Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, друга епизода

У другој епизоди Никита Миливојевић обилази кулу Ћулина у месту Зечево где је по предању погубљен Вук Мандушић. Затим кроз далматински крш стиже до питомог Равног Котара. Обилази обновљену кулу ускока Јанковић Стојана у којој су и данас његови потимци Јанковић – Десница. Ту је Владан Десница написао познати роман „Прољеће Ивана Галеба“. Кула је сада музеј, ту се чува део историје и културе овог краја, међу којима је икона Богородица са Христом за коју се верује да је насликао Ел Греко.

Одлази затим у Бенковац где се у музеју чувају бројне драгоцене, старе књиге и рукописи, документи и фотографије и занимљиве приче знаменитих становника. Стиже и у далматинско Косово, објашњавајући како и када је основано, говори о специфичном језику у том крају, Наполеоновој цести и доласку Француза у те крајеве који дају самосталност православним храмовима. Стиже и до манастира Крупа, задужбине Краља Милутина из 1311. године, представља драгоцену ризницу и упознаје свештенике који чувају старе манастирске обичaје.

Андрић каже да је „човек дужан своме завичају“. Мислим да је ова мисао била суштинска за одлуку да кренем у авантуру снимања једне овакве путописне емисије. „Завичај“ у мом случају подразумева два одредишта: Инђију, у којој сам рођен, и Далмацију, тачније село Полача код Книна, порекло мојих родитеља, где сам проводио још од најранијег детињства један део године, углавном сваки летњи рапуст. Та двојност, Далмације и Срема, верујем да је у најдубљем слоју (не)свесног дела мене. Као два снажна контраста у мени су заувек остали утиснути зимски пејзажи равнице Срема и врелине камена Далмације. И мада скоро тридесет година нисам био у тим крајевима, многи мириси, звуци, слике… и даље су остали живи као да је све то било јуче, тако да снимати ову документарну емисију био је врло посебан редитељски изазов – не само зато што нешто слично до сада нисам радио, – већ пре свега јер је то била и својеврсна „потрага за изгубљеним временом“, изнова откривање и препознавање једног дела свога детињства и одрастања. Истовремено, поред тога што сам сазнао нешто више о себи и свом пореклу, открио сам и много тога што нисам знао о духовном наслеђу које су вековима многе генерације оставиле на том простору. У том смислу чини ми се да су три епизоде о култури далматинских Срба необичан спој личног и „општег“. Када то кажем мислим на ону врсту прожимања у којем свака „мала историја“ на неки начин има и свој одраз у „великој историји“. Вероватно због тога сада ту своју „малу личну причу“ видим другачије, као један камен више дубоко усађен у огромни мозаик Далмације.

Aутор емисије: Никита Миливојевић

Сниматељ: Игор Греговић

Монтажа: Обрад Поповић

Радио-телевизија Србије