Венци и свеће испод обезимљеног споменика
Боровци се у молитви присетили својих погинулих сумештана у рату деведесетих.
У Борову је, као и свих претходних година, 15. септембра, одржан парастос мештанима овог села погинулим у последњем рату. На месном гробљу одржана је служба Божја, упаљене су свеће и положени венци и цвеће на спомен-обележје на коме су протеклих година била исписана имена погинулих, а која су по сили новог закона о гробљима са овог спомен обележја уклоњена. Окупљенима се у име Већа српске националне мањине Општине Борово обратио Душан Латас.
– Данас смо се окупили да заједно обележимо страдање становника Борова током ратних деведесетих година. Да се сетимо оних који су изгубили живот, оних који су нестали и свих који су носили терет времена које је оставило дубоке трагове у свакој боровској породици. Нажалост, и данас се жртве и нестали деле на наше и њихове. Таква подела не доноси добро никоме него нас само удаљава једне од других и спречава да као друштво сазримо. Наша је обавеза да се изнад тога издигнемо, да покажемо да смо способни за саосећање и за заједничко сећање које не познаје границе – поручио је Латас у свом кратком обраћању.
Након тога испред зида на коме су некада била исписана имена венце су положили представници породица погинулих мештана и представници српских политичких институција и боровских удружења. Коинциденцијом или намером из жупаније је дан раније стигло решење у коме пише да споменик може да остане у облику у коме се сада налази, дакле, без икаквог обележја, натписа и без имена.
– Према новом закону о гробљима, та имена су наводно изазивала отпор, некога су вређала, а поднесени су и захтеви за њихово уклањање и ми смо то урадили и сада је то онако како званични органи сматрају да треба да буде – рекао је Латас.
Треба подсетити да на овом спомен обележју, за разлику од неких других, сем имена и крста није било никаквих порука нити стихова које су могле да повреде нечија осећања, али то ипак није спречило оне оне који су тражили да буде уклоњен.
– Зашто је то некоме сметало је питање за оне који су поднели такав захтев, а наше је било да то по сили закона уклонимо и ми смо то и урадили. Прошлу годину памтимо као једну од тежих, често нас као народ прозивају и траже од нас нешто што ми не можемо да урадимо. Надамо се да ће у будућности ипак доћи до дијалога и да ћемо моћи да делујемо и учествујемо у оквиру оних могућности које су законски могуће. Ми смо мањина и не можемо то да променимо, тако да од већине зависи да ли ће нас посматрати као део овога друштва или не – закључио је Латас.
Имена погинулих поменули су током заједничке молитве боровски свештеници и иако их више нема на спомен обележју, из молитве, из срца и сећања Бороваца не могу их избрисати никакви закони ни уредбе, јер оне над људским осећањима и историјским памћењем ипак немају никакву моћ нити надлежност.
Преузето са: srbi.hr
