ПРВИ САБОР ТУРАЊАНИНА У ЉУБИЊУ – празник заједништва и културног насљеђа
Братска сабрања у Херцеговини одувијек су били више од обичног сусрета. Они су прилика да се потомци упознају, да успомене оживе и ојачају везе крви и завичаја. У Љубињу је, овог љета, одржан први Сабор породице Турањанин, чија историја и насљеђе дубоко прожимају културни, духовни и привредни живот овог краја. Окупљање је показало да традиција није нешто што се само чува у књигама и сјећањима – већ да живи, надограђује се и постаје темељ будућих нараштаја.
У данима када се прославља Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, у народу познатог као љетни Шћепандан, фамилија Турањанин је организовала своје прво велико породично окупљање.
Није случајно што је изабран баш тај датум. Крсна слава породице Турањанин је Свети првомученик и архиђакон Стефан, а љетни Шћепандан се прославља у њиховој постојбини, селу Турани код Требиња, гдје се сваке године, у прву недјељу уочи тог празника, служи Света литургија. Богослужење се обавља у старој цркви коју су мјештани обновили, а која је посвећена Светом Стефану.
Први сабор породице Турањанин започео је вечерњим богослужењем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Љубињу. (Ова љепотица је подигнута 1867. године захваљујући свим Љубињцима великог срца, међу којима нису изостали ни Турањанини.
Михаило Турањанин је био протомајстор при изградњи ове цркве, његов споменик се налази први до олтара, а звоник на цркви је дјело Луке Турањанина. Црква је проглашена националним спомеником БиХ, а у њеној унутрашњости чувају се остаци још три ранохришћанске цркве из периода од IV до XV вијека.)
Након богослужења уприличен је свечани програм у хотелу „Љубиње“. Програм је почео здравицом у част свих окупљених Турањанина, коју је држао члан Фолклорног друштва Љубиње, обучен у народну ношњу.
На почетку, као што обичај налаже, све присутне поздравио је домаћин Сабора, Томо Турањанин из села Вођени. Господин Томо отворио је Сабор и пожелио добродошлицу свима, посебно онима који су стигли издалека. Сабору је присуствовало око стотину тридесет Турањанина из разних крајева свијета, што показује колико су се жељели окупити и видјети своју родбину и завичај.
Посебни гости Сабора били су Ђузеловићи из села Турани, одакле потичу и Турањанини. О поријеклу породице, све до доласка у Љубиње, говорио је Радослав Ђузеловић из Турана. Њему и његовој породици уручен је пригодан поклон – литија за Цркву Светог Стефана у Туранима.
Поклон је уручио Брано Турањанин из Љубиња, који је том приликом одржао дирљив говор.
Сабор је био прилика да се многи рођаци упознају, посебно они који су се први пут срели. Тај дио је водила др Влатка Турањанин-Поповски, један од иницијатора окупљања и члан Управног одбора Удружења Љубињаца у Србији.
О поријеклу и историјској улози породице говорио је историчар Бојан Турањанин. Он је подсјетио да су Турањанини били учесници Херцеговачког устанка, приложници „Просвјете“ од самог њеног оснивања у Љубињу 1902. године, као и учесници оба свјетска рата. Поменуо је и страдања у Другом свјетском рату, када су чланови породице одвођени у Јасеновац и бацани у љубињске јаме. Бојан је подсјетио и на спортске успјехе Турањанина, међу којима је био његов отац Слободан – врсни одбојкаш, као и на то да је славна одбојкашица Тијана Бошковић поријеклом из ове породице.
Присутнима се обратио и начелник општине Љубиње, Стево Драпић, нагласивши да породица Турањанин представља неизоставан дио културног, привредног и спортског живота општине.
Сабор је употпунила изложба старих фотографија, књига и породичних драгоцјености.
Посебну пажњу привукао је мач из XIV вијека, који се вијековима преносио с кољена на кољено.
Културно-умјетнички програм обогатили су чланови КУД „Љубиње“, а својим пјевањем окупљене је одушевила млада Марија Турањанин.
Посебан тренутак био је наступ једанаестогодишњег гуслара из Билеће, Света Вујовића, који је својим наступом изазвао одушевљење.
Након званичног програма учеснике је забављао Гојко Турањанин, својим пјевањем и интерпретацијом.
У име свих Турањанина захвалност је упућена Организационом одбору, чији су чланови данима радили на организацији и омогућили да Сабор успије.
Програм је водила проф. Драгана Турањанин.
Тога дана није се славило само презиме – славило се заједништво, поштовање и љубав која се преноси с кољена на кољено. Нека овај Сабор буде темељ традиције која ће живјети дуго.
Текст: Драгана Турањанин
Фотографије: Радован Дангубић
Остатак фотографија можете погледати на: Слободна Херцеговина
