Усташки логор на Пагу (1) „Слана“ мјесто умирања

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг.

Фељтон jе настао из разговора  са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида  над Србима и Јевреjима  отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо.

На отоку Пагу jе приjе 34 године било стратиште – звано „Слана“ гдjе jе смрт нашло између 10 и 15 тисућа невиних људи. Сада jе на том мjесту камен и само камен – оштра шкрапа пеjзажа карактеристичног за оваj оток Подвелебитског канала.

Данас, тридесет година послиjе побjеде над мрачним силама нацифашизма, Опћински одбор СУБНОР-а Паг покренуо jе акциjу за подизање достоjног спомен-обиљежjа. Истодобно, у Загребу, проф. и књижевник АНТЕ ЗЕМЉАР, иначе Пажанин, ради на монографиjи о логору. Он (коjи jе и сам био свjедок усташких злодjела) дао нам jе неке основне податке о логору у увид у неке аутентичне документе коjи и више него увjерљиво, говоре о страхотама живота у логору.

Послиjе капитулациjе старе Југославиjе, усташе су преузеле власт на отоку. Било jе то 11. травња 1941. Међутим, ускоро оток jе запосjела талиjанска окупаторска воjска. За разлику од других сjеверноjадранских отока, коjи су били припоjени Италиjи, Паг jе тако постао jедини окупирани оток у сjеверном Јадрану. Послиjе, разграничењем између Италиjе и квислиншке тзв. НДХ Паг jе припао квислинзима. Али, Талиjани су и даље остали на отоку, све до капитулациjе Италиjе.

Логор „Слана“ подигли су усташе у свибњу 1941. године. Но, ниjе био дуга виjека само отприлике три мjесеца. Наиме, посљедња ликвидациjа заточених логораша извршена jе 14. коловоза 1941. Било jе то уочи великог локалног благдана Велике Госпе, илиа како се то у Пагу каже „стоморине“. На саму светковину у процесиjи од Старога града до Пага (удаљеност између ових мjеста на отоку jе нешто више од два километра) уз Госпин кип корачали су, као „часни пратиоци“ jучерашњи егзекутори, усташки крвници с jош крвавим ножевима о пасу!

Точан броj депортираних логораша ниjе утврђен. Према казивањима домаћег становништва, углавном рибара и морнара – коjи су у оно вриjеме морали превозит логораше – убиjено jе између 10 и 15 тисућа људи. Поуздано се зна да jе у логору осим мушкараца, било и доста жена, те неjаке дjеце. Међу онима коjи су били допремљени у логор наjвише jе било Жидова и Срба, а нешто мање Хрвата. У логору jе био ликвидиран и одређен броj комуниста.

Након посљедње ликвидациjе логораша Талиjани су – наjвероватниjе боjећи се могуће епидемиjе – наредили да се подручjе логора прекопа, да се ексхумираjу убиjени и њихови лешеви спале. За то jе била задужена посебна санитетска екипа коjоj jе био на челу др СТАЗИО САНТА, поручник италиjанске воjске, из мjеста Вентимиглиае.

ИВО ПАЛЧИЋ

Извор: Јадовно

Нема коментара

Напишите коментар