Промовисан Зборник научних радова Тридесет година од агресије на Републику Српску Крајину и успостављање хрватске окупације

У великој сали ГО Нови Београд промовисан је Зборник научних радова Тридесет година од агресије на Републику Српску Крајину и успостављање хрватске окупације са истоименог научног скупа који је одржан у априлу. Зборник је приредио пуковник Мирко Радаковић и Крајишки културно-историјски центар.

Предсједник Удружења за одбрану ћирилице Добрица Ерић,  проф. Миодраг Којић је прочитао дио рецензије академика Василија Крестића.

Зборник је подијељен у 6 поглавља, а објављени су радови 36 аутора.

Пуковник Мирко Радаковић напомиње да аутори који су своје радове објавили у Зборнику су борци за истину и очување српског идентитета.

– Назив зборника има историјску и научну подлогу. Сви они који говоре Олуја страшно гријеше и праве аутоголове себи, свом народу и историјској истини. Морамо да користимо термин агресија, а након тога и успостављање окупационог система који траје и сада, након тридесет година. Морам да истакнем да је по мом мишљењу најбољи рад у овој књизи написао проф. др Милан Бижић. У прогнаничкој колони је имао 15 година, рођен је у Плитвичким Језерима гдје је завршио и основну школу. Докторирао је у 28 години живота. Најкориснији рад је написао проф. др Мића Живојиновић. Позитивно ме изненадио и Јово Вученовић који је писао о нашим Србима Крајишницима и њиховом скућавању у Србији, односно Бусијама.

Радаковић је објаснио и зашто су на свим његовим књигама корице у црној и црвеној боји.

– Ту је ријеч о коалицији усташа и Комунистичке партије Хрватске. Који су паралелно ишли ка истом циљу – Независној Држави Хрватској. Црна је симбол усташтва, а црвена боја симбол комунизма.

Потпуковник Љубан Каран говорио је о томе како су се усташе сачувале уз помоћ британске и америчке обавјештајне службе.

– Усташе су бјежале пред југословенском војском и Црвеном армијом, јер су знали шта су учинили. У Аустрији и Италији су се предавали Британцима и Американцима. Тамо је вршена тријажа у тим њиховим сабирним логорима и они су одлучивали ко ће од тих усташа да оде у емиграцију, Аустралију, Јужну Америку, Канаду… И успјели су у томе.

Каран каже да је и Хрватска створена под капом те двије обавјештајне службе. А црвене усташе, проистекле из комунизма, и црне, из емиграције, су схватиле да морају да сарађују, како би створили ту нову Хрватску.

– У Торонту су се у организацији британске и америчке обавјештајне счужбе састали Туђман и Шушак. Шушак је представљао усташку емиграцију у цјелини која се учланила у ХДЗ. Туђман је осмислио да их искористи како би створио Хрватску, и да он преузме комнаду. Планови служби су били да усташка емиграција преузме Хрватску, а не црвене усташе којима нису вјеровали. Нису им вјеровали јер су главне обавјештајне службе Русије заправо у Хрватској.

Каран наводи да су некадашњи официри ЈНА који су прешли у хрватску војску схватили да су преварени и да су на многа кључна мјеста стављени Шушкови људи.

– Генерал Антон Тус, рекао је Туђману: „Ви јесте предсједник, али Шушак је поглавник“. Полако су избачени са кључних мјеста, неко је осуђен као Перковић, неко је заплашен и једноставно су се ућутали.

– Највећа превара захваљујући којој је створена нова Хрватска је превара Перковића који је комплектну службу хрватске безбједности у Југославији превео на хрватску страну. Захваљујући њему који је требао да спријечи наоружавање и паравојно организовање, он је обезбиједио преко 130 канала за илегалан увоз оружја за хрватске формације.

Проф. др Милоје Пршић наводи да је НДХ формирана два, три дана уочи рата.

– Рузвелт је 1945. године рекао да Хрвате треба да се стави под патронат, под контролу. Јер тај екстремизам који су они испољили од 1941. до 1945, па и од 1914. до 1918. као и од 1991 до 1995. је анимализам на дјелу, сумануто дивљаштво. Ничим то не може да се мјери. А видимо и шта се ових дана обиљежава у Хрватској. Тај период Другог свјетског рата је сатирање српског народа. А скоро цијела хрватска историја се заснива на фалсификатима.

Пршић каже да му ни данас није јасно како је Тито прихваћен.

– Како смо ушли под његов скут јер он од 1941. до 1945. године води борбу у два сегмента  –оружану коју воде Срби и који гину и други сегмент је садржај револуције који је у својој суштини антисрпски и који треба да проучавате.

Проф. др Мића Живојиновић осврнуо се, како каже, на стање у којем се налазимо јер онај ко је превише окренут ка прошлости натрашке иде у будућност.

– Србија је што спољашном политиком, а што накарадном унутрашњом, доживјела катастрофалан геостратегијски положај и ратовима свела се на један незгодан геостратегијски простор. Не знам да ли вам је познато да је некада Копаоник био централно војиште, а сада је то предњи крај одбране. Такав пораз ниједна држава у 20. вијеку у територијалном смислу није доживјела као Србија. Не рачунајући Палестину која се сада сузбија на минимум.

