ПЈЕСМОМ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ: Јубиларно 35. вече гусала и епске поезије у Ковину
У Центру за културу у Ковину, у организацији Удружења „Прекодринских Срба“, 11. октобра 2025. године одржано је 35. вече гусала и епске поезије. Овогодишње окупљање имало је посебну тежину јер је ријеч о јубиларном издању манифестације, која већ три и по деценије непрекидно чува и преноси дух народне епике.
Оно што ову манифестацију чини посебном јесте чињеница да је свих тридесет пет година домаћин и организатор један исти човјек – неуморни и посвећени Благоје Благојевић, који је, како кажу његови пријатељи, „гуслама и пјесмом премостио све границе које су историја и политика покушале да нацртају“.
Његова истрајност и преданост учиниле су да овај сабор постане симбол културне упорности прекодринских Срба у јужном Банату – догађај који из године у годину потврђује да народна пјесма и даље има своје мјесто и публику.
– И кад се буквално није имало – било је толико да се скуп одржи, да се енергија гусала и епске поезије усели у душе и срца народна. Ни ово садашње вријеме није много боље. И даље се прича о рату који је, не нашом вољом или кривицом, веома близу нама – казао је Благојевић.
Од Дукље до Косова, од Чегра до Београда
Вече је отворено интонирањем химне Републике Србије „Боже правде“, коју је надахнуто отпјевао Сандин Ковачић, солиста хора духовне музике „Искон“ из Ковина. Програм је водио познати новинар и књижевник Никола Љубоја, који је својим гласом, достојанственим и топлим, спојио прошлост и садашњост, вјеру и сјећање.

Љубоја је у уводном дијелу подсјетио публику на вјековну трајност српског епског наратива – од Дукље и Зете, преко старе Црне Горе, до Косова и Метохије, као темеља српског идентитета.
–Људи су се у тим крајевима рађали и умирали као хероји прије старости – поручио је, најављујући гуслара Славка Јекнића и његову пјесму Стара Црна Гора.
Низали су се потом стихови и гусларске приче – о Косову, о Раваници, о Чегру, о Милуну, о Београду.

Гуслари различитих генерација Зоран Насковић, Славко Алексић и др Слободан Томић својим наступима оживјели су славне тренутке националне историје, али и опомене, страдања и моралне дилеме које су обиљежиле сва српска покољења.

Посебну пажњу изазвала је изведба пјесме Милунка, коју је написао управо водитељ вечери Никола Љубоја, а аранжирао Ненад Петковић. У интерпретацији Сандина Ковачића, ова пјесма посвећена Милунки Савић – најодликованијој жени ратници Првог свјетског рата – постала је ода свим српским хероинама.
„Жене су Србији сачувале потомство и најсветије – а мора ли све код нас бити страдално да би било славно?“ поручио је Љубоја у свом уводнику.
Млади гуслари – васкрсење традиције
Један од најдирљивијих тренутака вечери био је наступ најмлађег гуслара Радула Обрадовића, који је уз гусле извео пјесму о боју на Косову.

„Васкрсење је јаче од рођења“, казао је водитељ, истичући симболичну тежину чињенице да се епско насљеђе наставља у рукама младих.

Крај програма био је резервисан за гусларе млађе генерације – брата и сестру, Анђелу и Миодрага Спремо, ученике школе гусала Вукојице Сандића.
Током вечери више пута је истицано да је обавеза сваког нараштаја да памти, не из освете, већ из достојанства.
„Док има гусала и гуслара, има и нас“, казао је на крају вечери домаћин Благоје Благојевић, дочекавши дуги аплауз публике.
Међу гостима су били и замјеник предсједника Општине Ковин Ратко Бусуревић, проф. Небојша Миловановић, као и представници сродних удружења из Београда, Вршца и Смедерева, уз бројне љубитеље гусала, епске поезије и српске историје, који су својим присуством дали свечани тон овом културном догађају.
Трифко Ћоровић
Фотографије: Славко Јекнић и Ацо Богдановић