Здравко Згоњанин – чувар завичаја кроз речи и фотографије

Здравко Згоњанин – Баћо је истакнути писац, песник и фотограф из Босанске Крајине. Рођен је 1937. године у Великој Жуљевици, Општина Нови Град. Његово стваралаштво обухвата поезију, прозу и фотографију, а дубоко је укорењено у крајишку традицију и културну баштину. Од раног детињства је носио у себи дух Крајине, постојан, емотиван и пун сећања.

Његово детињство обележила су тешка ратна времена. Имао је неколико година када је почео Други светски рат. Мали Здравко се суочио са ситуацијама које су га натерале да брзо одрасте. Бежањем пред непријатељским снагама према Козари, прво се скривао у земуници чекајући да опасност прође. Након тога, приликом бежања испао је из кола на којима је бежао са породицом тако да то нико није приметио:

• Испадох из кола, хватајући се за срчаницу, али немам снаге да се одржим. Падох у локву. Плачем у блату, али нико не чује мој плач. Било је то у Мљечаници. Склањам се под крошњу великог дрвета. Начупам бујади и ту проведем ноћ. Коначно, свануло је али нигде никога у тој пустињи. Очи су ми уперене ка Козари, јер знам да је тамо мајка моја. Тек предвече сам чуо да се неко приближава. Дигнем главу изнад бујади и учини ми се да видим колону партизана, али они ме нису видели ни чули. После наиђе друга колона право поред мене. Изненадише се мојим разгаченим очима, упереним у све њих. Приђоше и приђе и мој брат Голуб који ме је препозано и узео у наручје, испричао је Згоњанин.

Овај догађај обележио је његов живот и пробудио у њему дубоко поштовање према животу, људима и чуду преживљавања. Живот Здравка Згоњанина је прича о времену, људима и успоменама. Његов пут исписан је догађајима у којима се преплићу срећа, туга, радост, сета, свиме што чини човека и његово стваралаштво живим и дубоким. Одрастао је у срцу Босанске Крајине и све што је чуо, видео и осетио преточио је у речи, речи скупио у књиге које остају успомена на његов живот. У његовим причама одзвања завичај, мирис Козаре, тишина Уне и сећања на људе који су обликовали његов свет.

• Куд год идем обавезно пишем о Козари. Више песама сам написао о Козари, а некад кад рецитујем тешко ми буде, истакао је Згоњанин.

Живот Згоњанина испреплитан је бројним догађајима и увек је у срцу носио завичај. Након завршетка Више управне школе у Сарајеву, Згоњанин је започео каријеру која ће га водити кроз различите аспекте књижевног и културног живота. Био је директор књижарске куће “Свјетлост“ Сарајево, где је свој рад посветио ширењу љубави према књигама и културе међу људима. Током живота у Сарајеву на његову иницијативу да се Крајишници организују формиран је КУД “Козара“. Редовно су организовали дружења. Прво прело је било у хотелу Терме Илиџа у Сарајеву. Окупљали су се десет година и то су била најлепша дружења. Прешао је у Бијељину, али је наставио је са окупљањем Крајишника. Када је је отишао у пензију укључио се у СПКД “Просвјета“ и основан је књижевни клуб “Јован Дучић“. Здравко Згоњанин је био председник наведеног клуба 12 година.

Згоњанин је организатор Поткозарских сусрета. Објаснио је да је 2010. године, након његове иницијативе да се организују сусрети песника добио благослов од тадашње начелнице Општине Нови Град. Прво поткозарско друштво основано је у Љешљанима, а прве књижевне вечери одржане су 2010. године. Од тада сваке године на Петровдан одржавају се песнички сусрети. Десети јубиларни Песнички сусрети одржани су 2019. године и након тога је урађен Зборник поезије Песничких сусрета у Поткозарју Нови Град. Иницијатор манифестације Здравко Згоњанин сматрао је да је потребно сумирати резултате претходних манифестација и да остане писани траг за оне којима Поткозарје има велико значење. Тако је Згоњанин припремио, а Народна библиотека изразила спремност да објави Зборник поезије претходних девет песничких сусрета у Поткозарју са поруком “Завичају с љубављу“.

Здравко Згоњанин је и данас активан учесник културног живота. Живи и ствара у Бијељини, где настаља да пише, фотографише и окупља људе којима је Крајина у срцу. Његово срце је и даље чврсто повезано са родним крајем. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, а у Подружници Бјељина је тренутно и секретар. Такође, члан је Удружења књижевника Србије, као и Књижевног клуба “Јован Дучић“ Бијељина.

Књижевно стваралаштво Згоњанина обухвата бројне књиге прозе и поезије кроз које је проткана чежња за родним крајем. Прву песму је написао и објавио 1970. године. Његова прозна дела су “Кућа од бијелог камена“, Домовина у срцу и друге приче“, “Ена са насловне стране“, “Дневник Леоне Југин“, “Фото-записи“. У области поезије његова дела обухатају “Љубав на сва звона“, “Свјетионици“, “Ведра јутра“, “Капи љубави“, “Сунчани поздрав“, “Изабране пјесме“ и “Кућни праг“.

Његова најновија књига “Фото-записи“ представља синтезу његових фотографских и књижевних талената, нудећи читатељима дубок увид у крајишку стварност и људске судбине. Књига је промовисана у оквиру “Вишњићевих дана“ у Бијељини 2024. године.

Здравко Згоњанин је чувар успомена једног краја. Кроз своје фотографије, стихове и прозу он бележи слике Крајине и обичних њуди који су у његовим делима постали вечни.

 

Новинарка Српског кола
Драгана Шиповац