Данас Живојиновић помисли некада у шали, а некада и збиља, „не дај Боже да Томпсон наступа у Београду, не би имао мање публике него што је имао у Загребу“.

– Ми смо постали болесни од Југославије, не схватајући да је југословенство дубока држава која још увијек управља свим ресурсима и свим чиниоцима који дефинишу нашу спољну политику која је потпуно накарадна и погрешна. Спољна политика Србије не смије да изађе, а да при томе нема повезаност и конституисаност Републике Србије, Републике Српске Крајине и Републике Српске. То је јединство за којем мора ићи комплетна спољна политика. Поразиће нас уколико заборавимо да смо Срби, уколико не избацимо Југославију из себе јер је она нас избацила из ње. Такође, наш проблем је и непознавање геополитике савременог свијета и некоришћење историје која нам се нуди.

На крају свог обраћања Живојиновић је рекао један свој афоризам „Српски народ је једини народ који је спао са кнежеве вечере на лоитвени доручак“.

Пјесник, Банијац, Милош Бајић је прочитао своју пјесму С путовања кроз Карјину.

 

Мирко Радаковић се захвалио донатору из дијаспоре – Владимиру, за којег каже да га је упознао на Сајму књига. Желио је да финансира штампање другог издања књиге Кордун од љепоте до голготе. Ипак та средства су искориштена за штампање Зборника, те се Радаковић јавно захвалио Владимиру на великодушном гесту и поклонио му Зборник радова.

Промоцији је присуствовао и монах Манастира Свети Роман из Ђуниса Димитрије Драгојевић, поријеклом из села Вељун, а који је живио у Слуњу. Радаковић му је поклонио књигу Геноцид на Вељуну и околици.

Такође Зборник је поклонио и Бојану Ђукићу и захвалио се на помоћи у припреми Зборника као и на снимању и монтажи видеа са научног скупа. Иначе Ђукић је два пута побиједио на квизу Потера.

Зборник је отишао и у руке ћерки Милана Мартића, др Данијели Бјеља.

Промоцији су присуствовали и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић, предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац и члан УО Тошо Пајић, предсједник Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније Мирослав Ковјанић, предсједник и потпредсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац и Душко Дејановић, предсједник Удружења 6. личке дивизије Вељко Жигић, историчар др Никола Жутић, предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша, предсједник Удружења грађана Бусије Јован Вученовић, предсједник Удружења Крајишника Глас Крајине Ђуро Црљеница и многи други.

 

АУТОРИ:

Проф.др Василије Ђ.Крестић, академик

Једна напомена о одржаном научном скупу о агресији на Републику Српску Крајину

Проф.др Илија Кајтез

Рецензија

Пук. Мирко Радаковић

Уводне напомене

• Проф. др Никола Жутић

Виктор Новак и Ђуро Виловић о хрватском геноциду над Србима у НДХ

• Проф.др Милоје Пршић

Геноцид над Србима темељ хрватског расистичког националног програма о стварању „Велике‟ државе Хрватске

• П.пуковник Љубан Каран

Истине и заблуде о усташком покрету

• Др Момчило Суботић
• Неке напомене поводом окупације РСК и интегралног решења српско питања.
• Др Немања Девић

Од Крајине до Украјине

 

• Кључне речи и сажеци еминентних стручњака и достојанствених научних радника од знања и реномеа

 

• Мр Владмир Пекеч

Лист једне јединице као сведок времена

• Генерал Милош Ђошан

Осврт на функционисање ПВО система

• Инж.Душко Дејановић

Интервју са поручником Гораном Сивцо

• Др Момчило Диклић

Републику Српску Крајину је створила хрватска политика

• Проф.др Милан Бижић

Република Српска Крајина- три деценије касније

• Др Лука Ластратовић, генерал

Зашто је извршена агресија на Републику Српску Крајину

• Пук. Мирко Радаковић

Хрестоматија о РСК и Крајишким Србима након тридесет година о хрватској агресије и отетог завичаја

 ПОГЛАВЉЕ V

• Официр ВРСК Зоран Вранешевић

Изгубљена нада народа у нестајању

• П.пук. Милорад Поповић

Проблеми организовања и рада удружења чији су чланови пореклом из РСК и Хрватске

• Правник Симо Шуица

Антигона и Српски народ

• Проф. Миодраг Којић

Затирање српске ћирилице на простору окупиране РСК

• Економиста Јован Вученовић

Насеље Бусије нови завичај протјераних Срба Крајишника, 30 година од агресије на РСК

• Мастер проф. Никола Г.Везмар

Нематеријално културно наслеђе Срба Крајишника, 30 година од агресије на РСК

• Проф. др Мића Живојиновић

Геополитичке последице нестака српског становништва на остатак државе

• Проф. др Драган Шкобаљ

Економска ситација у Србији и начин превазилажења

 

• Прилози (1-8)

Уместо поговора – С путовања кроз Крајину

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун