Мокропољски сусрети – традиција дуга шест деценија
У селу Мокро Поље, смештеном у североисточном делу далматинске Буковице, сваке године организују се традиционални Мокропољски сусрети, манифестација која у неколико дана окупи Буковчане са свих страна света.
Окупило се и овог лета у Буковици и старо и младо. Стигли су Мокропољци са свих страна света, од Србије, Немачке до далеке Канаде, планирајући летње распусте и годишње одморе баш у време када се у њиховом селу организују традиционални „Мокропољски сусрети”. У последњим данима јула, у паузама између купања на оближњој Зрмањи коју, бар када се ради о локалном становништву, ни за једно море не би мењали, чистиле су се сеоске улице, ливаде и спортски терени како би све било спремно за спортска такмичења и овогодишње културне садржаје. Неколицина Мокропољаца млађе генерације, који су више живота проживели у некој другој земљи неголи у месту свог рођења, преузели су на себе задатак и обавезу да „Сусрете” наставе, негујући некадашњу традицију, али уз додатак садржаја којима би привукли и оне најмлађе који су о Мокром Пољу слушали само од својих најближих. Уз храм Светог апостола Луке из 1537. године у којем се, у прошлости, дуго година чувало Мокропољско Јеванђеље, значајан споменик словенске писмености, све је врвело од младости, дечије граје и живота.
На ове дане у Мокром Пољу чека се током читаве године. Људи планирају своје годишње одморе како би у време одржавања „Мокропољских сусрета” заједно били у свом селу. Прилика је то да се виде, састану, да им се деца упознају, па и да се заједно присете детињства и младости када су генерације њихових очева и дедова били учесници ове манифестације.
– Истина, није тада било пуно садржаја за децу, све се више ослањало на балоте, карте, можда неке старије традиционалне игре и обавезну трку магараца која датира од самог почетка. Управо из тог разлога, како бисмо укључили баш све генерације, првенствено децу која нису имала прилику родити се и одрастати овде, ове године потрудили смо се да организујемо садржаје за све узрасте. Једно вече било је посвећено монодрами„Искра”, коју је Маја Колунџија по први пут одиграла у нашем селу и упркос лошим временским прогнозама и најављеном невремену, простор некадашње сеоске задруге био је испуњен до последњег места – појашњава Горан Бабић, један од организатора овогодишњих Мокропољских сусрета, истичући како су посебно задовољни интересовањем деце за дечију олимпијаду у селу.
– Невероватно је колико деца са нестрпљењем ишчекују садржаје које смо за њих осмислили, колико су посвећени и са којом озбиљношћу се они припремају. А управо деца, наши најмлађи сумештани, и јесу били наша циљна група за ову годину. Када њих у нешто укључите они са собом доведу родитеље, родбину, пријатеље који ће их подржати, за њих навијати, и то је гарант да нико неће остати кући бар у ових неколико дана колико су овде. Толико среће и радости се пренесе на овај терен око зграде порушене школе, око храма, улицама које су током читаве године најчешће пусте, и то нам улива наду да ће ову традицију имати ко да настави барем за наредних 50 година. Ове године такмичиће се у скакању у врећама, ношењу лоптица у кашици, набацивању обруча и још неким играма кроз које ће показати спретност, брзину и сналажљивост како би савладали све препреке. Женски део нешто старије генерације одмериће снаге у повлачењу конопа. Иако су то до сада радили углавном мушкарци, снага није нешто што недостаје и нашем нежнијем полу. У истој категорији такмичиће се и мушке екипе, затим је ту кошарка, стони тенис, али и обавезна трка магараца која је намењена свима – наводи Горан, додајући како се у обавезну такмичарску категорију некада уврштавало плетење, ткање и остале сеоске радиности из свакодневице тадашњих житеља села, но због околности у последње три деценије доста се тога изменило.
Магарци заштитни знак Буковице
Чињеница је, на коју нас и Горан подсећа, да је у Мокром Пољу пре Другог светског рата живело више од 3500 становника, пре последњег рата њих око 1000, док данас у селу живи свега 168 сталних мештана, бар по резултатима пописа становништва из 2021. године. Имајући то у виду, велики је успех да се бар неколико пута годишње, у време Божића, Васкрса и термина одржавања сусрета, окупи њих неколико стотина који своје наследнике настоје везати за крај из којег потичу.
– Традиција сусрета у нашем селу датира ево већ готово 60 година и нама, нешто млађим генерацијама, је жеља да сваке године окупимо што више људи са ових простора, без обзира, на националну, верску или неку другу припадност, и да ово буде, како и сам назив манифестације каже, место сусрета у Мокром Пољу. Најбитније нам је да се састанемо, да се видимо, да упознајемо наше наследнике међусобно, да се све генерације овде сусрећу, друже и да одавде у свет са собом понесу само најлепше успомене. Једне године организовали смо Буковачки караван на којем је приказана традиционална свадба, тачније свадбарски обичаји који су се преносили у прошлости, затим смо организовали културно-уметничке програме у којима су гостовале бројне певачке групе и културно-уметничка друштва, да бисмо сада уврстили и спортске активности и такмичења за све генерације. Неопходно је да се традиција настави, да се обичаји преносе, али и да идемо у корак са временом па новим генерацијама понудимо нешто што је њима блиско. Магарци су били и остали заштитни знак ових крајева, па је трка магараца, односно такмичење у јахању на магарцима нешто што је један од симбола ове манифестације и то сигурно нећемо мењати – каже Јован Бједов, један од организатора, који је ове године био задужен за културно-уметнички део програма у Мокром Пољу.
А да трка магараца, како се то у овим крајевима најчешће каже, јесте један од симбола Мокропољских сусрета, показало је и овогодишње интересовање у пријавама за исто. И старо и младо, и жене и мушкарци, имали су прилику да конкуришу за трку, али не и да бирају магарца за такмичење. Након кратког упознавања са животињама и најосновнијих смерница за ток трке, са стартне позиције кренуло је неколико најодважнијих. Но да су магарци животиње у чију ћуд је тешко проникнути, показало се и овај пут. Једни су своје такмичаре с леђа збацили одмах након стартне позиције, други су кренули у правцу супротном од предвиђеног, трећи се пак укопао у месту па ни једна метода није помогла да трку настави, док су четири најодважнија, кроз масу људи, ипак поносно дотрчала до циља. Победник у овогодишњој трци била је осамнаестогодишња Николина Маркош, млада девојка рођена у Немачкој али с пореклом које датира из оближњих Пађена.
– Такмичила сам се први пут и то на наговор родитеља који су ми рекли да је то посебно искуство. Било је и смешно и лепо, памтићу ово као посебну успомену. У Немачкој сам рођена, али сваке године лети долазимо у Мокро Поље, дружимо се са људима овде и уживамо у свему овоме јер код куће је увек најлепше – с осмехом прича Николина, додајући да у Немачкој редовно одлази на јахање, али је јахање на магарцу ипак другачије искуство.
И док је Николина уживала у победи, насмејана позирајући поред свог послушног магарца, исту радост није делио Небојша Модринић из Радучића. Његов магарац за трку одустао је након само неколико метара од стартне позиције и на даљње учешће нису га успели мотивисати.
– Мој маго није хтео даље. Изгледа да га нису баш добро нахранили пред трку. Други пут сам учествовао, пробао све методе али ништа није помогло. Морам рећи да ја живим у Аустралији, али редовно долазим на Мокропољске сусрете и мени ово много значи. Имамо традицију која траје и коју морамо наставити и надам се да ће наши људи сваке године долазити у што већем броју, а ја ћу се потрудити да следеће године изаберем мало јачег магарца за трку – каже Небојша, додајући да је овде учешће ипак важније од победе јер се ради о специфичној врсти животиња на чију нарав није лако утицати.
Уз наступ изворних певачких група „Стрмица” и „Буковчани”, Културно-образовног друштва„Јеврем Грујић Книн” и гостујућег„Табу бенда” из Србије, дружење на Сусретима потрајало је до касно у ноћ, а учесници поручују како је до следећих предуго чекати, па нова дружења највљују већ у време Васкршњих празника.
Пише: Васка Радуловић
Преузето са: Срби.хр
