Друго писмо Линте министарки Ђурђевић Стаменковски: Србија да призна радни стаж крајишким Србима за вријеме РСК (1991-1995)

Поштована госпођо Ђурђевић Стаменковски,

Обраћам Вам се други пут поводом проблема непризнатог радног стажа са којима се суочавају многи крајишки Срби, као и грађани других националности, који су прогнани са својих огњишта у злочиначким акцијама хрватске војске и полиције закључно са „Бљеском“ (1.мај 1995. године) и „Олујом“ (4.август 1995. године). На моје прво писмо које сам Вам послао прије скоро два мјесеца тј. 11.септембра нисам добио одговор.

Хрватска је под притиском међународне заједнице усвојила 1997. године  тзв. Закон о конвалидацији којим је преузела обавезу да се крајишким Србима вријеме проведено у радном односу за вријеме Републике Српске Крајине (1991.-1995.године) призна у пензијски стаж као стаж осигурања.

Институције, предузећа, установе и организације које су за вријеме рата радиле на подручју Републике Српске Крајине (РСК) плаћале су доприносе пензионом фонду РСК. Документација о уплаћеним  доприносима је, након агресије на РСК 1995. године, наводно доспјела у посјед Хрватског завода за мировинско осигурање.

Крајишким Србима је радни стаж из времена РСК потребан, прије свега, ради повезивања радног стажа приликом одласка у пензију.  На примјер, за одлазак  у старосну пензију, поред година живота, потребан је и стаж осигурања од најмање 15 година у обје државе.

Међутим, у пракси Хрватска у великој мјери опструише спровођење поменутог закона о конвалидацији. Према информацијама Хрватског завода за мировинско осигурање (ХЗМО), до јула 2023. године примљено је више од 37.000 захтјева крајишких Срба за признање радног стажа. Нажалост, готово пола њих је одбијено. Један дио није ни поднио захтјев због безбједности и других разлога.

Хрватска одбија све захтјеве оних лица који траже да им се у стаж осигурања призна радни стаж  проведен у државним органима РСК (војска, полиција и државна управа)  јер би тиме био доведен у питање лажни мит о српској агресији и окупацији.

Међутим, у великом броју одбијају се захтјеви за признање радног стажа и лицима који су радили у јавном и приватном сектору у РСК. У питању су школе, болнице, локалне самоуправе, судови, тужилаштва, правобранилаштва,  јавна предузећа, привредна предузећа, предузетници (занатске, трговачке, угоститељске радње и остало), центри за социјални рад, Црвени крст, медији, установе културе и спорта и др.

Желим да Вас други пут замолим да подржите слиједеће оправдане захтјеве:

-да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на чијем сте челу, у кратком временском року, донесе одлуку да се крајишким Србима, који су радили у државном, јавном и приватном сектору за вријеме РСК тј. од 1991. до 1995. године,  призна радни стаж.  У питању су лица којима Хрватска није признала радни стаж у поступку конвалидације или који нису ни поднијели захтјев.

– да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уплати доприносе крајишким Србима, који су радили у државном, јавном и приватном сектору за вријеме РСК. На тај начин многи Крајишници ће успјети да остваре пензијски стаж у збиру већем од 15 година што је основни услов за старосну пензију. У случају да уплаћени допринос за период рата умањује износ пензије исти не треба да се узима у обрачун.

-да се радни стаж  може утврђивати и на основу изјава свједока. Разлог је чињеница да један број крајишких Срба не посједује радну књижицу или друге писмене доказе везано за рад у државном, јавном и приватном сектору за вријеме РСК из добро познатих разлога (злочиначке акције хрватске војске и полиције).

Подсјећам Вас да је Скупштина СФРЈ на сједници Савезног вијећа од 18. марта 1992. године усвојила Закон о важењу правног система на дијелу територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије која је под посебном заштитом Уједињених Нација  („Службени лист СФРЈ“ 18/1992 од 20. марта 1992. године).

Као што је познато Република Србија је правни насљедник СФРЈ, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србија и Црна Гора. Због тога, Србија има правну, али и националну и моралну обавезу, да поштује поменути закон тј. да призна радни стаж и уплати доприносе крајишким Србима и другим грађанима РСК који су доживјели масовно и планско страдање и етничко чишћење.

Очекујем да на моје друго писмо одговорите у разумном временском року.

С поштовањем,

У Београду, 3. новембар 2025. године

 

Предсједник Савеза Срба из региона

и народни посланик

  Mиодраг Линта