Култура и заједништво барањских Срба
„Очување идентитета српске националне мањине кроз промицање културе на истоку РХ”.
Затварање Дана културе Срба у Белом Манастиру
У мултикултуралном животу Барање српска национална мањина већ деценијама активно доприноси очувању и обогаћивању локалне културне сцене. Кроз рад културно-уметничких друштава, православних црквених општина, школа с наставом на српском језику и бројним манифестацијама, српска заједница негује свој језик, обичаје, традицију и идентитет. У времену све израженијих изазова када је реч о очувању мањинске културе, посебно међу млађим генерацијама, активности које доприносе јачању културног наслеђа и међусобног разумевања добијају још већи значај. Централну улогу у неговању српске традиције у Барањи имају културно-уметничка друштва, па тако кроз фолклор, музику, песму и ношњу, чланови ових друштава чувају народно стваралаштво и преносе га на млађе генерације. КУД-ови редовно учествују на манифестацијама унутар и изван Хрватске, представљајући српску културу у њеним најаутентичнијим облицима. Осим што окупљају локално становништво, овакве активности јачају заједништво и подстичу међугенерацијски дијалог.
– На нашем подручју Барање, што се тиче српске заједнице, делују четири пододбора СКД Просвјета (Бели Манастир, Дарда, Јагодњак и Кнежеви Виногради), три КУД-а (СКУД „Јован Лазић“ Бели Манастир, ФА „Чувари традиције барањских Срба“ Бели Манастир, КУД Живојин Жика Мандић из Кнежевих Винограда) и неколико удружења жена („Сретне и спретне“ Јагодњак, „Златна жена“ Болман, СУЖ „Дукат“ Бели Манастир, КСС Света Јелена Дечанска Бели Манастир и КСС Покрова Свете Богородице Дарда), те удружење родитеља и деце „Пчелице“ из Белог Манастира. Такође, имамо веома добру сарадњу са нашим мањинским већима која нас помажу, као и са Српским народним већем и Заједничким већем општина Вуковар. Сва та удружења, што самостално, а често и заједничким снагама, доприносе развоју културе и очувању традиције српског народа у Барањи – рекао је председник СКД Просвјета пододбор Бели Манастир Дејан Јеличић.
Значајан допринос очувању културе српске заједнице на овом подручју дају и манифестације попут „Дана културе Срба источне Славоније, Барање и западног Срема“, смотре фолклора, књижевне вечери и различите радионице које организују локална удружења. Ове манифестације често се реализују у сарадњи са општинама, жупанијом и мањинским већима, а оне не само да промовишу културу српске заједнице, већ и подстичу дијалог и размену с другим етничким групама које живе на истом простору.
– Имамо добру сарадњу са Центром за културу Града Белог Манастира, као и са ХКУД-ом Бели Манастир, те са удружењима мађарске, ромске, немачке, македонске, црногорске, словеначке и словачке националне мањине. Трудимо се да се међусобно помогнемо и пропратимо програме које организујемо. Такође, отворење Српског културног центра у Осијеку, доприноси пре свега очувању, а онда и развоју културе и идентитета Срба у Осијеку, а онда и повезивању са свима нама из других делова Осјечко-барањске жупаније. СКЦ Осијек својом разноврсном понудом културних програма се полако пробија на културној сцени Града Осијека и пред њим је светла будућност. За ово кратко време како делује, понудио је веома квалитетне програме урбаног садржаја и то постаје препознато код љубитеља добре песме и квалитетне речи, књиге или позоришне представе – додаје Јеличић који је на челу беломанастирског пододбора СКД Просвјета дуги низ година.
– У организацији нашег пододбора су разноврсни програми, промоције књига, изложбе слика, позоришне представе, песничке вечери, концерти, организујемо посету Међународном сајму књига у Београду, а посебно смо поносни на сарадњу са Матицом Српском на тему оптаната и округли стол који смо заједно организовали крајем 2023. године у Белом Манастиру, на ту тему. Окупили смо један број веома цењених историчара из Србије, Хрватске и Мађарске, те смо им омогућили да размене своје информације на тему оптације (пресељења српског и осталог јужнославенског становништва након Првог светског рата из Мађарске у тадашњу Краљевину СХС). То је тема која је генерално мало обрађена у нашој историографији и сматрали смо како је наша дужност да ју пробамо отргнути од заборава. Не заборављамо ни наше најмлађе, на којима, надамо се, ће једнога дана остати све ово што радимо, те се посвећујемо и раду са децом и имамо добру сарадњу са наставницима и професорима. Организујемо им екскурзије, пакетиће за Светог Саву и Васкрс, али и пружамо помоћ у редовном раду.

Округли сто на тему оптаната
Према Јеличићевим речима понекад је тешко окупити људе на одређеном културном дешавању, али представници српске заједнице се труде да путем друштвеним мрежа, радија и наравно путем плаката, обавесте људе у Белом Манастиру и Барањи о сваком догађању које организују.
– Јесен нам је богата активностима и програмима, у септембру смо у Барањској српској кући у Белом Манастиру отворили изложбу панела поводом 80 година од оснивања Српског културног друштва Просвјета, а тај програм је употпуњен наступом полазника Програма плус СНВ-а у Белом Манастиру Марка Прекодравца из Белог Манастира, затим смо у Етнолошком центру заједно са ЗВО-ом организовали први самостални концерт Вокално инструменталног састава Венац из Борова. Октобар смо започели промоцијом друге књиге Чедомира Вишњића „Двадесете – хвала ти Србијо лепа“ у Српском културном центру у Белом Манастиру, затим организујемо крајем месеца одлазак на Међународни сајам књига у Београд. У новембру ћемо се придружити представљању српске заједнице у Граду Белом Манастиру поводом Дана Града, организоваћемо предавање на тему развоја еx-YУ роцк сцене. У децембру организујемо позоришну представу у Белом Манастиру, али наравно, нећемо заборавити ни наше најмлађе, те ћемо заједно са осталим српским удружењима и нашом Црквом, са којом имамо одличну сарадњу и њима уприличити програм за крај године. Тако да нас очекује богат и разноврстан културни програм до краја године – појашњава Дејан Јеличић.
Различити начини очувања идентитета
Један од најважнијих стубова очувања националног идентитета јесте језик. На подручју Барање, у појединим основним школама постоји могућност похађања наставе на српском језику и ћириличном писму, у складу са моделима образовања за националне мањине у Хрватској. Такође, Српска православна црква одувек је била чувар духовности и традиције, али и један од ослонаца културног идентитета. На подручју Барање активне су православне црквене општине које, осим богослужења, организују верске и културне догађаје, радионице за децу и младе, као и обележавање верских празника који окупљају већи број мештана. Црква је често и простор у којем се чувају стари обичаји, језик, песма и прича која се преноси с колена на колено.
Култура српске националне мањине у Барањи живи кроз обичаје, песму, језик и свакодневицу њених припадника. Иако пред њом стоје бројни изазови, снага заједништва, љубав према традицији, континуирани рад и организација појединаца омогућавају да она не буде само сећање на прошлост, већ и активан део садашњости и будућности овог простора. Барања тиме остаје пример како мултикултуралност може бити богатство, а не препрека.
Овај текст је написан уз финанцијску потпору Агенције за електроничке медије темељем Програма потицања новинарске изврсности.
Извор: срби.ХР
Аутор: Маја Милановић