Одлука о референдуму показала – Српска спремна да Шмиту каже „не“
Усвајањем одлуке о референдуму Скупштина Републике Српске је показала да у Српској постоји генерална сагласност о том питању јер се унапред знало да ће с обзиром на њен састав та одлука бити изгласана, каже за Спутњик професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја.
Гласало је 50 посланика власти, остали нису били присутни због разлика у размишљањима које се односе на схватања самог одржавања референдума, његовог значења и неких ранијих искустава, што је о била порука опозиције према власти, додаје Шолаја.
Генерална сагласност да се Шмиту „покажу зуби“
„Значи, постоји генерална сагласност да се, у ствари, јасно покаже и институцијама међународне заједнице, у овом случају том неприхваћеном, непризнатом и оспораваном високом представнику, као и заједничким институцијама БиХ да српски народ има другачије ставове. И да једноставно сматра да је цели тај судски процес у којем је Милорад Додик био у фокусу, у ствари, чисто политичка ствар и да, на крају крајева, то није нешто има позитиван однос према Републици Српској. Тако да је било потребно показати и одређени јасан став . У овом случају се мора прихватити да је Народна скупштина као највиши израз неког народног јавног мњења Срба у Републици Српској указала на то. То је у ствари та суштина читавог тог процеса.“
Шолаја констатује да су поделе у Скупштини само израз једног новог искуства у апсолутно новој ситуацији у којој је тзв. високи представник потпуно нелегално и неовлашћено и мимо било каквих уставних правила и процедура наметнуо законску одредбу а која је касније произвела судски случај.
Дејтонска Босна не постоји
Реч је о у суштини о политичком случају, тако да је Скупштина упутила поруку да БиХ , онаква каква је замишљена у Дејтону – не постоји , јер ако све постане произвољно и резултат воље једног појединца, тешко можемо говорити о неком стабилнијем путу у будућност, додаје Шолаја.
„Резултат, односно исход референдума је вероватно унапред познат и то ће бити само једна масовна верификација једног става за који се зна како изгледа. А било ко ако би хтео да га оспори, мораће да се реферише према том референдуму и да јавно и правно саопшти како стоје ствари када је у питању позиције Републике Српске.“
На питање да ли се до 25. октобра може нешто променити што би довело до отказивања референдума, Шолаја одговара да је све могуће јер нико не зна каве ће акције и које ће мере и кораке предузимати „високи представник“.
Међутим, Шолаја је уверен да ће референдум бити одржан јер сумња да ће Шмит повући било коју своју одлуку којом би ситуацију у БиХ вратио на претходно стање.
„Мислим да ће то бити заиста једна прилично отворена и јасно саопштена порука која остаје и у историјском смислу јер овде се не ради само о томе да ли је Шмит донео неку меру и колико је она утицала да се референдум организује и спроведе. Али чињеница је да је он дирнуо у нешто што је светиња , а то је питање имовине. А питање имовине је питање опстанка и уопште, постојања Републике Српске и БиХ у дејтонским оквирима како су постављени 1995.“
Све зависи од политичке воље Српске
Шолаја сматра да друга страна не може спречити одржавање референдума јер у техничком смислу монопола физичке силе заједничке институције БиХ немају никаква извршна овлашћења.
Сва извршна овлашћења у БиХ су фокусирана или у извршне институције Републике Српске или у извршне институције кантона, а чак ни Федерација БиХ као други ентитет нема извршне институције, објашњава Шолаја.
„У том неком практично-политичком смислу, у практично-институционалном и нормативном смислу то није могуће, што значи да све зависи од политичке воље Републике Српске. А ако неко мисли да постоји нека физичка сила онда би она морала бити ад хок креирана и на брзину скупљена, што у овом тренутку мислим да није чак ни теоријски могуће. ЕУФОР као нека међународна позиција нема ни институционални, ни нормативни, ни политички мандат. Чак је и отворено јавно речено из самих тих европских снага да ЕУФОР то нема у мандату. С друге стране, у овом тренутку чак и бројчано, технички и на било који други начин они немају капацитете да се то тражи од њих. Према томе, могуће је само да се на политички начин спречи тај референдум, а и тај политички начин зависи од политичке воље Републике Српске“, закључио је Шолаја.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је одлуку о расписивању референдума поводом одлука Суда БиХ изречене председнику Републике Српске и одлуке Централне изборне комисије БиХ о престанку мандата председнику Републике Милораду Додику.
Референдумско питање гласи: Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против председника Републике Српске, као и одлуку ЦИК-а о одузимању мандата председнику Српске Милораду Додику?
Дан одржавања референдума је 25. октобар . За одлуку је гласало 50 посланика, није било гласова против ни суздржаних.
