Линта: Србија и БиХ да траже да Хрватска обустави радове на изградњи Центра за одлагање нуклеарног отпада код Двора на Уни

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта се залаже да Србија и БиХ траже од европских и међународних институција да принуде Хрватску да обустави радове на изградњи Центра за одлагање нуклеарног и радиоактивног отпада на Трговској гори код Двора на Уни и спријече могуће катастрофалне посљедице по животну средину и здравље становништва обје државе.

Хрватски сабор је средином децембра усвојио антицивилизацијиски закон  по коме ће се складиште нуклеарног и радиоактивног отпада градити на локацији „Черкезовац“ на Трговској Гори која се налази у општини Двор али и на граници са Републиком Српском. Хрватска би на поменутој локацији одлагала 50% нуклеарног отпада из Нуклеарне електране „Кршко“ и сав радиоактивни отпад из медицине и разних индустрија. Због тога пријети еколошка катастрофа српским повратницима на Банији али и грађанима БиХ и Србије.

Велики број стручних анализа која је урадила БиХ показују да би одлагањем опасног отпада на локацији „Черкезовац“ било животно угрожено не само становништво општине Двор на Уни већ и око 250.000 људи који живе у 13 општина у сливу ријеке Уне у Републици Српској и у Федерацији БиХ.  Поменута локација је удаљена свега  800 метара ваздушне линије од границе са БиХ и око 1 километар од извора воде код Новог Града у Републици Српској  из кога воду пије око 15.000 становника.

Хрватска је била у обавези да још 2023. године уради Студију утицаја на животну средину и достави је надлежним институцијама Босне и Херцеговине и општине Двор. Она то није још увијек учинила јер би се потврдило да одабрана локација за одлагање нуклеарног и радиоактивног отпада није добра и да угрожава живот око 250.000 људи, као и привредни развој читавог краја уз ријеку Уну.  Скандалозна је чињеница да је Хрватски сабор усвојио закон о оснивању центра за збрињавање нуклераног и радиоактивног отпада на локацији Черкезовац а да прије тога није урађена Студија утицаја на животну средину.

Бројне чињенице указују да је избор поменуте локације био  политичка одлука јер се радило о подручју које је насељено већински српским становништвом.  Хрватски сабор је поменуту одлуку донио још 1999. године. Потпуно је јасно да је Хрватска одлучна у намјери да затрује ријеку Уну, као и животну средину у сливу ријеке Уне и да уништи живот, привредни развој и туризам читавог овог краја. Такође, постоји опасност да радиоактивне материје путем Уне заврше у ријеци Сави која се у Београду улива у Дунав. То може имати далекосежне посљедице по здравље дијела грађана Србије услијед загађења пијаће воде и земљишта.

Хрватска најгрубље  крши међународне конвенције тј. Конвенцију о процјени утицаја на животну средину преко државних граница и Архуску конвенцију која гарантује грађанима право на тачне информаицје о активностима које могу имати утицај на квалитет животне средине и здравље људи и право да учествују у доношењу одлука о животној средини.

У Београду  2. април 2026. године

Информативна служба

Савеза Срба из региона