Линта: Хрватска и даље не признаје геноцид над Србима у НДХ; Србија да донесе Резолуцију и оснује Меморијални центар српских жртава геноцида
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста – 27. јануар, да имамо смишљена настојања у окружењу, Европи и свијету да се умањују, релативизују и негирају злочини геноцида нациста и њихових савезника.
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежава се сваке године у знак сјећања на 27. јануар 1945. године када је ослобођен конценатрациони логор Аушвиц-Биркенау, највећи симбол страдања током Холокауста и најмасовнији злочин који се икада десио.
У периоду од 1939. до 1945. године нацистички режим је уз помоћ и подршку савезника убио око шест милиона Јевреја. Масован, смишљен и добро организован злочин геноцида који је нацистичка Њемачка починила над Јеврејима током Другог свјетског рата није био изузетак.
Истовремено са уништавањем јеврејског народа у Европи, српски народ је доживио геноцид у НДХ, односно на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна који Хрватска не признаје. Међутим, Хрватска је давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима.
У Хрватској се одвија добро осмишљена кампања ревизије историје. Бивши заштитник грађана у Хрватској Лора Видовић у свом извјештају из 2018. године јасно је рекла да су усташки симболи постали све видљивији, и да политичари и медији умањују злочине усташког режима.
Она је истакла да се у Хрватској несметано штампају књиге, пишу и објављују чланци и интервјуи, одржавају трибине, снимају документарни филмови и емитирају телевизијске емисије у којима се негира или умањује злочиначки карактер НДХ. Ситуација у Хрватској је сада драстично гора везано за фашизацију хрватског друштва него прије седам година.
Србија треба да донесе Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској и оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. Од националног значаја је да се покрене правна и политичка борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ.
То у пракси претпоставља да државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и систематско уништење Срба од стране усташког режима признаје као геноцид.
Наша је обавеза да његујемо успомену на невине жртве Холокауста и Геноцида и преносимо сјећање на младе генерације, да се заштите мјеста страдања и врше темељна истраживања тог стравичног периода у људској историји. У питању један од основних предуслова да се створи друштво засновано на поштовању човјека и његових права и слобода.
У Београду 26. јануар 2026. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона