Промовисана нова књига Милорада С. Кураице „Доситејева кућа у Плавну код Книна“

У великој сали ГО Нови Београд 24. октобра одржана је промоција нове књиге Милорада С. Кураице Доситејева кућа у Плавну код Книна. Издавач је Архив Војводине, рецензент проф. др Радмила Тонковић, припрема текста и прелом НС мала књига плус, дизај корица Ненад Ђукић.
На самом почетку пуштена је пјесма посвећена братству Кураица чији су аутори и извођачи Андрија Бајић и Мала Цана.

Рецензент академик проф. др Радмила Тонковић каже да се Кураица у историју уписује као синоним борца за истину, као патриота и родољуб који се посветио очувању културе сјећања на великане српске историје, препознатљив по својој истрајности и посвећености да их отргне од заборава.

– Књига Доситејева кућа у Плавну код Книна је необично писана, јер је аутор прибавио сву могућу документацију, дозволе, сагласности, коресподенцију, трошковник, 276 донатора и максимално је био посвећен радовима на Доситејевој братској кући, која је свечано отворена 29. августа 2021.
Кураица је ријешио да се Братском кућом одужи српској културној громади – Доситеју Обрадовићу.

– Али, Кураица се одужио још једном свом земљаку, истинском великану и великомученику свештенику Петру Јагодићу Куриџи, који је прије 320 година (1704) подигао чувену Куриџину буну за слободу свог српског народа, подигавши му заједно са потомцима овог јунака мермерну спомен-плочу на његовој родној кући у Доњим Билишанима на Петровдан 2024. године. Онако како је Доситеј Обрадовић све радио на ползу свог народа, то је наставио и Кураица, за шта му треба одати велико признање и поштовање.

Публициста магистар Ђорђе Лазић је говорио је о свом путовању у Српску Крајину, односно у Далмацију заједно са Удружењем Далмација из Суботице августа 2021.

– Дијете сам војног лица, и свуда сам путовао, мијењао мјеста становања, али ме пут никада није нанио у Крајину, па сам са радошћу прихватио Милорадов позив да будем тамо. И заиста тих неколико дана које смо тамо провели били су ми фасцинантни. Много бих волио да се овакво путовање понови поводом пет година отварања Братске куће као мали јубилеј.

Нaучни радник и публициста Зорица Пелеш каже да у овој изузетно драгоцјеној књизи, која сва кипти од љубави и поштовања према родном Плавну и величанственом Доситеју Обрадовићу, откривамо колико је огромно отачаствољубље жарко српско родољубље и човјекољубље Милорада С. Кураице.

– Он својом књигом у коју су уткана и драгоцјена сјећања појединих његових очаравајућих земљака и вазда оданих пријатеља међу којима је и наша професорка Тонковић развија националну свијест. Свијест о народном дјетињству, и свијест о дужностима које сви треба да вршимо у својој отаџбини. Благодарећи својој гипкости и свом духу и својим врлинама, попут вјештог дипломате Милорад С. Кураица је стекао општу симпатију не само код својих земљака већ и код других мислећих Срба. Он је својом књигом отворио чудесну временску капију дајући животну лекцију свима нама заборавнима. Овај његов алтруизам је нешто драгоцјено и ријетко у овом свијету данас. Он је човјек херојског духа и неустрашиве моралности духа. Ова књига нам указује да без солидарнсоти и међусобног поштовања нема у животу среће ни напретка и благостања, како за поједнице, тако и за заједницу. Кураица је срећу нашао у томе да дјелује и ствара само што ће да донесе трајно добро друштвеној цјелини.

Аутор мр Милорад С. Кураица наводи да је књига посвећена његовом најбољем пријатељу Сави Маглову званом Врегић из Полаче код Книна, са којима је заједно студирао, а који је преминуо давне 1983. године.

– Књига је у великој мјери написана хронолошким редом и фактографским навођењем чињеница. У питању је цијели процес пројекта санације адаптације, уређења и довођења у функционално стање Доситејеве куће у селу Плавно.

Затим је Кураица рекао неколико ријечи о Доситеју Обрадовићу и о његовом значају за српски народ.

– Знајући да је 2019. године 250 година од Доситејевог доласка у Плавно, а да ни моји Плавањци, ниједна институција која носи назив Доситеј Обрадовић, или Министарство културе и Министарство просвјете Републике Србије, а камоли Хрватске, нису ни на који начин обиљежили тај јубилеј, узео сам си за право да направим изложбу Доситеј и Српско Плавно 1769–2019. Та је изложба била по Србији 6 пута. У том периода сам размишљао шта бих могао са тим експонатима. И дођем на идеју да ту изложбу поклоним мом родном Плавну, знајући да је та братска кућа у трошном стању, због људског немара и зуба времена.

