Миленко Заилац: Крајишки књижевници на окупу
Славица Гароња: Српска књижевна Крајина – од баштине до егзодуса. Нови Сад, 2015.
Поводом 20. годишњице егзодуса Срба из Хрватске, Славица Гароња је написала, а „Прометеј“ из Новог Сада штампао ову синтетичку студију о књижевном стваралаштву крајишких Срба. На 370 страница налази се већи број научних радова о дјелатницима који су записивали етнографску и фолклористичку грађу српског народа на крајишким просторима, као и ауторима запажених умјетничких дјела о временима егзодуса крајем 20. вијека. Књига је подијељена на три цјелине: 1. Крајишка мемоаристика, 2. Баштина, фолклор и 3. Егзодус и након њега (синтезе и антологије).
У дијелу о крајишкој мемоаристици обрађен је књижевни допринос Николе Тесле („Тесла у свету речи и књижевности“), анализирана су изузетна мемоарска дјела Милутина Миланковића (успомене, доживљаји, сазнања), књига „Од господина до сељака“ Адама Прибићевића, мемоари Гојка Николиша („Коријен, стабло, паветина“), лирске прозе Милке Жицине („Село моје“) и сага о загребачким Србима из пера Дејана Медаковића („Ефемерис: хроника једне породице“).
Дио о баштини и фолклору даје много интересантних података о почецима научне и стручне обраде народне баштине крајишких Срба. Ту су радови о дјелу Спиридона Јовића, пионира српске етнографије („Етнографска слика Славонске војне границе“, 1835.), о антологији Веселина Чајкановића „Српске народне приповетке“ (изд. 1927. године), о значајном доприносу крајишкој књижевности, етнографији и фолклористици дјела „Сваки своју рече“ чији су аутори доктор филологије Илија Дракулић и Никола Радека. У њој је на систематичан начин приказана веома значајна етнографска и фолклористичка грађа (највећим дијелом из периода друге половине 18. вијека). Ту је обрађено и дјело Владимира Красића („Успомене Горње Крајине“, 1880. и друга издања), при чему упознаје читаоце и са неоснованим оптужбама Красића за плагирање неких дјела. Ту је и врло садржајан текст о ојкачи – најкраћој српској народној пјесми (уз спомињање бећарца, розгалице, прелице…)
Врло је интересантан и есеј о Стеви Чутурилу (1846-1939) просвјетитељу светосавског духа, учеснику Невесињске пушке, из чијих буквара и читанки су десетљећима учили ђаци у Црној Гори и Србији (његов „Буквар“ и „Прва читанка“ су у Србији коришћени 1880-1930. године!) Био је близак са црногорским књазом Николом, српском династијом Обреновића, побратимио се са Змајем и Матавуљем…
Уз податке и тумачења рада записивача усменог пјесништва на крајишким просторима западне Славоније, доста детаљно је обрађено пјесништво Григорија – Григора Витеза (1911-1966), крајишког пјесника, по оцу поријеклом из Далмације (презиме Алавања), а по мајци са босанскохерцеговачких страна (презиме Милосављевић).
Трећи дио књиге односи се на стваралаштво крајишких аутора од почетка сукоба у Хрватској и времена егзодуса српског народа са крајишких простора крајем 20. вијека и касније. Након текста о крајишкој реалистичкој приповјетки (Буде Будисављевић, Милан Будисављевић, Богдан Ластавица, Милан Прибићевић и др.), приказано је неколико романа о страдању Срба током 2. свјетског рата (ауторке Боба Благојевић и Лепосава Исаковић Миладин). Ауторка исцрпно упознаје читаоце са првом књижевно-историјском синтезом крајишке књижевности након егзодуса коју је написао Душан Иванић: „Књижевност Српске Крајине“, 1998), а потом даје осврте и на још два значајна његова дјела („Приповјетка српских писаца из Хрватске: антологија“, 2004. и „Врела у врлету: о књижевној баштини Срба у Хрватској“, 2009). Ту је и приказ антологије народних пјесама коју је урадио Анђелко Анушић „Јадова јабука: изабране народне пјесме Срба у Хрватској“, која је објављена 2005. године. Након тога је ауторка приказала дјела осам савремених крајишких пјесника (Лука Штековић, Милош Кордић, Ђорђе Нешић, Небојша Деветак, Никола Вујчић, Здравко Крстановић, Анђелко Анушић и Сава Крнета) и шест романописаца (Роксанда Његуш, Ковиљка Тишма Јанковић, Срђан Воларевић, Милан Воркапић, Анђелко Анушић и Драго Кекановић).
Књига, иако је написана прије десет година, и даље представља изузетан приручник научних есеја и приказа тема везаних за крајишку књижевност, етнографију и фолклористику. Оваква синтетичка студија веома је корисна свима који желе да упознају крајишко књижевно стваралаштво.
Књига „Српска књижевна Крајина – од баштине до егзодуса“ може се набавити код издавача. Ускоро (25. октобра – 2. новембра 2025.) ће бити одржан и Сајам књига у Београду, па је то прилика да се ова веома корисна књига набави по знатно повољнијим, сајамским условима.
