Велики број парохијана окупио се на прослави 500 година постојања Храма у Биовичином Селу

У Биовичином Селу молитвено је и у великом сабрању прослављено 500 година постојања Храма Светих Петра и Павла. Tродневну манифестацију (11, 12. и 13. јул) прославе јубилеја организовали су мјештани Биовичиног Села, Модриног Села, Колашца и Вукше из Парчића, општина Kистање и Црквена православна општина Ђеврске.

Епископ Никодим: Сунце туђег неба неће нас гријати као ово овдје

На сам Петровдан у Храму је Његово Преосвештенство епископ Никодим служио Свету литургију након које је честитао многобројним окупљеним вјерницима овај велики празник и истакао да је овај дан изузетно значајан за Епархију.

– Данас смо се сабрали, не само да бисмо прославили 500 година откако су наши славни преци подигли ову цркву у славу Божју, већ и да бисмо у ових сат времена колико траје Литургија оставили сваку животну бригу и предали се Господу. Наши преци су подигли овај дивни храм, који је један од највећих у нашој Епархији, да бисмо се у њему окупљали и молили Господу, а кроз то су показали и своју љубав према овоме крају, како је то лијепо описао Алекса Шантић у својој пјесми Остајте овде, ово је наш родни крај и сунце туђег неба неће нас гријати као ово овдје.

– Сабрали смо се данас да прославимо Свете првоврховне апостоле Петра и Павла, који су прославили име Господње по читавоме свијету, а апостол Павле је, по предању, чак био у овим нашим крајевима и послао овдје свог ученика Тита и ова наша Далмација је један и једини крај Српске православне цркве који је апостолска катедра. Као насљедници оних који су у то давно вријеме примили хришћанство од самих апостола, треба да будемо поносни што припадамо народу који се још из тог времена налази у овим крајевима, као и да слиједимо Јеванђеље које нам је давно предато. Једини смисао њихове проповједи, наших живота и наше вјере је управо да насљедимо Цартво Небеско и постанемо дјеца и насљедници свјетлости – поручио је Митрополит и додао да се нада да ће се на многа и блага љета окупљати и радовати једни другима и да никад неће заборавити њихов крај.

На крају свога обраћања митрополит далматински поздравио је министра у Влади Републике Србије Ђорђа Милићевића и присутне представнике локалних власти и захвалио им на доласку.

Након литургије у порти је уприличена трпеза љубави.

Група младих људи, парохијана, потрудила се да се пола вијека њихове светиње обиљежи достојанствено, едукативно и забавно, чувајући традицију и обичаје.

Након литургије у порти Храма приказана је изложба Православље у Буковици – сликом и ријечју поводом 500 година Храма Светих апостола Петра и Павла и црквене библиотеке у Биовичином Селу у ауторству Наташе Мандић Булатовић и Србољуба Опачића. Поставка изложбе замишљена је по концепту „сликом и ријечју”. Састоји се од 30 помно дизајнираних плаката, тематски распоређених које говоре o лику и дјелу попа Куриџе, владика Никодима Милаша и Никодима Бусовића, архимандрита Герасима Зелића и Никодима Опачића. Приказали су и историјат Храма и све кључне догађаје везане за цркву, умјетничке / архитектонске карактеристике самог здања као и комплекса околних зграда (братска кућа и љетниковац Никодима Милаша). Иначе у току је обнова братске куће. Осврнули су се и на старе и вриједне богослужбене књиге. Направили су табеларни приказ свих завојевача који су се боравили на овом простору као и хронологију досељавања Срба у ове крајеве. Приказали су историјско-демографску слику становништва села која гравитирају ка овој цркви од њиховог досељавања. Посебно је занимљив колаж фотографија људи и догађаја овог краја некад и сад. Наташа Булатовић и Србољуб Опачић кажу да су се трудили да дају свој допринос чувању српског идентитета на овим просторима, али и да раде на подизању свијести младих о њиховим коријенима и поријеклу.

Јереј Милан Грубић, парох споменутог храма рекао је да „ова изложба пред нама отвара један свијет који је иза нас, а у исто вријеме је дио нас”. Јереј Грубић изразио је наду да ће ова поставка обићи и многа друга мјеста у Далмацији и свијету.

За дизајн изложбе и каталог заслужна је Снежана Рајковић. Стручни консултанти били су Марко Синобад, Бранко Чоловић и Милан Гулић. Генерални покровитељ изложбе је Општина Кистање. Изложба је реализована са Црквеном православном општином Ђеврске и парохом Миланом Грубићем, уз благослов Његовог Високопреосвештенства архиепископа задарско-шибеничког и митрополита далматинског Г. Никодима.

О ауторима

Наташа Булатовић, рођена Мандић из Кистања, професор српске књижевности и језика. Запослена је у Библиотеци града Београда. На Филолошком факултету у Београду ради на изради докторске тезе под називом: Библиотеке и архиви цркава и манастира Епархије далматинске.

Србољуб Опачић, из Биовичиног Села, дигитални умјетник, текстописац, специјалиста за кафу, велики заљубљеник у историју свог краја, годинама прикупља грађу и брине о црквеном добру.

Богат културно-умјетнички програм на Сабору

За Петровдански сабор припремљен је богат кулурно-умјетнички програм. Учесници су се уз аплаузе смјењивали на бини. Учествовали су КУД Светозар Марковић из Крагујевца, који је дошао посредством Милана Љубовића предсједника Удружења Никола Тесла, Просвјета из Бенковца, пјевачка група Коријени, Саша Пилиповић је читао монолог Ковиљке Зелић о животу попа Куриџе.

Манифестација је окончана трећег дана (13. јула 2024.) израдом мозаика за дјецу, те буковачким паб квизом за дјецу и одрасле – с питањима о томе крају, његовим знаменитостима и обичајима.

Радионица израде мозаика за дјецу од 5 до 15 година

У оквиру обиљежавања Петровдана Радмила Берић, родом из Биовичина Села, предсједник Удруге Жене косовске долине из Риђина организовала је радионицу израде мозаика, за дјецу од 5 до 15 година. Радионицу је држала академска сликарка из Крагујевца, Оливера Штрбац Станишић. У техници мозаика учесници радионице су попуњавали ћирилична слова израђена у фонту Инок Сава којим је у Венецији, у 16. вијеку, штампан први српски буквар. Током два дана на радионици је учествовало око 30 дјеце и око 10 одраслих који нису могли да одоле да не пробају ову сликарску технику.

Екипа Државни пос’о најбоља у квизу Ја волим Буковицу

Посебно занимљив и оригиналан био је квиз Ја волим Буковицу који су организовале и осмислиле предсједница Удруге Жене косовске долине Радмила Берић и Богдана Опачић чији је супруг из Биовичиног Села. Тимови: Медоши и Кувачи, Оља и клапци, Растић бунарић, Центар свијета, Државни пос’о, Гај, Ердевичани, Мозаичари и тим од само 2 одрасла члана, којег су чинили мајка, отац и двоје дјеце – тим Ветрењаче. Области су биле: општа култура, историја, географија, спорт, и још једном општа култура. Нека од занимљивих питања су нпр. дужина Берберовог бука на Зрмањи, а одговор је – невјероватних 200 метара. Затим су услиједила питања о познатим спортистима тог краја (Владимиру Вујасиновићу, Владимиру Милићу, Андри Жежељу, Мири Бједов-Николић, Љубомиру Травици, Милану Борјану…), о значајним личностима овог краја, о години изградње основне школе, и нека трик питања, млађим генерацијама непозната, као што су она везана за Хало Бинг (кистањску групу и њихов наступ на дочеку савезне штафете), годину уласка НК Буковица у Далматиснску лигу, резултат утакмице Црвена звезда–НК Динара и слично. Било је доста ребуса и асоцијација, спајалица ријечи и израза везаних за појмове као што су: биљац, когула, букара, пињур, јамчалица, пиљак и сличне ријечи буковачког говора.

Завидно знање о Буковици и љубав према завичају показала је екипа Државни пос’о и освојила прво мјесто. Побједничку екипу су чинили Сњежана Корлат, Илијана Скорић, Љиљана Скорић, Ања Каблар Црноглавац, Слободан Скорић, Србољуб Опачић и Предраг Тркуља. Друго мјесто припало је екипи Кувачи и Медоши, а треће екипи Гај. Награда у виду пехара и велике корпе пуне слаткиша, за првопласиране, завршили су у рукама подмлатка првопласираног тима, једне пресрећне дјевојчице. Сви учесници су добили ЦД-ове, а и они који су били посљедњи на листи добили су награду за учешће у квизу као подршку за даље учешће у будућим квизовима.

Дипломирани инжењер организационих наука Сњежана Корлат из побједничке екипе је за Српско коло подијелила утиске и рекла да је организација била на врхунском нивоу. Одлично припремљен водитељ, видео прикази, прикази рјешења послије завршених рунди и саопштавање ко је тренутно у вођству и сл.

– Питања су занимљива, креативна, темељно истражене области и познавање нашег краја. У улози водитеља сјајно се снашла Богдана. Одлично смо се забавили, упознали, научили много о нашем родном крају и подсјетили се онога што смо знали – рекла је Сњежана која је живи у Београду и тренутно је запослена као уредник у Служби за односе са јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а.

7. Петровданска трка

Већ традиционално, уочи самог Петровдана 11. јула, организована је и трка кроз село, ове године 7. по реду, у организацији Слађане Мачак и Србољуба Опачића. Слађана Мачак ове године из оправданих разлога није могла да присуствује трци, али је учествовала у организацији. Опачићу се ове године придружила Тамара Доброта, која је била дио тима од самог почетка, а ове године се опробала у улози организатора. Петру Каблар се одлично снашла у улози водитеља трке. Тако да се може очекивати у тој улози и наредних година.

У великој трци учествовало је 170 такмичара, што је рекордан број, и 50 дјеце на дјечјим тркама.

ПОБЈЕДНИЦИ У МУШКОЈ КАТЕГОРИЈИ

1. Лазар Доброта
2. Коста Јовић
3. Давид Јовић

ПОБЈЕДНИЦИ У ЖЕНСКОЈ КАТЕГОРИЈИ

1. Сања Рашковић
2. Нина Шгамел
3. Ксенија Деспот

Слађана Мачак није крила одушевљење како је трка протекла.

– Уз помоћ добрих људи успјели смо да организујемо трку, и на томе смо им врло захвални. Свим учесницима обезбиједили смо бројеве, мајице и медаље, а побједницима пехаре. Општина Кистање је донирала средства за освјежење тркача.

Посебно је било лијепо видјети малишане који су се надметали у брзини, и послије заједно уживали у заједничком сладоледу без обзира на пласман, а сви окићени медаљама око врата као наградом за учешће. У једној категорији су били дјечаци, у другој дјевојчице, и у три узрасне групе. Најбољи су добили пакетиће слаткиша.

– Ова трка оживи село и радујемо се што сваке године има све више учесника који трче симболичном стазом, стазом својих предака – рекла је Слађана Мачак.

Србољуб Опачић каже да су велики дио средстава скупили на Парохијској вечери у Београду продавајући томболу коју су донирали земљаци из Биовичиног Села, Модриног Села, Колашца, Нунића и Вукши из Парчића.

– Посебно радује што је било пуно младих људи, што учесника у трци, што оних у публици. Неки су први пут трчали стазама на којима су вијековима живјели њихови преци. Трка сваке године све више напредује, трудимо се да организација буде све боља – рекао је Опачић.

Тиму за културно-умјетничка дешавања се сљедеће године придружује и докторка гинекологије и акушерства Илијана Скорић.

– Добили смо неприкосновен, али и тежак задатак: прије свега да вратимо дуг прецима због којих смо данас ово што јесмо, који су живјели у крају гдје се хлеб узимао као лијек, а воде је увијек било мање него суза и успјели да нам пренесу генетику побјединка, а од наших родитеља направе људе у правом смислу ријечи. И други, да будуће нараштаје упознамо са поријеклом, обичајима, традицијом, културним и духовним идентитетом како би стасали у самосвјесне људе.

Највећа сатисфакција јој је била када је угледала шестогодишњу дјевојчицу Анђелу коју је прије само неколико година породила и прва узела у руке, како се већ сада бори у трци за дјецу и не прихвативши ништа осим побједе, осваја пехар за прво мјесто.

– У овом крају сам провела најраније дјетињство, па послије краће паузе и тинејџерске дане. Од тада је прошло много Петровдана, али све до данашњег дана се радо враћам на најсигурније мјесто на свијету, на рекла бих – извор живота. Негдје сам прочитала реченицу да су дјеца одрасла на камену своје снове видјела јасније и у њих чвршће вјеровала. Ово је највећа инвестиција за будућност малишана Биовичиног Села.

Тиму за умјетност и културу од сљедеће године придружује се и млада сликарка Ивана Љубовић.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

ФОТО: Наташа Булатовић, Србољуб Опачић и Сњежана Корлат