Промовисана нова збирка пјесама Милана Пађена „Крчевина”

У парохијском дому Цркве рођења Пресвете Богородице у Батајници 23. фебруара промовисана је збирка пјесама „Крчевина” Милана Пађена у организацији Књижевне заједнице Крајине. У књизи се налази и неколико пјесама унука Милана Пађена, деветогодишњег Вање Пантића.

Међу присутним гостима био је протојереј-ставрофор Споменко Грујић и некадашњи предсједник Скупштине Републике Српске Крајине Миле Паспаљ.

О књизи су говорили књижевница и професорка српског језика Ковиљка Зелић која је уједно и модератор вечери, књижевник Вељко Стамболија и предсједник Књижевне заједнице Крајине историчар Марко Ковачевић.

Пјесник Милан Пађен посебно се захвалио старјешинству Цркве рођења Пресвете Богородице што су уступили простор парохијског дома за ово културно сабрање пријатеља и завичајаца.

– У првој књизи „Рано побратимство” које сам објавио с Богданом Арнаутовићем седамдесет и неке кажу да је он постављао питања, ја давао одговоре. Мој унук Вања је сада дао два одговора, без мојих питања – рекао је Пађен и на задовољство присутних прочитао неколико својих пјесама.

Рецензент књиге књижевник Вељко Стамболија рекао је да Пађенове ријечи теку, као ријеке и рјечице у завичају. Своју рецензију је насловио са „Топонимске пјесме”.

– Свјестан колико је труда било потребно његовим прецима да прокрче станишта , а тако мало да она поново постану непроходна и непожељна пустош. Завичај који је вјековима био натопљен трудом и знојем, нажалост и разорним ратовима, постаје нераскидиви дио човјековог одрастања, дакле и бића. Завичај није обични топоним на географској карти, он је дубоко уцртан у свијести сваког човјека.

Стамболија каже да су Пађену добро познате координате завичаја које су одавно уцртане у мапу памћења (Мајске Пољане, рјечица Маја, Црква Света Недјеља, Јадовно, Глина, Банија, Крајина…).


Збирка није композицијски подијељена на циклусе, али Стаболија уочава скуп пјесама о пријатељима писцима, оцу, о добровољцима (Нестор…), о обичним људима. Апострофира славе, цркве, монахе, вјеру и вјеровање.

– Такође, помало инатно, пјесник себе представља у краткој пјесничкој аутобиографији Банија/Ја сам са Баније/Из Војне крајине/. Породица је важан сегмент у животу Крајишника у новим срединама у којима заснива свој живот. Стога и у збирци „Крчевина” породична група пјесама заузума значајан дио.

На крају свог излагања, Стамболија закључује да „Крчевина” и поред озбиљних тема није лишена карактеристичног крајишко-банијског хумора.

Предсједник Књижевне заједнице Крајине Марко Ковачевић говорио је о појму „крчевине”.

– Тај појам крчевине је неодвојим од појма Крајишника. Као мали у родном селу прво што сам чуо од бабе и ђеда, „саћерали смо овце у крчевину”. Крчевина је била иза гувна, прво врлетна, па равна. Временом сам схватио да широм крајишког подручја постоје крчевине. Крајишки простор није био везан само за наше просторе, још у 7. вијеку византијски цареви од Ираклија, па надаље су правили крајиште према Арапима, Немањићи су правили крајине широм својих граница. Турци су од Срба правили крајишнике – мартологе у Смедеревском санџаку. Касније су их Аустријанци пребацили на другу страну правећи садашњу Војну крајину. Послије тога Крајина се проширила до Арада и када је престала да буде функционална за Аустрију препуштени су крајишници руској царици Јелисавети која је направила Украјину, данашњу Новосербију. На крају они остаци наше Крајине су завршили, можемо рећи, ево баш овдје. Ова Батајница је, да кажемо, једно од тих нових крајишта. А све крајине су пратиле крчевине.

Ковачевић наводи да на сваки простор на који би Крајишници дошли, дошли би на пусту земљу и морали би је окрчити и прилагодити за живот. Овдје су Крајишници добили нове крчевине, топонимски их можемо звати Ветерник, Крњача, Овча, Борча, Бусије.

– Можда би топонимски цијела Батајница требала да се зове Бусија јер одређује на неки начин улогу и смисао Крајишника на овом простору. Обо што је битно за Пађенову књигу јесте да је ово једна и пјесничка крчевина. Цијели стваралачки пут Милана пађена може се огледати у овим пјесмама. Посебно поздрављам вању који је присутан и као аутор, али и као тема ове књиге и нека му је на срећу и на радост ова књига.

Ковиљка Зелић je рекла да Пађен који ствара деценијама, и све може да му буде тема због његовог дара. Многобројне су његове збирке и књижевне награде.
– Желимо му дуговјечност и живота и стварања – рекла је Зелићева која је шармантно и спонтано присутне водила кроз цијело књижевно вече и прочитала неколико ауторових пјесама.

Међу присутним гостима био је и Миле Паспаљ, некадашњи предсједник Скупштине Републике Српске Крајине.

– Стваралашто Милана Пађена, заједно са Вељком Стамболијом и покојним Николом Корицом и Небојшом Деветком довело је до оснивања Удружења књижевника Републике Српске Крајине. Додјељивали су и књижевне награде у Мајским Пољанама, и мучили се да све функционише како треба у ратним околностима. Срећан сам што сам данас овдје са вама.

Унук Милана Пађена, деветогодишњи Вања Пантић, ученик ОШ „Бранко Радичевић” из Батајнице је прочитао своју пјесму „Код баке и деке”, и измамио громогласан аплауз публике.

Овом приликом Вељко Стамболија поклонио је поштанску маркицу Сава Мркаљ, која је недавно одштампана и промовисана, добровољцу из Србије који се борио у Републици Српској Крајини.

МИЛАН ПАЂЕН:

Рођен је 1950. године у Мајским Пољанама код Глине. Завршио је Факултет прометних знаности у Загребу.

Објавио књиге пјесама:

Рано побратимство (1981, са Богданом Арнаутовићем), Ипак постојиш (1984), Велика игра (1989), Вучији зов (1994), Широко коло (1994), Печат (1997), Нигдје никог нема (1998, поема), Оглашени (2000) Имати и немати (2003), Могло се гнијездо друкчије свити (2005), Прекодринско мастило (исповједна проза, 2010), Пут без путоказа (2015), Милоносне молитве и Марија книнска (2019)
Добитник је неколико значајних награда: Браћа Мицић (2013), Сава Мркаљ – слово (2015), Крајинска грамата (2015), Награда Андрићеве академије (2017), Печат вароши сремскокарловачке (2018).

Члан је Удружења књижевника Србије, саоснивач је и потпредсједник Друштва књижевника РСК, предсједник Књижевне заједнице Крајине. Уврштен је у многе пјесничке антологије.


Послије промоције руководство Књижевне заједнице Крајине одржали су нови састанак и том приликом примили двије нове чланице, Милену Жарковић и Драгану Љуна.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар