Представљена монографија „Дабар од старог вијека до 1941. године“ на Сајму књига у Београду

Под свјетлима 68. Међународног београдског сајма књига — највеће културне манифестације у овом дијелу Европе и једног од најпосјећенијих сајмова књига у свијету — представљена научна монографија и својеврсна писана меморија Дабра у Херцеговини и његове шире области: „Дабар од старог вијека до 1941. године“, аутора проф. др Миленка Кундачине.

У сали „Бранко Ћопић“, испуњеној до посљедњег мјеста, књига је окупила најприје Дабране и Херцеговце у Београду, али и пријатеље Херцеговине и поштоваоце историјског штива. Књигу су представили проф. др Срето Танасић, лингвиста и филолог, др Милан Мицић, историчар и књижевник, и Биљана Алавања, књижевница и представник издавачке куће „Само корак“ из Београда, у чијем издаваштву је и објављена књига.

Публику је поздравио и сам аутор, проф. др Миленко Кундачина, који се деценијским научним радом, сабраним у овој монографији, желио одужити родном Дабру и Херцеговини. Програм представљања књиге успјешно је водила и обликовала мр Мирјана Пајић.

Дабар, праисторијска животна оаза и историјска жупа у Хумској земљи, за савремени политички оквир који још није постигао стабилан образац, остаје тек контактна област за дистанцирана културна, политичка и уопште животна искуства.

Увијек нагласимо да су то различита искуства једног истог народа у средишту европског копна.

Контактна област Дабра у Херцеговини истовремено је и најдиректнији додир два европска цивилизацијска оквира — источног и западног — из којих се развила савремена Европа као заједница народа и култура.

Данашњи Дабар више одговара слици Ничије земље: коридору за исељавање младих, простору за животни предах и замах талентованих и духом узвишених до њиховог сигурног и цијењеног уточишта негдје тамо далеко — што је често у прошлости бивала ова област.

То не смије замаглити научну истину пред овим дијелом некадашње Хумске земље, данас Републике Српске, Херцеговине, Босне и Херцеговине; то не смије заклонити поштене увиде у њене дубоке културне и цивилизацијске слојеве, на којима постоји, тежи и нада се савремени живот.

Народи, религије, споменици, ратови, напори животу и миру, врлини и дјелима, истакнуте и снажне личности, добри и храбри људи у тешким временима — поетски речено, немјерљиви хук вјечности осликао се на овој историјској размеђи.

Тај отисак, за данашњу Херцеговину и њене будуће нараштаје, остаје бесцијено вриједан комад мозаика за општу слику провјереног пута ка просвјећеном постојању данас, а најприје за сјутра.

Тумачити Дабар значи открити једно древно искуство живота и опредјељења на рубном културном и политичком простору, истовремено гледајући у културно и духовно наслијеђе које се може сматрати основом европског културног и духовног стварања.

Слободна Херцеговина/Горан Лучић