Комеморативним скупом обиљежене 34 године од страдања српских војника на Коранском мосту
Удружење бораца Кордуна и Завичајни клуб Кордунаша организовали су у Земуну данас, на Малу Госпојину, испред споменика палим борцима у ратовима 1990–1999. „Они су пали непобеђени“ комеморативни скуп страдалима на Коранском мосту, њих 13, на Кордуну прије 34 године.
Чланови породица и остали присутни минутом ћутања су одали почаст жртвама, а затим су положени вијеци на споменик.
Након тога замјеник предсједника Удружења бораца Кордуна Слободан Благојевић се захвалио свим удружењима што су се придружили Кордунашима и саосјећали у њиховом болу.
– У питању је најмонструознији злочин на Кордуну током рата деведестих година прошлог вијека. Завио је у црно тринаест породица као и цјелокупно становништво Кордуна. 21. септембар 1991. црним словима требао би бити уписан у савремену историју човјечанства. Овај датум је нажалост, урезан само у срцима породица страдалих кордунашких војника, као и свих нас овдје присутних који сваке године одајемо почаст нашим саборцима. Зато вас молим да никада не заборавимо овај датум, да се бар на овај симболичан начин одужимо невино страдалим жртвама са Коранског моста.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је подсјетио да је за овај монструозни злочин одговарао само један човјек.
– Имали смо фарсу од суђења која је трајала 23 године, и тај човјек, којем нећу да помињем име, осуђен је на увредљивих неколико година затвора. Сви други налогодавци и починиоци су остали на слободи. То је један од бројних доказа какав карактер има данашња Република Хрватска, и да хрватско правосуђе није ни независно, ни непристрасно.
Линта је подсјетио да је потребна државна институција Меморијани центар српских жртава на простору бивше Југославије како би се на плански и системски начин његовало сјећање на страдање српског народа. Као и да се сви морају залагати за истину о карактеру рата, и да увијек понављају да Срби нису били агресори и злочинци, него да су водили одбрамбене ратове.
Чланови Пјевачке група Петрова гора Кордун из Београда отпјевали су пјесму На Кордуну гроб до гроба, а Милош Крнета прочитао неколико пригодних пјесама.
Вијенце су положили Удружење бораца Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша, Удружење ветерна Црвене беретке, Удружење Завичај, Удружење Славонија у срцу, Удружење бораца 6. и 35. личке дивизије, Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна, Удружење избеглица из Републике Хрватске, представници СУБНОР-а Земун, Удружење Срце хероја.
Како је за Српско коло реко Ђуро Шкаљац на данашњи дан 1991. године преко ријеке Коране припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске и Зенги заустављају два камиона са припадницима ЈНА који су превозили војнике редовног и резервног војног састава из касарне Мекушје у касарну Логориште. Одмах је заробљено 27 припадника ЈНА који су били у камиону, упућени су им погрдни изрази и псовке. Наређено им је да одмах предају оружје, што су и учинили, мислећи да ће тако избјећи сукобе. Тада је услиједило физичко малтретирање од стране припадника МУП-а Хрватске и Зенги над заробљеним припадницима ЈНА. Ударали су их кундацима по рукама и ногама. Када се заставник Никола Бабић побунио против толиког малтретирања један припадник Зенги га је убио ножем, тј. заклао. Затим је и други војник ЈНА убоден два пута ножем у леђа, а потом је убијен рафалом из аутоматске пушке. Остали војници су морали да се поређају поред ограде моста на Корани. Видећи шта им се спрема, три војника Бранко Маџарац, Душан Мркић и Небојша Јаснић су скочили преко ограде моста у Корану. Остали који су остали на мосту, сем Светозара Шарца су убијени. Прво су им пуцали из аутомастких пушака у ноге, а онда док су рањени лежали на земљи једног по једног су убијали на најстрашнији начин, углавном ножем.
Текст и фото: Драгана Бокун
