Из политичког Сарајева ништа ново; Предизборну кампању почели по Исламској декларацији Алије Изетбеговића
Из политичког Сарајева ништа ново. Поново сањају о бошњачко-муслиманској гетоизацији над, првенствено Републиком Српском и Србима, али и Хрватима.
И нема разлике између сарајевске власти и тамошње опозиције. По Исламској декларацији Алије Изетбеговића с краја прошлог вијека, већ су почели предизборну кампању за октобарске опште изборе сљедеће године.
Предњачи Бакир Изетбеговић лидер СДА и насљедник „династије“. Обилази бошњачку дијаспору и агитује за гласове, али само у Републици Српској.
Вријеме је, кажу, да бошњачка дијаспора постане политички фактор одлучивања и да према сарајевским сновима, креира односе унутар Српске и БиХ.
Из Републике Српске им стиже одговор – турски империјализам је прошлост, који су Срби давно поразили.
Сарајевска бајка о мајоризацији, потчињавању и покоравању, прегласавању… других и другачијих на простору БиХ, постала је историјска утопија. Али узалуд! Носталгичари за давно прошлим „калајевским“ временима не одустају.
Користе баш сваку прилику. Па и предизборну Рециклирано, сваког циклуса напрасно се „сјете“ дијаспоре. И мјесецима „језде“ по европским и ваневропским метрополама.
Ни предстојећи општи избори који би требало да се одрже тек у октобру сљедеће године, нису изузетак. Само што су се бошњачки утописти, овај пут дијаспоре сјетили много раније. Седмицама већ вапе са сарајевске калдрме, попут Шемсудина Мехмедовића и осталих из резервног састава СДА, како треба „пробудити“ дијаспорце да баш они „уреде“ политичке односе у Републици Српској, а тиме и у остатку БиХ.
Најдаље је ипак отишао лидер СДА Бакир Изетбеговић који је, у пратњи супруге, „скокнужо“ до Калајеве прапостојбине – Беча.
Халуцинативно је рјешавао историјске „мистерије“, регресирано јефтино мантрао и лицитирао. На крају завапио.
– Нисам дошао да бих тражио гласове за себе. Нису важни избори у Федерацији. Молим вас, потребни су гласови за пробосанске странке на изборима у ентитету Републици Српској. Стотину хиљада гласова на Општм изборима 2026. године није недостижан циљ, а промијенио би односе у ентитету Републици Српској и у цијелој БиХ. Мало је тога што се у једном дану може промијенити. Ово се да промијенити – изјавио је Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.
Спомињана је „шехидска крв“, „спасавана“ непостојећа „хиљадугодишња“ држава Босна, обећаван преокрет и промјена политичког пејзажа. И најављене путешествије по осталим бјелосвјетским метрополама истог или сличног садржаја и само једног – унитаристичког циља.
Баш онаквим циљевима какве је, по узору на аустроугарске и турске окупаторе, утемељио, а у првим постратним данима публиковао, Бакиров и „отац цијеле нације“. Представио је тада Изетбеговић старији „пројекат реинтеграције“ БиХ и пријетећу „евалуацију злих Караџићевих Срба“ у послушнике сарајевских норми и идеала којима неће бити допуштено ни одвајање од БиХ али ни учешће у функционисању Федерације и државне заједнице.
И није да нису настојали да остваре Алијине циљеве! Параноично опсједнути Републиком Српском као ноћном мором сви – од непознатих „научних генија“ који су у уставом загарантованом мултинационалном друштву покушавали да калајевски наметну само једну нацију, убјеђујући Србе и Хрвате да нису оно што јесу. Закулисним радњама лажно босанчили све српско и понешто хрватско. И бјесомучно а узалудно се трудили да Српску развласте.
Федерацију можда јесу стерилисали од Срба, што је њихова цивилизацијска срамота, али без Срба нема власти на заједничком нивоу нити опстанка омиљене им Босне у постојећим границама.
А умјесто буђења дијаспоре која је БиХ беспорватно напустила прије двије или три деценије, вријеме је да се „пробуде“ Изетбеговић млађи и остали заљубљеници у екстремистичку Алијину декларацију. И да напокон, након три деценије, пажљиво прочитају Устав. Ваљда ће им тада бити све мало јасније!
Преузето са: РТРС
