Завичајно удружење Дрварчана у Београду организовало још један скуп земљака
Дрварчани и пријатељи Дрварчана окупили су се 20. маја у ресторану Сава центра у Београду. На почетку скупа предсједник Завичајниог удружења Дрварчана др Никица Грубор поздравио је госте, али у свом говору није изоставио да наведе тешке околности које преживљавају житељи Крајине, „од којих као да су сви дигли руке”. Он се посебно осврнуо на сталну бољку српског народа – нејединство и истакао да уколико заједно не подржимо Дрвар, Грахово, Гламоч, Петровац, не само да бисмо погазили своју завјетну мисао, поријекло, своје заклетве, понизили жртве, оскрнавили светиње, увриједили хероје и мученике, него би угрозили и себе и свој опстанак. Нико више не би могао зауставити даље пропадање и суноврат, све до нашег потпуног нестанка на тим просторима. Ипак др Грубор види излаз из тешке ситуације: – Нама не треба шест партија, него једна једина, саборна, и то она која ће бити на линији Бањалуке и Београда. Ако одбранимо наша гласачка права, ако изаберемо праве људе, одбранићемо нашу Тромеђу, јер људи из Лике, Далмације, Крајине, немају проблем да одговоре ко су, шта су, шта хоће да буду и гдје хоће да живе.
Након говора домаћина ове вечери госте је поздравио и представник друге генерације дрварске гимназије Васкрсије Зељковић. Изузетну атмосферу фоклорним играма направио је АКУД Жикица Јовановић Шпанац, а уз звуке родног краја представила се етно група Коријени, као и млади крајишки соколови Родић и Ђукић. За своје Дрварчане се у једном тренутку микрофона дохватила и популарна пјевачица Мари Мари, а програм је водила глумица Биљана Ђуровић. Уз богату трпезу играло се и пјевало до ситних јутарњих сати уз расположени Модус бенд.
Скупу Дрварчана присуствовао је и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта, секретар Министарства здравља Берислав Векић, предсједник општине Земун Дејан Матић, народни посланик Милан Ђурица, новинар Мирко Алвировић, представници братских удружења Дрварчана из Новог Сада и Бањалуке, као и представници удружења Граховљана, Гламочака, Ливљана, Санског Моста, Купреса, Петровца, Крупе и покрета Динара–Дунав–Дрина.
Стевица Лукач начелник општине увијек је радо виђен међу својим Дрварчанима. – За нас који смо прилично отгрнути од матице сваки контакт са нашим земљацима, без обзира гдје се налазе, од изузетне је важности. Повратници који су се вратили на своја огњишта суочавају се са разним проблемима и јако нам је важно да се за нас чује. Свјесни смо да су и Београд и Бањалука оптерећени својим проблемима, али ми се ни на ког другог не можемо ослонити. Ми смо пуно ствари начели, али не можемо их довршити сами, без помоћи. Зато су нам наши људи добре воље од велике важности и за сам опстанак.
Коментаришући надолазеће изборе Стевица Лукач је за Српско коло потврдио да неће бити кандидат за начелника, као и да ће коалиција окупљена око СНСД-а у РС заједно наступити и у Федерацији БиХ:
На земљачком дружењу била је и др Нада Билчар, в. д. директорка Дома здравља у Дрвару. – У Дрвару имамо породичну медицину и хитну помоћ, а консултанти специјалисти долазе максималмо три пута мјесечно. За хитне случајеве пацијенти иду до жупанисјке болнице, која је удаљена 130км ид Дрвара. Замисао да Дрвар добије регионалну болницу јесте добра, али у овом тренутку је далеко од реалности у којој имамо само једно санитетско возило од кога некад зависе животи наших грађана. У једном периоду смо посудили и санитетско возило из Томиславграда и ја овом приликом апелујем на све људе добре воље и иниституције да нам помогну бар у прибављању још једног санитетског возила. Пацијенти који су осигурани у Жупанији имају право на лијечење у Ливну. Ако се узме у обзир да имамо патронажну службу по околним мјестима, укључујући и Грахово, онда је јасно колико је ситуација тешка.
Милош Бјељац, директор шумског газдинства Клековача – потоци из Источног Дрвара, за Српско коло прокоментарисао је стање привреде. – Газдинство запошљава 103 радника и од њега практично храни бар 500 људи. Да би поправили тешко стање морамо да се ујединимо и да рационално користимо шумско богатство тако да пробамо у Дрвару отворити дрвнопрерађивачку индустрију. Међутим, не постоји заинтересованост инвеститора, а исто тако не треба да упиремо прст у комшије, него морамо да будемо свјесни да политички амбијент у коме нема слоге и једниства није повољан.
Трифко Ћоровић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“3061″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1464343413198″]
