0 прегледа

Субота, 06. децембар 2025.

Када традиција оживи на сцени: 11. Фестивал фолклора Срба из региона у Новом Саду

Велика сцена Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду 30. новембра била је испуњена љубитељима фолклора и искреним поштоваоцима културе предака. Управо на том мјесту одржан је 11. Фестивал фолклора Срба из региона у организацији Завичајног удружења Сава Мркаљ.

Задатак свих присутних био је исти – да учине све да отргну од заборава оно од чега смо саздани, и да традицију претворе у живи, пулсирајући доживљај.

Поздравне ријечи и значај нових сусрета

Предсједница Завичајног удружења Сава Мркаљ Зорица Влајнић нагласила је да су ове године први пут угостили културно-умјетничко друштво из Словеније – Српски културни центар из Новог Места.

– Трудили смо се да кореографски покријемо што већи простор региона. Надам се да ћете се сложити да је избор био веома тежак – како учинити програм интересантним и показати културу и традицију са свих простора? Ове године имамо удружења која први пут наступају на оваквој сцени, свако ваше бодрење у виду аплауза ће им добро доћи.

Влајнићева је подсјетила да се за ову сцену вриједило борити и да су сви учесници на њу дошли својим радом и преданошћу.

Мисија удружења — чување онога што нас одређује

Завичајно удружење Сава Мркаљ, кроз разноврсне активности свеобухватног приступа очувању српске традиције, придружује се сродним удружењима у широком спектру дјелатности повезаних са очувањем традиционалних вриједности. Кроз организовање манифестација, семинара, обука, едукација, кроз позоришну и издавачку дјелатност, удружење има један циљ – очување српске традиције и вриједности српског националног бића.

Кроз темељ њихових активности – Фестивал Срба из региона – годинама имају част да буду домаћини фолклорним ансамблима из региона који не заборављају своје поријекло и са генерација на генерацију преносе пјесме, игре, обичаје и вриједности које су се чувале од давнина, преко брда, преко гора, са обала мора, из дубина срца и мисли о Богу, брату, сестри, завичају, оцу и мајци.

Свечани почетак уз химне и младе таленте

Јана и Елена Црномарковић започеле су ово дивно вече химнама Боже правде и Моја Република, а програм завршиле пјесмом Србија, чији је текст написао Тоде Николетић.

Надарена дјевојчица Ђурђина Влајинић одушевила је публику својом сугестивном и упечатљивом интерпретацијом пјесме Домовина се брани лепотом Љубивоја Ршумовића.

Кореографије које носе приче својих крајева

На сцени су се ређали ансамбли чије кореографије живо осликавају историју и дух завичаја:

КУД Петар Кочић из Нових Козараца

Извели су кореографију Козарчани на збору, аутора и умјетничког руководиоца Милана Вашалића. Житељи Козаре водили су тежачки живот испуњен радом и борбом за опстанак, али су увијек налазили времена да се окупе на весељима, славама, прелима, чијањима и зборовима.

СКУД Јован Лазић из Белог Манастира

Чува сјећање на живот у прошлим временима, као темељ опстанка и напретка српске заједнице у Барањи. Представили су Српске игре из Барање – игре пуне радости, које су се играле у паровима и тројкама, углавном међу младима. Аутори кореографије су Бојана Добриловић и Жарко Горетић, уз музичку пратњу оркестра Радост из Мохача.

КУД Коловит из Градишке

Друштво са око 350 активних чланова у девет фолклорних секција. Бави се етнокореолошким и етнолошким истраживањем и са тим у вези у репертоар су уврстили пјесме, игре, музику и ношње краја из којег долазе. Извели су Игре са Влашића. Аутори кореографије су Горан Ковачевић и Мирко Борјановић.

КУД Слобода из Руменке

Представили су се кореографијом Игре из Скопске Црне Горе. Иако Срби у том крају нису бројна група, и данас ревносно чувају српски језик и обичаје. Кореограф је Дејан Милисављевић, музички аранжман је урадио Мирољуб Тодоровић, а умјетнички руководилац је Мартина Мишковић.

АНИ КЦ Младост из Футога

Извели су Игре из Гламоча – кореографију Лиле на Петровдан. Гламочко глуво коло заштићено је као свјетска културна баштина Унеска и више пута проглашено за најбоље коло европског континента. Кореограф је Горан Сремчић, а умјетнички руководилац Гордана Старачек.

Удружење Славонија у срцу из Београда

Ентузијасти који његују традицију Славоније и труде се да сачувају обичаје, пјесму и игру у што изворнијем облику. Миодраг Жарковић је у кореографију уобличио свадбене обичаје западне Славоније. Умјетнички руководилац је Бранка Тубић, а шеф оркестра Зоран Јездић.

СКД Ново Место – Словенија

Извели су Игре из Беле Крајине, области на југу Словеније коју су населили Срби ускоци. Учесници су баш из тог дијела региона. Аутор кореографије је Мирко Арамбашић, музички аранжман Драгомир Арамбашић, а умјетнички руководилац Мирослав Савић.

ФУ Велико коло из Ветерника

Представили су се Играма из Кумановског поља. Ово друштво ове године обиљежава 15 година рада. Аутор кореографије је Миле Вујичин, умјетнички руководилац Мирослав Савић, а музички аранжман је урадио Миленко Матић.

Подршка и организација — снаге које стоје иза сцене

Међу гостима су били народни посланик Миодраг Линта, као и предсједници и представници многобројних завичајних удружења.

Фестивал не би био тако успјешан без координационог тима: Зорице Влајинић, Ање Влајинић, Даре Чуде, Данијеле Медић и Милене Папрић.

Програм је надахнуто водила Драгана Боснић.

Овај пројекат подржали су Српско народно позориште у Новом Саду, Градска управа за културу, Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, као и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Зашто је овај фестивал посебан?

Фестивал фолклора Срба из региона има велики културни, друштвени и идентитетски значај за читав српски народ, а посебно за заједнице које су се из различитих разлога раселиле из завичаја.

Ово је једна од ријетких прилика да се Срби из различитих држава и крајева поново сретну, размијене искуства, обнове пријатељства и одрже везу с културним коријенима.

Фестивал носи и дубоку емоционалну димензију – подсјетник на дјетињство, мирис завичаја, породична предања. Његов значај је велики и за културни живот Новог Сада, града културе, у чију се традицију мултикултуралности ова манифестација складно уклапа.

Аплауз који носи поруку

Публика, као и сваке године, није штедjела дланове. Сви извођачи награђени су громогласним аплаузом и узвицима одушевљења – најqепшом потврдом да традиција живи, да се чува и да се преноси даље.