Прво питање које је било важно како би се реализовала обнова је чија је братска кућа. Дошао је до информације да је то својина Епархије далматинске. На сву срећу Кураица је добио благослов владике Никодима. Међутим, Братска кућа је и заштићени споменик културе, те је сам процес обнове компликованији.

– На сву срећу добили смо сагласност за пројекат од Министарства културе Републике Хрватске и одабрали извођаче радова и сакупљали средства. Те 29. августа 2021. свечано смо отворили Братску кућу. Унутар куће је стална поставка моје изложбе Доситеј и Плавно, има 66 паноа, постоји озвучење, расвјета, расвјета фасаде, видео-надзор, канализација и струја. До тог дана само у родној кући Доситеја Обрадовића у Чакову, Музеју града Београда и Музеју Вука и Доситеја у Београду, а након тога и у Плавну постављена је и статуа Доситеја Обрадовића, копија великог споменика на Студентском тргу у Београду. Мој пријатељ Петар Грубор ју је возао мјесец дана по Београду, док је није превезао у Плавно.

Отварање Братске куће је било свечано, а организован је и пут из Суботице за Далмацију.

– Када је засвирао у Плавну Востани Сербие ја сам полетио негдје преко Голубића у Стрмицу. Братска кућа у Плавну је тренутно најљепше уређен објекат посвећен Доситеју Обрадовићу на земљаској кугли. Овај пројекат је завршен по свим могућим прописима који су били у том момементу. Ниједан досадашњи пројекат није до сада тако направљен, а што је у свом допису потврдио и владика, сада митрополит Никодим.

– Имам обавезу да захвалим Марку Синобаду, Крешимиру Петковићу, Душку Кабићу и мојим Плавањцима који су учествовали, али и онима који су кочили јер је то мени давало нову снагу. Такође, захваљујем се Рајку Новаковићу и Милошу Русићу Шуши без чије активне помоћи на лицу мјеста у Плавну велико је питање да ли би пројекат био завршен. Исто се захваљујем Драгану Чорокалу из Приједора који је највећи донатор Братске куће, дао је 3.000 евра.

На крају свог излагања Кураица је поклонио својој резредници и наставници хемије Милици Грубор удато Амановић сребрeњак.

– То је било 1970. године, када је саопштила да идемо на екскурзију бродом, ми смо се сви обрадовали, али моји родитељи нису хтјели да дају новац. Разредна ми је рекла да ћу ја ићи, па макар она платила или школа. На крају су и моји дали новце. Њен тај гест не могу ни данас да заборавим – рекао је Кураица и уручио јој сребрењак Доситеја Обрадовића, који је израдила Народна банка Србије.

Сребрењак је поклонио и својој пријатељици и сарадници проф. др Радмили Тонковић.
Наравно, захвалио се и својој сестри Анђи на великој помоћи и подршци у свему што ради.

Глумац Дејан Стојакоковић прочитао је између осталог и поздравни говор књижевнице из Подгорице, родом из Плавна код Книна, Јованке Савић Вукановић.

У културно-умјетничком програму наступили су појац Љубa Манасијевић, чувари изворног пјевања и свирања инструмената Далмације Душанка и Душан Љубичић и изворна пјевачка група Од тромеђе до мора. Душанка Љубичић изрецитовала је пјесму Јованке Савић Вукановић Доситеј Обрадовић по други пут у Плавну. 

 Запажање Јованке Савић Вукановић, учесника у програму свечаног отварања саниране и обновљене Братске куће СЛИЈЕДИТИ ПУТ СВОГ УЧИТЕЉА, такође је уврштено у књигу Доситејева кућа у Плавну код Книна. 

Јованка Вукановић је рођена 1948. год. у Плавну  код Книна. Дипломирала је 1973. године на Филозофском факултету у Задру – Одсјек за француски језик и југословенске књижевности. До сада је  објавила шест збирки пјесама: Просторне вертикале (Јединство, Приштина, 1974), Ко те за кућу пита (Јединство, Приштина, 1979), Погрешно третирани случајеви (Удружење књижевника Црне Горе, 1989), Отићи (Каирос, Сремски Карловци, 2012), Пролазници (НБЦГ  Ђурђе Црнојевић, Цетиње, 2019) и Ништа не стиже на вријеме (Оуроборос, Подгорица, 2024.). Три књиге есеја и приказа: Вријеме стиха (Јединство, Приштина, 1982),  Наслови (Глигорије Дијак, Подгорица, 2008), Од ријечи до књиге (Штампар Макарије, Ободско слово, Подгорица, 2022), и антологију: Пјесникиње Црне Горе 1970–2015 (ЈУ Ратковићеве вечери поезије, Бијело Поље, 2017).

Била је као новинар у Радио-Приштини, потом у Радио Телевизији Црне Горе, у НИП « Побједа », и новинар-уредник у  « Просвјетном раду », листу просвјетних, културних и научних радника Црне Горе. Живи у Подгорици.

На крају је за све организован коктел.

Текст и фото: Драгана Бокун