ЉУБИЊЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ: Сусрет који је оживио вијекове традиције и завичајног поноса
У Српској Атини, под сводовима славне Матице српске која ове године прославља свој велики јубилеј – два вијека постојања, Љубиње је још једном потврдило свој културни дигнитет. Представљањем 19. броја „Гласника Љубиња“, оживљено је сјећање на 1902. годину када је ово мало мјесто, ставши уз раме Бањалуци и Мостару, основало трећи пододбор „Просвјете“ у цијелој Босни и Херцеговини.
У свечаној сали Матице српске у Новом Саду одржана је промоција 19. броја часописа „Гласник Љубиња“. Сусрет двије матице – велике свесрпске и мале љубињске, дубоко укоријењене у херцеговачком камену – окупио је бројне Херцеговце и њихове пријатеље, испунивши салу до посљедњег мјеста.

Трећи пододбор „Просвјете“
Током вечери подсјетило се на коријене љубињске културне мисије. Мало Љубиње је још 1902. године, приликом оснивања пододбора „Просвјете“ на нивоу Босне и Херцеговине, успјело да окупи неопходних 50 чланова и постане трећи пододбор у историји, одмах након Бањалуке и Мостара. Тадашња снага малих средина остала је темељ на којем „Гласник“ почива и данас.

Женски рукопис љубињске културе
Овај број часописа посебан је и по томе што га потписује Драгана Турањанин, прва жена на челу љубињске „Просвјете“ у њеној дугој историји. Она је говорећи о настанку 19. броја истакла важност континуитета, док је о почецима „Гласника“ говорио проф. Ратомир Ћук, човјек заслужан што је овај завичајни љетопис заживио и опстао од првог броја.

Ријеч струке и завичаја
О значају часописа као историјског свједочанства говорили су професори Славко Гордић и Вељко Брборић, док је скуп отворио генерални секретар Матице српске Милан Мицић.

Присутнима су се обратили и начелник општине Љубиње Стево Драпић, као и предсједник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић.

Осим новосадске промоције, „Гласник Љубиња“ представљен је и у Сиригу (општина Темерин), гдје је у непосредном разговору са публиком још једном потврђено да љубав према завичају не познаје границе ни удаљеност.
Преузето са: Слободна Херцеговина