У Старој Пазови промовисана књига родољубивих песама „Крајина зове“ аутора Радета Кнежевића
Промоција збирке песама „Крајина зове“ песника Радета Кнежевића одржана је 17.октобра у Библиотеци у Старој Пазови.Овај крајишки песник који је пре 20 година објавио прву књигу, представио је публици своје родољубиве стихове, а осим аутора о књизи је говорио Момчило Карановић, писац предговора и уметнички руководилац изворне групе „Јарачки јарани“.
У име домаћина присутне поштоваоце писане речи поздравила је Љиљана Секимић, в. д. Директора Библиотеке, која је објаснила значај чувања и промовисања поезије српског народа Крајине и културе сећања уопште, док је модераторка вечери, библиотекарка Марија Вучковић, представила аутора.
„Ово је моја осма књига по реду у којој евоцирам успомене на родни крај, мој Дрвар. Издао сам седам збирки крајишких песама и један роман о рату у Крајини и Републици Српској под називом „Пуцањ у празно“.Трудим се да ту буде и љубавних песама и да се ту нађу стихови о целој Крајини, да ли је то Северна Далмација, Лика, Кордун, Банија, Славонија и уопште пишем песме о нама, прекодринским Србима. Желим да мојој песмом и стваралаштвом објединим наше људе и подсетим ко су и одакле су“, поручио је Кнежевић који се од младости бави писањем, али је инспирација још више надошла по прогону из Дрвара када се 1995. године настанио у Сиригу код Темерина где и данас живи.
Момчило Карановић, писац предговора оценио је Кнежевића и његово досадашње стваралаштво као лирску распеваност и узвишеност која кроз цео опус од 7 збирки носи сталну бригу и позив крајишкој души да се тргне и пробуди из своје вишедеценијске успаваности.
,,Како би се распевала над својом судбином, држећи се увек корена, традиције, вере и нашег свесрпског јединства упакованог у Светосавље и љубав која надјачава све”, рекао је Карановић говорећи за Кнежевића да је веран традицији и песничкој самоуверености да се у једном бескрају истих тема може увек наћи нешто ново, јер његова уметничка душа је ризница свега оног што је у овом времену и светској бешчасти отето, заборављено или пепелом западног стилизма покривено.
,,у народу се каже да време лечи ране, али ране завичајног бола никад нису зацељене. Пуних 27 лета својом енергијом и пркосом уз дар свевишњег, лек смо својој души и расејаном крајишком роду. Све ове године заједничког плодотворног рада градимо завичајни мост и са доста труда и самоодрицања заједно смо успели у афирмацији и неговању традиције, обичаја и песме. Овом осмом збирком поезије Раде нам оплемењује душу, упркос бездушном времену наше борбе и постојања. Раширио нам је утрнула крила да и ми надлетимо изнад отетог завичаја”, поручио је Карановић који као уметнички руководилац изворне групе ,,Јарачки јарани” годинама сарађује са Кнежевићем.
,,Енергија коју обострано поклањамо расејаном роду уз захвалност великог броја новостечених пријатеља који очекују већ девету збирку, верујући да је десета у нашим душама. Да кажем у праву су добри људи, док је Моме и ,,Јарана” певаћемо и девету, на радост свих нас!”, закључио је Карановић.
У музичком делу програма вече је увеличала, свакако, крајишка група ,,Јарачки јарани“ песмама посвећеним родној Крајини.
Биографија аутора:
Раде Кнежевић рођен је 03.05.1968.год. у селу Мали Цвјетић, општина Дрвар, БиХ. Основну школу завршио у Цвјетнићу. Средњу Машинско-техничку школу завршио у Дрвару. Био је запослен у ЈНА у Книну, где је радио као грађанско лице у касарни „Славко Родић“. Учесник је отаџбинско-одбрамбеног рата од 1991-1995. године. До сада је објавио збирке песама „Моје срце за Крајину куца“ 2004.год.,,На бранику отаџбине“ 2005.год., „Земљо напаћена“ 2007.год., „Родна грудо, пјесмо моја“ 2010.год., „Сиви камен“ 2016.год., „Завичајне успомене“ 2020.год., и роман „Пуцањ у празно“ 2013.год. Аутор је текстова за многе естрадне извођаче. Живи у Сиригу, општина Темерин.
новинарка „Српског кола“
Весна Пешић
