Наиме, немањићка светиња из 13. века и седиште Митрополије будимљанско-никшићке налази се под непрестаним надзором и опсадом полиције Црне Горе, а на митрополита Методија врши се константан притисак полиције и тужилаштва, уз претње привођење.

Проф. др Јелица Стојановић, председник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори навела је у саопштењу да крајолик древног светосавског манастира Ђурђеви ступови у средишту Епархије будимљанско-никшићке у Беранама ових дана “више приличи сценама ванредног стања него уобичајеном стању једне урбане заједнице која је напокон дочекала благотворне друштвено-политичке промене”.

“Можда су те дуго и жељно ишчекиване промене и наступиле за део црногорских грађана, али не и за архијереје, свештенство и вернике СПЦ и њене храмове који се непрекидно налазе на удару идеолошки екстремизованих појединаца у наступу шовинистичког делиријума.

Но, још је апсурдније и неприхватљивије да су и црногорске државне институције, задужене за заштиту права, имовине, здравља и живота свих грађана, наставиле са притисцима на свештенство и вернике наше Цркве, управо тамо где је стао пре пет година свргнути антицрквени и однарођени режим”, наводи Стојановићева, преноси Епархија будимљанско-никшићка.

Додаје да појачано присуство полицијских органа код манастира Ђурђеви ступови и стални позиви на ислеђивање митрополита Методија и беранских свештеника стварају осећај опште несигурности код верујућег народа.

“Утолико се с правом можемо запитати, под чијом је командом црногорска полиција? Нису ли се црногорска полиција и надлежне институције препотчиниле команди појединих медија који су одавно препознати по нескривеној нетрпељивости и сијању мржње према припадницима српског народа у Црној Гори, против којег годинама  воде најприземнију, готово ратнохушкачку кампању? Да ли партијске директиве заостале из времена тоталитарне идеологије више обавезују државне институције од законски прописаних надлежности?”, истиче Стојановићева.

Подсетила је да Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори већ 15 година води борбу за заштиту историјских и културних вредности  Црне Горе које је оличавао Петар Други Петровић Његош, чији је дан, 13. новембар, постао државни празник – Дан културе у Црној Гори.

“Сви притисци на Српску Православну Цркву, ма од кога долазили, а од државних органа би понајмање смјели да долазе, суочавају се са снагом Његошевих заветних стихова: „Муж је бранич жене и ђетета, Народ бранич цркве и племена.” Овим путем се обраћамо највишим државним званичницима и носиоцима све три гране власти с молбом и очекивањима да – у складу са законима који јемче једнака права и слободе за све грађане, и у име незалазног Његошевог дана – неодложно допринесу  смиривању непотребних друштвених напетости које смишљено и злонамерно стварају одавно познати генератори „моралне панике””, закључује Стојановићева.

Извор: СПОНА