Завршен традиционални 53. Кочићев збор

Традиционалном борбом бикова за Награду Јаблан у Стричићима код Бањалуке завршен је 53. Кочићев збор, којем је, упркос киши и хладноћи, присуствовало више хиљада посјетилаца који су дошли да одају почаст великом српском писцу.

У родно село Петра Кочића сјатили су се гости из Српске и земаља региона, а главне звијезде на Мањачи, као и претходних година, били су бикови и њихови власници, који су плијенили највише пажње.

Прије самог окршаја у кориди поносни власници спретно су тимарили своје бикове не би ли извојевали побједу, а киша је пријетила да помрси рачуне и Едину Таћалићу, који је из околине Мркоњић Града довео горостаса Бијелог, тешког 850 килограма, да подигне побједнички пехар.

На великој зборовској пољани под кишобранима се окупило знатно мање посјетилаца него претходних година, али лоше вријеме није омело публику да гласно навија за своје фаворите.

Организатор Кориде Душан Савановић истакао је да је за борбу бикова ове године владала велика заинтересованост, те да је рогове укрстило 30 љутих мегданџија.

– Током два дана зборовања имали смо 28 борби. Главна награда у тешкој категорији износи 3.000 КМ, док побједнику лаке категорије слиједи 2.000 марака – рекао је Савановић.

У Кочићеву част, осим Кориде и зборовања, у Стричићима је одржан низ културно-забавних манифестација. Служен је парастос Петру Кочићу у Цркви Успенија пресвете Богородице на Клисини, а положени су и вијенци на споменик за 44 погинула борца Војске РС у протеклом рату.

Зборовање на Мањачи трајало је до касних ноћних часова, а од кише и планинске хладноће највећи број посјетилаца заклон је потражио у многобројним шаторима, из којих су се мијешали звукови крајишке пјесме и мириса печења. Манифестација Кочићев збор почела је 20. августа у Бањалуци. У оквиру 53. Кочићевог збора у Стричићима је отворена музејска поставка Кочићево огњиште, која би требало да постане стална.

– Приказане су двије тематске цјелине, од којих се прва односи на начин становања крајем 19. и почетком 20. вијека, док је у другој представљено 11 фотографија из збирке Музеја РС о људима, обичајима, народним ношњама и традиционалној архитектури Змијања – рекао је предсједник Извршног одбора Завичајног друштва Змијање Владимир Ђукановић.

А. Г. / Глас српске

Рајко Ного добитник Кочићеве награде


На свечаној академији која је одржана у Бањалуци предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изразио је жал што манифестација није државног карактера јер то Кочић заслужује.

– Његове идеје актуелне су и данас када се наш народ бори за своје право, традицију и историју – рекао је Чубриловић.
Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да је свечана академија у знаку 150 година од оснивања Прве српске читаонице. Он је уручио Кочићеву награду овогодишњем добитнику Рајку Петрову Ногу.

Ного је оцијенио да је Кочић, уз Његоша, најактуелнији класични писац.

– Петар Кочић је био претеча Гаврилу Принципу. Он га је припремио, као и његове ријечи и ангажман – рекао је Ного. Свечаној академији присуствовали су министри у Влади Српске, званице из јавног, друштвеног и академског живота Републике Српске

Малешевић: Борба за ћирилицу


Министар просвјете и културе РС Дане Малешевић истакао је да се народ овог краја зборовањем одужује Кочићу за сва дјела која је створио.

– Преносимо с генерације на генерацију важност Кочићеве борбе за слободу и правду српскога народа. Он је рођен под једним окупатором, а живио кратко под другим и све то је оставило трага у његовој књижевности, из које се види његова борба за српски народ, језик, ћирилицу – рекао је Малешевић.

Додик: Присутан жал за слободом


Централној манифестацији 53. Кочићевог збора присуствовао је и предсједник РС Милорад Додик, који је рекао да су живот, дјело и ријеч књижевног великана Петра Кочића остали трајно уписани у колективно сјећање српског народа, те да је жал за слободом у Кочићево доба и данас присутан, али на другачији начин.

– Зато људи то памте и радо долазе на Кочићев збор – рекао је Додик, које је и ове године запјевао под шатором.

 

Положени вијенци и цвијеће на гроб Петра Кочића у Београду


Као дио традиционалне манифестације Кочићев збор, и ове године је Кочићев дан у Београду, у организацији Представништва Републике Српске у Србији и два удружења књижевника, Српске и Србије, окупио књижевнике с обје стране Дрине, а драги гост им је био писац из Македоније Христо Петрески. Из Републике Српске били су Слободан Јовић из Лопара и Ранко Павловић из Бањалуке; из Србије Душка Врховац и Драган Колунџија из Београда, Дејан Алексић из Краљева и Жарко Миленковић из Грачанице.

Послије полагања цвијећа и вијенаца на Кочићев гроб у Алеји великана на Новом гробљу, у име Удружења књижевника Србије говорио је Јанко Вујиновић, а Ранко Павловић у име Удружења књижевника Републике Српске.

 

Није доживио слободу о којој је писао


Вујиновић је подсјетио да је Кочић увијек писао великим почетним словом ријечи: Отаџбина и Слобода и да, нажалост, није успио да доживи и види слободу српског народа, слободу за коју се борио на Босанском сабору, у Крајини и у казаматима Аустроугарске, али и у својим причама.

Ранко Павловић је казао да ако су руски писци могли са поносом говорити да су изашли из Гогољевог Шињела, онда и српски писци, нарочито у Крајини, са поносом могу да кажу како су „изишли испод Кочићевог кожуха, оног змијањског кожуха, који зими загријава, а љети хлади”, те додао да је Кочић, као и његов сљедбеник Бранко Ћопић, показао да локалне теме, дјела о завичају, могу врло лако добити универзална значења и то „ми, писци, баштинимо од Кочића и на томе треба да учимо, да га слиједимо и врло смо поносни што имамо такав узор”.

Уз вијенце свјежег цвијећа на Кочићевом гробу и пред споменик Кочићу у Чубурском парку, које већ скоро петнаест година полажу Представништво Републике Српске у Србији и два књижевна удружења, ове године је било и цвијеће које је у име Просвјетно-културног друштва Просвјета у Београду положио Дејан Мастиловић, секретар друштва.

 

Змијање у Београду, Српска у Србији


Кочићев дан у Београду се сваке године завршавао књижевним програмом у Свечаној сали Удружења књижевника Србије (Француска 7), па је тако било и ове године: под традиционалним насловом Змијање у Београду, Српска у Србији своје стихове и прозу говорили су: Драган Колунџија и Душка Врховац из Београда, Дејан Алексић из Краљева, Жарко Миленковић из Грачанице, Ранко Павловић и Слободан Јовић из Републике Српске и драги гост из Македоније Христо Петрески.

Бесједу о Кочићу казивао је Видак Масловарић, а у име Удружења књижевника Србије, са којим Представништво Републике Српске у Србији има традиционално добру сарадњу, колеге из Републике Српске и њихове госте поздравио је Радомир Андрић, предсједник Удружења.

www.predstavnistvorsbg.rs 

Нема коментара

Напишите коментар