У Дому Војске у Новом Саду одржано предавање “Ходочашће на Крф“ поводом 110 година од искрцавања српске војске на Крф

Поводом обележавања 110 година од искрцавања српске војске на Крф, у Дому Војске у Новом Саду је 02.03.2026. године одржано предавање под називом “Ходочашће на Крф“ у организацији Удружења ратних добровољаца “Обилић 1912-1918“ Нови Сад. О једном од најпотреснијих поглавља српске историје говорио је Љубомир Сарамандић кустос Музеја “Српска кућа“ на Крфу, који је кроз историјске чињенице, сведочења и значај места сећања приближио пут страдања и опоравка српске војске након голготе преко Албаније током Првог светског рата. Предавање је било посвећено сећању на догађаје из јануара 1916. године када је српска војска после тешког повлачења, пронашла спас на острву Крф, где је започет њен опоравак и реорганизација, која је касније довела до повратка на фронт и коначне победе. У музичком делу програма наступила је виолисткиња Марија Бадњар. Увод у предавање била је мелодија познате песме “Тамо далеко“.

Љубомир Сарамандић већ више од две и по деценије дочекује посетиоце у Музеју Српска кућа на Крфу где са посебном посвећеношћу говори о једном од најтежих и најсветијих поглавља српске историје. Угостио је бројне посетиоце, из Републике Србије, региона и разних делова свеата, настојећи да свакоме од њих приближи страдање, али и снагу српске војске након повлачења преко Албаније и доласка на острво Крф. Својим знањем, стрпљењем и личним приступом, Сарамандић чува културу сећања, трудећи се да посетиоци не добију само историјске податке, већ и дубље разумевање жртве и значаја догађаја, који су оставили неизбрисив траг у колективном памћењу српског народа. Исти приступ био је и у Дому војске:

• Ја ћу вечерас, у години када обележавамо 110 година од искрцавања српске војске на Крф покушати Новосађанима да приближим тај историјски тренутак и да дам одговор на питања зашто треба доћи на Крф. Пуно је Новосађана који долазе на Крф, знају да је то једно од најлепших медитеранских места, са изузетном туристичком понудом. Међутим, сви Срби који дођу у посету Српској кући, посебно на острво Видо, постају ходочасници. Дакле на том преображењу од туристе ка ходочаснику, ја ћу покушати да представим тај тренутак. Посебно ми је драго што Нови Сад има потписан протокол о сарадњи са острвом Крф и већ 6 година најбољи ученици Основних школа из Новог Сада у октобру у организацији Града Новог Сада долазе на Крф и то је можда најчвршћа спона која везује Крф и Нови Сад, истакао је Сарамандић.

Током предавања, Љубомир Сарамандић је говорио о драматичним околностима у којима је српска војска била принуђена на повлачење 1915. године пред налетом непријатељских снага. У условима сурове зиме, српска војска је са великим бројем цивила, кренула преко албанских планина у исцрпљујући пут ка обали Јадрана. Тешки временски услови, глад, болести и исцрпљеност претворили су повлачење у један од највећих егзодуса у новијој историји Срба. Упркос огромним губицима, преживели војници и цивили успели су да стигну до обале и потом су пребачени на острво Крф, где је започео опоравак српске војске и отворено ново поглавље у борби током Првог светског рата:

• До доласка на Крф страдало је преко 243.000 људи. Више од 150.000 српских војника је стигло на Крф. После прве тријаже најтеже болесни упућени су на острво Видо, падале су тешке ледене кише осам дана без престанка. Као последица свега што их је сналазило првих неколико недеља, дневно је страдало око 200 до 300 људи, углавном дечака регрута. У почетку су сахрањивани у плитким каменим гробницама на обали острва, а касније су њихова тела препуштена дубинама Јонског мора, тако је настала Плава гробница… Можда и најпотреснији тренутак српске историје, нагласио је Сарамандић.

Говорећи о доласку српске војске на Крф, Сарамандић је истакао да су Срби, по доласку и када је кренуо опоравак војника, испољили своје најбоље особине, виталност и способност опстанка под најтежим историјским околностима. Не само да су се чудесном брзином опоравили, већ су испољили способност добре организације и формирање ефикасних органа државне управе. На Крфу је формирана српска држава, држава без територије, држава у изгнанству, једна ефикасна држава чија се ефикасност може објаснити чињеницом да су савезници признали српску владу са којом су комуницирали за време рата и да је нова Краљевина Србија и стекла међународни положај и углед. Готово сви нивои организације државног апарата функционисали су до краја рата. Важан моменат боравка српске војске на острву Крф био је и тај што је владала изузетна дисциплина међу српским војницима и Срби су својим понашањем оправдали поверење домаћина. У почетку је код домаћина била присуна скептичност, јер је требало примити толики број људи, али Срби су својим понашањем на које ни једна примедба није била упућена, оправдали то поверење. Ни једна грана маслине није сломљена од стране српског војника, ни једна крађа, туча, пијанство или сличан инцидент нису пријављени савезничкој управи у две и по године. Срби су преобратили то првобитно неповерење и скептичност у једно топло гостопримство домаћина које траје до данас.

Боравак српске војске на Крфу један је од најснажнијих симбола страдања, али и обнове у историји српског народа. После голготе повлачења кроз Албанију, долазак на Крф био је тренутак у којем је народ на ивици нестанка, пронашао снагу да се поново подигне. Тај догађај показује колико су дисциплина, солидарност и вера у опстанак били снажни међу српским војницима и народом. Крф је био једини пут српској војсци, као што гласи стих у песми “Тамо далеко“.

Крф је данас место сећања и својеврсно ходочашће, где се долази да би се разумела жртва једне генерације, која је упркос незамисливим страдањима, успела да се опорави и настави борбу. Посета Музеју Српска кућа на Крфу и оближњег острва Видо, пружа прилику да се осети дубина тог историјског искуства и ода поштовање хиљадама људи, који су ту оставили своје животе, али и онима који су из тог страдања пронашли снагу за нови почетак:

• Посета Виду представља идентификацију са судбином предака, подстиче се осећај да нисам ја, појединац, тај који је у центру свега, већ нешто што се зове ми, нација, држава, породица, колектив нешто што испуњава човека, истакао је Сарамандић.

Сарамандић поручује да долазак на ово место треба да поспеши надахнуће и нову снагу која нам је потребна. Крф је симбол који нас подсећа на захвалност и разумевање историје, који су важни за будуће генерације. Сећање на Крф је сећање на страдање, али и истрајност и жртву српских војника у Првом светском рату, који су оставили дубок траг у националној историји, али и важну поруку будућим генерацијама. Посете Српској кући и острву Видо нису само историјска лекција, већ и прилика да се развије и негује поштовање према прецима. Такође, посета Крфу учи нас вредности солидарности, одговорности и достојанству, али и да се схвати колико је важно чувати сећање на догађаје који су обликовали судбину једног народа.

Љубомир Сарамандић је написао књиге “Тамо далеко“, “Ходочашће на Крф“, “Све је овде легенда“. Учествовао је и као стручни консултант у неколико филмских пројеката “Где цвета лимун жут“, “Плава гробница“, “Срби на Крфу-100 година од Великог рата“…

 

 

                                                                                                            Новинарка Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац