Сјећање на продицу Рокнић убијене у Карловцу 5. октобра 1991. године

У кућу Србина Марка Рокнића у карловачком предграђу Сајавац у недјељу, 5. октобра 1991. године за вријеме ручка на коме су поред Марка, његове супруге Бранке и дјеце Данијеле и Ненада биле и њихове рођакиње Драгица Нинковић и Ана Гојак, упала је група припадника хрватских оружаних снага – ЗНГа које је предводио Рокнићев први комшија Жељко Гојак у униформи припадника хрватске Специјалне полиције. Униформисани Хрвати су тада убили Марка Рокнића (40), његову 14-годишњу кћерку Данијелу и Маркову сестру Драгицу Нинковић.

-Тог послијеподнева зачули смо рафалну паљбу, након чега се чуло како неко разваљује врата од капије и убија нашег пса, неколико тренутака касније на кућу је бачена ручна бомба од које су попуцала сва стакла. Марко и син Ненад сакрили су се на таван куће, док смо ми жене остале доле у приземљу, мислећи да нам нико неће наудити. У кућу упадају четворица наоружаних мушкараца у униформама ЗНГ-а које су предводили комшије Жељко и његов брат Марјан Гојак. Упавши у кућу Жељко Гојак је пуцао у главу заови Драгици Нинковић. Преклињала сам их да поштеде ћерку Данијелу која се била сакрила испод стола. Међутим и на њу је пуцао Жељко Гојак и ташко је ранио у леђа. Чувши пуцњаву супруг Марко је сишао у приземље куће и чим су га спазили убили су га на степеницама. Ћерку Данијелу сам држала у крилу и покушавала да јој помогнем. Молила сам комшије Жељка и Марјана да позову хитну помоћ јер је Данијела још давала знаке живота, али они то нису учинили. Син Ненад је преживио јер је био сакривен на тавану, а мене су поштедјели након што је Жељко Гојак осталима рекао “не њу, нека гледа, нека пати” – свједочила је Бранка Рокнић у Специјалном суду за ратне злочине у Београду.

Четрнаестогодишња Данијела је била тешко рањена и мајка Бранка је преклињала комшије да је одвезу до карловачке болнице или да позову хитну помоћ. Умјесто помоћи мајка је добила монструозан одговор да треба да пати „зато што се Хрватица удала за Србина“.

Данијела је водила дневник у којем је тих дана када се рат приближавао Карловцу написала да је јако уплашена, а 4. октобра 1991, вече пре убиства, је записала: „Вољела бих да сам се родила у неко друго вријеме и на неком другом мејсту. Пред очима су ми само мртвачке главе.“

Неколико дана послије злочина тијела убијених су пронашли припадници ЈНА који су их сахранили на гробљу у српском селу Поповић Брдо.

Син Ненад, тада 16-годишњак, после више дана сакривања успео је да дође до неколико километара удаљене касарне ЈНА у Каменском.

Саво Штрбац из Дукументационо информативног ценра Веритас из Београда наводи да је у Хрватској било више сличних случајева у којима су Хрвати убијали читаве породице настале из мјешовитих бракова. Један од њих је убиство четворочлане породице Олујић у Црни код Винковаца у фебруару 1992. године.

Две деценије послије овог злочина и убиства породице Рокнић у Хрватској је покренут судски поступак на којем је на девет година затвора осуђен припадник Специјлане хрватске полоције Жељко Гојак. Осталим учесницима и саучесницима у злочину још није суђено, иако је њихов идентитет углавном познат?

Иако се овај масакр десио више мјесеци раније, убиство продице Рокнић данас се описује „као карловачки случај породице Зец“. Нажалост скоро сваки град у Хрватској има „случај породице Зец“ у којем су страдале српске породице са дијецом???

С. Данчуо

Преузето са: Банија онлајн