у српској допунској школи, преминуо је, па га син у много чему замењује, често и у родном крају, тамо води или обилази мајку.
На ово последње окупљање Козаре, Доминик, као члан управе Козаре, из Општине Монтрој је довео десетак колега, међу њима двојицу пореклом Арапа, Французе и сви су се много лепо уклопили са Србима који су их частили печеним прасетом (купили га на фарми и пекли код професионалца), питама, сувомеснатим производима, киселим купусом, погачицама, било је торти и колача, свакојаког пића.
– Код нас нема да нема, код нас има свега – поносно закључује у свему незаменљиви Мики.
„Шетња“ матицом
Међу верним члановима Козаре су и Француз, времешни доктор Матине (92) и његова супруга Вера. Ипак, свима су најдражи мали ђаци, доведу их родитељи и њихови родитељи, па док деца уче, старији кроз причу шетају матицом.
Неуморна Стана
Начула се и велика новост. Према најави, у Козару ће се као активиста укључити вредна и енергична Стана Билбија, дугогодишња и дојучерашња председница Свесрпске заједнице Француске, на шта Стана каже:
– Како укључити?! Па, ја сам одувек душом и срцем са Козарчанима.
Станина челница-наследница је Слађана Стаменовић која се не одриче „заоставштине“, па са једнаким еланом наставља сарадњу са Козаром и често понавља:
– Увек су ми десна рука. Не знам шта бих без њих.
Преузето са: vesti-online.com
Извор: О. Ђоковић
