ХЕРЦЕГОВАЧКИ ДУХ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА: Представљена књига Трифка Комада „Треба то јавит оном чо’еку – Херцеговачки разговори“

На овогодишњем Сајму књига у Београду, у сриједу 29. октобра, у пуној сали „Борислав Пекић“, представљена је књига Трифка Комада „Треба то јавит оном чо’еку – Херцеговачки разговори“, у издању „Света књиге“. Промоција је протекла у духу херцеговачке ријечи, топлине и хумора, којима ова књига и сама одише.

Ово дјело, саткано од више од двије стотине прича, анегдота и живих разговора из херцеговачког краја, како је оцијенио академик Милован Р. Пецељ, „биљежи један свијет који полако нестаје, али чија мудрост и хумор остају трајно живи у народном памћењу“.

Пецељ је у свом приказу истакао да је Комадов рад „прави мали споменик херцеговачком језику, духовитости и памети“.

– Његове приче нису само за смијех, него и за размишљање – рекао је Пецељ, додајући да је аутор „успио сачувати дух једног народа, његову мудрост, оштроумност и благу иронију према животу“.

Сам аутор, обраћајући се присутнима, захвалио је Богу „што му је дао снаге да дође међу своје читаоце“, и додао да је ова књига „сабрана из ријечи и сцена које је чуо, доживио и носио у себи читавог живота“.

– Пошао сам од оне мисли да је лакше човјека расплакати него насмијати. Зато сам настојао да у овој књизи саберем све што нас је, упркос свим невољама, држало насмијане и своје. То су наше ријечи, наши ликови, наш дух – Херцеговина онаква какву је живимо.

Публика је поздравила и његову духовиту опаску да „има доста тих једноставних порука које су у народу присутне, а требало их је записати – ето, да их не јавимо оном човјеку, него да их сачувамо за себе“.

Књига „Треба то јавит оном чо’еку“ својим хумором, топлином и аутентичним херцеговачким духом већ је наишла на изузетан одјек међу читаоцима.

Академик Пецељ је нагласио да је ријеч о „дјелу које се може читати на више нивоа – као збирка анегдота, као етнолошки документ, али и као литература дубоког човјеколјубља“.

– Трифко Комад је типичан представник оног херцеговачког менталитета који у свакој невољи налази шалу, а у сваком болу – снагу да се насмије. Он припада оној старој школи приповједача које је Јевто Дедијер називао ‘причалама’, људима који су знали ријечју насмијати, али и поучити.

На промоцији су говорили и истакнути професори Универзитета у Источном Сарајеву – проф. др Грујица Вицо са Пољопривредног факултета и проф. др Војо Ковачевић, филолог и редовни професор на Филозофском факултету.

Професор Грујица Вицо, дугогодишњи пријатељ аутора био је један од оних који су охрабривали Комада да своја запажања, записе и анегдоте преточи у књижевно дјело.

Показао је и неколико оригиналних листова хартије на којима су, годинама уназад, настали ручно исписани записи који су касније постали темељ ове књиге.

– Свака од тих реченица настала је из стварног живота. Трифко је годинама биљежио оно што се говори, како се говори и у којем духу се говори – зато је ова књига аутентична и жива.

Професор Војо Ковачевић је у свом излагању дао стручни лингвистички и филолошки осврт, наглашавајући да је значај Комадове књиге „вишеструк – културолошки, језички и идентитетски“.

Он је посебно истакао да је Комадова књига у духу најлепше традиције и прозе Вука Караџића, који је прозне врсте дефинисао као мушке и женске приповјетке, а које су послужиле као инспирација реалистичким писцима попут Глишића и других.

– Ово није само књига анегдота, већ свједочанство језичке и духовне живости једног народа. Она нас враћа ријечи која има душу – закључио је Ковачевић, истичући да Комадово дјело наставља традицију сакупљача народних умотворина и приповједача, који су својим радом сачували непроцјењиви дио културног насљеђа.

Аутор се захвалио свима који су подржали настанак књиге, посебно пријатељу Милану Пешуту, чија је, како је нагласио, „подршка, вјера и братска ријеч охрабрења била снажан подстрек да ова књига угледа свјетло дана“.

Књига „Треба то јавит оном чо’еку – Херцеговачки разговори“ једно је од оних дјела која не само да се читају, већ и слушају у мислима, као да вам сам аутор приповиједа уз чашицу разговора. Она је потврда да дух Херцеговине живи у ријечи, у смијеху и у оном људском што нас све спаја.

Трифко Ћоровић
Фото: Драгана Бокун и Милован Пецељ