30 ГОДИНА ОД „ОЛУЈЕ“: У Барајеву одржан помен српским жртвама

Одржан помен жртвама „Олује“ у Барајеву поводом 30 година од највећег етничког чишћења у Европи након Другог свјетског рата

У недељу, 3. августа 2025. године, у Саборној цркви Светог Саве у Барајеву одржан је помен жртвама злочиначке акције „Олуја“, поводом тридесетогодишњице овог трагичног догађаја. Помен су организовали Удружење „Ново Огњиште“ и Српска православна црквена општина из Барајева.

Свету литургију и молитвени помен служио је протојереј-ставрофор Видо Милић. У надахнутој беседи позвао је на очување истине, молитвено достојанство и сећање на страдале, истичући да заборав значи други смртни ударац за жртве.

Након литургије, у молитвеном духу одата је пошта свим српским жртвама ратова деведесетих година, као и новомученицима који су страдали у бројним покољима широм српских земаља.

Осим жртава акција „Олуја“ и „Бљесак“, поменуте су и жртве геноцидних злочина почињених у Независној Држави Хрватској – у Јасеновцу, Јадовну, Ливну, Пребиловцима и другим местима западно од Дунава и Дрине.

Операција „Олуја“, коју су хрватске снаге извеле у августу 1995. године, остала је упамћена као једно од највећих етничких чишћења у савременој европској историји. Према доступним подацима, са својих вековних огњишта протерано је више од 250.000 Срба. Ова операција, коју су спровеле хрватске војно-полицијске снаге уз подршку америчких инструктора и плаћеника, била је кодног назива „Storm“, смишљена у Пентагону, што указује на директну умешаност Сједињених Америчких Држава.

Комесаријат за избеглице Републике Србије евидентирао је 1.856 погинулих и 836 несталих лица српске националности током акције, међу којима је било чак 1.220 цивила. Иако је операција носила све елементе геноцида, Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године окарактерисао „Олују“ као акт етничког чишћења.

Посебну улогу у овом молитвеном обележавању имала је општина Барајево, која је током деведесетих прихватила велики број прогнаника. На њеној територији евидентирано је 8.973 избеглих, прогнаних и расељених лица из бивших југословенских република и са Косова и Метохије. Данас сваки четврти становник Барајева (око 5.000 људи) потиче са ратом захваћених подручја, што ову општину сврстава међу оне са највећим процентом прихваћених избеглица.

Током помена прочитана су имена 22 хероја са територије општине Барајево који су у ратовима деведесетих година положили живот за слободу и опстанак српског народа.

Организатори су упутили захвалност свим грађанима, потомцима страдалих, избеглима, прогнанима и свима који су дошли да молитвом и достојанствено одају пошту страдалима и сачувају сећање од заборава.

Преузето са: Слободна Херцеговина