Прошло је 30 дугих година од страдања Срба на Миљевачком платоу

У Цркви Светог Марка у Београду 21. јуна служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу у околини Дрниша.

Након парастоса положени су вијенци и цвијеће на Споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих.

Соња Росић секретар Удружења Суза је навела како се тог 21. јуна догодио монструозан злочин над припадницима ТО. Хрватска војска је искористила прилику да затражи од српске стране суздржавање од провокација јер се одржавао Дјечји фестивал у Шибенику. Што су Срби и испоштовали.

— Тај „споразум” послужио је само као варка хрватским снагама, да поменутог дана у рано јутро изненаде и затекну неспремне припаднике Територијалне одбране. У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина је рањена и заробљена. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интегриран на оточић у Шибенском архипелагу.

И ту није био крај бескрупулозности хрватске војске, умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике пријетећи им смрћу да тијела бацају у крашке јаме у Промини. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано смеће да би се сакрили трагови злочина.

— По обављеном „послу” многим заробљеницима судили су на лицу мјеста, а пресуде су биле вјешање о војничи појас или метак у потиљак и све су то снимали видео камером, да би у Шибенику приказивано као својеврсан хорор филм – рекла је Росићева.

Послије два мјесеца, тачније 18. августа 1992. године извршена је ексхумација посмртних остатака убијених територијалаца. На посмртним остацима су били видљиви трагови монструозности у овом злочину, што је отежавало идентификације. Породице 12 територијалаца нису могле препознати своје најмилије, те су сви сахрањени у заједничку гробницу на книнском гробљу.

— Чланови породица су вјеровали да је то привремено, док се не створе услови за идентификацију савеременим методама. Међутим, та привременост траје већ 30 година. За 12 породица до данас траје неизвјесност и бол што су остали ускраћени да своје најмилије сахране у породично гробље под именом и презименом. Удружење Суза у договору са породицама, а преко Комисије за нестала лица обраћало се у неколико наврата молбом да се изврши ексхумација поменуте локације, на шта смо добијали неприхватљиве одговоре, (нема заинтересованих породица, нема података о локацији и сл.).

Из Удружења Суза закључују да су у овом случају познате све чињенице, зна се гдје су закопани посмртни остаци, породице су дале крв због ДНК анализе, али нема воље са хрватске стране да се посмртни остаци ексхумирају, идентификују и предају породицама.

Парастосу је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који је окупљеним медијима рекао да у Хрватској нема политичке воље да се процесуирају налогодавци и починиоци овог стравичног злочина.

— У Хрватској нема правде за хрватске жртве, видимо да и даље имамо на десетине гробних мјеста на подручју Крајине гдје се налазе посмртни остаци Срба. Хрватска не показује вољу да се посмртни остаци ексхунирају, идентификују и предају породицама жртава. Једна од тих гробница јесте и гробница 12 страдалих српских војника на книнском гробљу. Чујемо лицемјерне изјаве хрватских званичника како нема живих чланова породица, како није дата крв за ДНК анализу – рекао је Линта и додао да је управо данас разговарао са Зором Поповић чији се син налази међу 12 страдалих.

Линта је поручио да је веома важно да Тужилаштво за ратне злочине покрене истрагу и подигне оптужницу против оних који су наредили и извршили овај злочин јер није могуће говорити о нормалним комшијским односима док год не буду кажњени сви они који су починили овакве злочине.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун