Понижавање „монтенегрина“ у Подгорици: Да ли вила кличе ил’ се чују вици?
И док усташка скандирања и цртање мете српском становништву постају свакодневица у Хрватској, уз потпуну подршку Запада (јер и ћутање је знак одобравања), у Црној Гори спремни су да жртвују и „чојство и јунаштво“ зарад постављеног циља.
Заслепљени чланством у Европској унији, навикли да примају шамаре, сада су, као у реплици из познатог домаћег филма, можда пали и најниже.
Знамо да НАТО перјанице редовно упућују једна другој протестне ноте због невраћене имовине, ратују око „логора Морињ“ у којем нико није страдао, па Хрватска свакако тражи 17 милиона одштете, али чини се да њихове несугласице аутоматски престају када се у причи појави Србија.
Тако је било и овога пута, када се током фудбалске утакмице, сада и у Подгорици, могло чути усташко дивљање.
Фудбалске репрезентације Црне Горе и Хрватске састале су се у квалификацијама за Светско првенство 2026. године у две утакмице – прва на „Максимиру“ и друга „под Горицом“, донеле су својеврстан антисрпски вашар.
Почетком септембра у Загребу сведочили смо покличима „Убиј Србина“ домаће публике, који су се чули не само на највећем тамошњем стадиону, него и у телевизијском преносу.
Да ли вила кличе ил’ се чују вици…
За то време, и навијачи Црне Горе имали су свој моменат. Они су на „Максимиру“ били у засебном боксу, где су развили транспарент „Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче“.
Ове речи на друштвеној мрежи „Икс“ посебно је истакао Миодраг Влаховић, некадашњи министар спољних послова Црне Горе.
Ради се о стиховима које су 1992. године отпевали црногорски либерали, предвођени вођом Либералног савеза Славком Перовићем, током тадашњих гранатирања Дубровника од стране ЈНА. Перовић је у међувремену постао огорчени „стари либерал“ којем је Мило Ђукановић у потпуности преотео политику.
Влаховић је овај потез извињавања црногорских навијача окарактерисао као „диван гест“.
Све то је са трибина, у друштву свог хрватског колеге Зорана Милановића, гледао и црногорски председник Јаков Милатовић. Тада се није усудио да проговори, а камоли да напусти меч – тек сутрадан је млаким саопштењем осудио скандирања и поручио да „спорт треба да нас спаја, а не да нас враћа у прошлост“.
Два и кусур месеца касније остао је потпуно нем.
Хрватски навијачи, њих око 550 колико их је стигло у Подгорицу, већ уходану „кореографију“ појачали су и усташким повицима „За дом спремни“ и „Ко не скаче православац“.
С обзиром на то да нема поузданих доказа да је присуствовао том фудбалском спектаклу („ватрени“ су победили после великог преокрета 3:2 и оставили „храбре соколове“ без шансе за Мундијал), очигледно је помислио да нема потребе да реагује.
Али није ћутао само Милатовић, ћутали су чланови владајуће коалиције, полиција и медији. Ћутала је цела црногорска држава.
Међутим, у змијском гнезду пријатеља нема, што су „монтенегрини“ осетили на сопственој кожи. Добили су бруталан одговор од оних којима су покушали да се додворе. Хрвати су истакли су транспарент на којем је писало „Из Дубровника чују се вици, пушите нам к***ц четници, опроста нема“.
И хрватски коментатор Саша Лугоњић био је згрожен понашањем навијача, али не због позивања на смрт српског народа, него због чињенице да „нису одговорили на гостопримство домаћина“.
„Срамотно је, нажалост, било понашање дела хрватских навијача у првом полувремену. Скандалозно скандирање чуло се с трибине на којој су хрватски навијачи. Поновићу још једном, на изузетно леп начин овде су дочекани хрватски навијачи од стране домаћина и тужно је заправо видети да део њих није могао на једнак начин да одговори на гостопримство Црногораца“, прокоментарисао је Лугоњић.
Црна Гора – земља које нема
Председница Народне скупштине Ана Брнабић, подсећајући и на недавне нападе на Србе у Хрватској током Дана српске културе, критиковала је и црногорске званичнике због изостанка реакције.
„Дивљање усташко са наставља, срамота је што нико из Црне Горе од званичника није реаговао. Надам се да ће неко томе стати на пут“, рекла је Брнабићева и додала да се жеља за убијањем Срба шири по региону.
„Порука ћутања је одобравање. Срамота је и од Хрватске и од Црне Горе“, додала је.
Председник Демократске народне партије (ДНП) Црне Горе Милан Кнежевић једини је реаговао и истакао да усташе усред Подгорице позивају на убиство 33 одсто Срба у Црној Гори, а државни врх мудро ћути због европских интеграција.
„Хтели би они да проговоре, није да не би, скупља им се пљувачка у устима, грче им се прсти да им све по списку… Али онда се сете Брисела и уједу се за то мало језика што им је остало. Јер ако проговоре зло ће нас наћи од Грлић Радмана, Пицуле, Штира, Сокола, одмах ће нам тражити Херцег Нови, пошто смо им Превлаку већ дали“, написао је Кнежевић на Фејсбуку.
„Захвалио је“ хрватским навијачима на „дивном путовању у прошлост“, а званичној Црној Гори на томе да је „показала и њима и нама да је нема“.
„Лакше би ми било да је (Црна Гора) окупирана него што је нема. Овако би се борили против окупације ка’ наши стари, а како сад да се бориш против самог себе кога више нема. Најбоље би било да у сусрет новим хрватским захтевима на путу ка Бриселу променимо име“, закључио је Кнежевић.
Подсетимо, Превлака о којој је говорио је полуострво на улазу у Боку Которску и, по споразуму из 2002. године, копнена област припада Хрватској, док је приобални појас под заједничком надлежношћу две земље.
Упркос чврстом ставу, некадашњи председник Мило Ђукановић направио је заокрет у политици и препустио територију, направила је и читава земља, која наставља да чини уступке Хрватској.
Заборавили су и на жртве Лоре, логора у којем су Хрвати свирепо убијали заробљенике из Црне Горе. Делује да ће тако бити и у будућности јер би западни комшија, на челу са Тонином Пицулом, могао да буде баш онај који ће донети последњи суд о црногорском чланству.
И док Милан Кнежевић истиче да краљ Никола својевремено није хтео да дâ Скадар по цену изазивања новог светског рата, садашња „званична“ Црна Гора спремна је да и на најмањи захтев савије кичму и зажмури на сваку срамоту – Европска унија важнија им је и од образа.
